Вести
03. 05. 2012.
На светски дан слободе медија бомбардована ТВ Нови Сад
Пре тринаест година у НАТО бомбардовању СР Југославије уништена зграда Телевизије Нови Сад, садашњи део Медијског јавног сервиса Војводине, који сада ради у подстанарским просторијама.
На Светски дан слободе медија, 3. маја 1999. НАТО је бомбардовао и практично уништио зграду РТС-Телевизије Нови Сад, садашњег дела медијског Јавног сервиса Војводине, који је и даље у подстанарским просторијама.
Западна војна алијанса је, у току 78 дана ваздушне кампање на СР Југославију, још четири пута својим пројектилима гађала и потпуно уништила нову и стару зграду, и део опреме новосадске телевизије, на Мишелуку уз десну обалу Дунава.
У тим нападима, на срећу, није било настрадалих али је причињена огромна материјална штета која ће се, према многим оценама, веома тешко надокнадити.
Удружење новинара Србије (УНС) је у прогласу поводом Светског дана слободе медија оценило да је слобода медија у Србији данас на најнижем нивоу од петооктобарских промена и позвало новинаре и медијске раднике да од 11.55 до 12.00 прекину програм у електронским медијима, прочитају проглас или га објаве на екранима.
УНС је такође у прогласу позвао да у акцији "Пет минута громогласне тишине" запослени у онлајн и штампаним медијима прекину рад, прочитају и објаве проглас.
У прогласу УНС је оценио да је да је новинарство у највећој кризи од 2000. године и да су новинари економски и професионално понижени.
"Плате високообразованих новинара ниже су од просечних плата у Србији, а хонорари за које данас у великим медијским кућама раде млади новинари и медијски радници израбљивачки су и износе око 15.000 динара, што је још један, организовани вид уништавања новинарства као професије", наводи се у прогласу УНС-а.
То новинарско удружење је указало да су новинари и медијски радници притиснути немаштином, у страху од губитка посла или хонорарног статуса у ком их власници медија држе годинама, подложни аутоцензури.
"Према последњем истраживању УНС-а из марта ове године, 49,2 одсто испитаних чланова одговорило је да новинари повремено прибегавају самоцензури у страху од цензуре, а да 27,4 одсто прибегава самоцензури у великој мери", пише у прогласу.
УНС је оценио да су одсуство критичких садржаја, недостатак разноврсних мишљења у медијима и истраживачког новинарства показатељи да су политички притисци и притисци контролора тржишта реклама надјачали професију.
"Осим притисака споља, новинари су данас принуђени да се и унутар својих медија боре за достојанство професије. Новинари и уредници у највећим медијима полажу рачуне маркетинг менаџерима, стручњацима за односе с јавношћу и људске ресурсе", пише у прогласу.
Наводи се да се од новинара тражи да "дотерају" текст који се креира ван редакције, намеће им се да објављују већ припремљене текстове маркетинг служби, уредницима се издају упутства од "медијских стручњака" главних политичких властодржаца који догађај треба да прате, унапред им се даје на знање ко ће на терену бити саговорници.
Удар на новинарку и уредника новосадског "Грађанског националног"
На удару власти, како наводи УНС, нашли су се новинарка новосадског "Грађанског националног" Јелена Спасић и њен уредник Милорад Бојовић због текста "Државни органи потпуно неспремни за рат" у ком су изнети подаци из докумената које је српским посланицима дало Министарство одбране.
"УНС је водио акцију којом се супротставио прогону Јелене Спасић и Милорада Бојовића, а 500 новинара у Србији потписало је петицију Стоп тајном суђењу новинарима", пише у прогласу.
Удружење је подсетило да упркос обећањима 18 година није било довољно да се расветле околности смрти Даде Вујасиновић, 13 година се од јавности практично крију налогодавци и убице Славка Ћурувије, а једанаест година траје безуспешна истрага убиства Милана Пантића.
"Специјално тужилаштво за ратне злочине до сада није показало интересовање ни за један случај убијених, киднапованих и несталих новинара и медијских радника српских редакција из периода ратова на простору бивше Југославије", наводи се у прогласу.
УНС је позвао новинаре и медијске раднике да без обзира на међусобне разлике буду професионално и економски солидарни, као и да поштују Кодекс новинара Србије.
У изради резолуција о безбедности новинара
Међународни институт за штампу (ИПИ) саопштио је данас, поводом Светског дана слободе медија, да би 2012. по новинаре могла бити најсмртоноснија година у последњих деценију и по.
ИПИ, чије је седиште у Бечу, започело је регистрацију смрти новинара и до 30. априла ове године регистровао 43 смртна случаја новинара у обављању свог посла широм света.
ИПИ је с тим у вези покренуо кампању за заштиту слободе штампе а многе новине, међу њима и бечки дневник "Стандард", објављују бесплатан оглас у оквиру те кампање.
Заједно са аустријским Министарством спољних послова ИПИ тренутно ради на резолуцији о безбедности новинара.
ИПИ подсећа да је током прошле године убијено 102 новинара, што је други по реду највећи број жртава.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.