Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
26. 03. 2012.
Место резервисано само за легенде
1. априла СТБ ће обележити 42 године постојања, а дугогодишња новинарка Бранислава Милунов нам је понудила до сада необјављена сећања славног радија
Студио Б огласио се званично 1. априла 1970. године. Уз звуке песме „Na, Na, Hey, Hey, Kiss Him Goodbye“ групе „Стим“, у етар је пуштен један од најслушанијих радија у великој Југославији. Дугогодишња новинарка Студија Б Бранислава Милунов, заједно са тонцем Зораном Михајловићем Музом, прикупила је изјаве, сведочанства и сећања људи који су стварали историју Студија Б, а која су сада први пут објављена.
Према речима Слободана Глумца, некадашњег директора „Борбе“, Студио Б је настао сасвим случајно.
- Почетна идеја је у ствари настала у „Југословенској ревији“, која је у то време била саставни део „Борбе“. Бата Томашевић, агилни уредник „Југословенске ревије“, часописа који је излазио на страним језицима и био намењен иностранству, донео је однекуд идеју да покрене неку врсту радија без великих амбиција, мислио је да та радио-станица на неки начин послужи и пропаганди и реклами књига и монографија коју је „Југословенска ревија“ издавала - говорио је Слободан Глумац.
Историјско „Добар дан“
Али и то је било довољно да се узбуркају духови, било је разних критика, јер се Радио Авала појавио у „вруће“ време, док је Београд још био под утиском студентских протеста ‘68. Неки су тврдили да је станица настала дивље и мимо закона и да су у уређивачком одбору ангажовани Матија Бећковић, Душко Радовић и друге особе опозиционог профила. Чак се сумњало да је станица финансирана из иностранства у вези са Радијом Слободна Европа.
Да би се отклонили сви неспоразуми, рад Радио Авале је обустављен. Уређаје је откупила „Борба“ и под идејом „штета је да то пропадне“ неколико ентузијаста предвођених искусним новинаром Драганом Марковићем почело је да стан колеге Благоја Лазића на 10. спрату „Борбе“ претвара у оно што ће постати Студио Б.
Глумац Иван Бекјарев био је први који слушаоцима пожелео историјско „Добар дан“.
- Имао сам доста искуства као водитељ у разним другим ситуацијама, посебно на естради. Ми смо се тада договорили да морамо говорити брже него водитељи Радио Београда, који су металним гласовима, полако, артикулисано, читали вести и говорили, што није било природно. Сматрали смо да морамо да будемо у духу времена, па чак и испред времена. То је био главни квалитет Студија Б - каже Бекјарев.
Драган Марковић се у својим казивањима сећао и настанка имена новог радија, који је заједно са Борјаном Костићем, првим музичким уредником, проценио да „Студио“ звучи неутрално а „Б“ асоцира и на Београд и на „Борбу“, која је била оснивач. У причу је ушао и Корнелије Ковач, који је компоновао чувене шпице Студија Б, док је Зоран Симјановић радио шпицу за вести.
Од првог дана уведено је правило да сви раде све, а Бекјарев је говорио да је Драган Марковић у том смислу био непревазиђен.
- Мислим да тај човек није спавао, од јутра до јутра је радио - говорио је Бекјарев.
Студио Б је стицао статус култног радија пре свега због својих препознатљивих гласова, а највећу заслугу за откривање талената имао је Драган Јелић, који је довео Зорана Модлија, па се временом формирао чувени трио у саставу Слоба Коњевић - најлепши глас, Марко Јанковић - најбољи водитељ, Зоран Модли - најбољи ди-џеј.
Од женских гласова, ту су биле Злата Нуманагић, Дина Чолић, Љерка Драженовић, а мушку екипу појачавали су и Звонко Пантић, Аца Костић и Бранко Чупковић.
Урбани радио је набављао плоче одакле год је могао, повезао се са великим дискографским кућама, плоче су слали и дописници „Борбе“, а неке су доносили запослени са Студија Б са својих путовања. Није било дискриминације по питању музичког укуса, и народњаци су били добродошли.
Драган Јелић је водио Сабор Студија Б, а први су били Цуне и Тозовац. Са таласа Студија Б стизали су уживо и тамбураши и Звонко Богдан.
И долазак легенде Студија Б Марка Јанковића није ишао баш глатко.
Зоран Модли је водио „Дискомер“, а Јанковић је био задужен за слагање плоча и рекли су му да нема шансе да постане водитељ, јер не зна да каже С, па се мало и искомплексирао. Међутим, срећа је била на његовој страни: једнога дана Зоран Модли се није појавио на послу, па је Јанковић водио „Дискомер“.
Симболи времена
Улетео је као прва замена, а касније ушао у историју. У историју су ушла многа новинарска имена, а међу њима је и један од симбола Студија Б и легенда Београда, новинар Ђоко Вјештица, уредник „Београдске разгледнице“. Вјештица је осмислио и уз помоћ града покренуо многобројне акције које су грађанима олакшавале живот.
Посебно значајна година за Студио Б била је 1975, када је у редакцију дошао Душко Радовић. Радовић је увек тачно у 7.13 ујутру излазио из своје собе са великим слушалицама на ушима, а у 7.15 следило је његово чувено „Београде, добро јутро!“
- Он је био заштитни знак Студија Б. Његово „Београде, добро јутро“, које је правио долазећи у освит у Београђанку, спремајући је непосредно пред емитовање, најлепши је део онога што је Студио Б укупно радио. И данас га многи цитирају, па и они који су били против њега. Он је био једна изузетна личност и ако треба неког из Студија Б издвојити на врх, онда је то Душко Радовић - говорио је Слободан Глумац.
Станко Стаменковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.