Вести
14. 05. 2012.
Мешетарењем до милијарди евра?
Како је успео Милан Беко?
У само две године Милан Беко учествовао у куповини најмање пет великих фирми, чија је укупна вредност,према грубим проценама, већа од милијарду евра.
После 5. октобра један од највећих српских тајкуна и, како су га неки звали, највећи српски мешетар Милан Беко отишао је ван земље на дужи одмор. Да ли због премора од рада за Слободана Милошевића или због страха, није познато. Међутим, вратио се на велика врата после убиства Зорана Ђинђића. Од тог момента креће његов вртоглав успон на српској привредној сцени.
За само две године, односно од 2004. до 2006, Милан Беко је учествовао у куповини најмање пет великих фирми, чија је укупна вредност, према грубим проценама, већа од милијарду евра. Те фирме су „Имлек“, „Ц маркет“, Лука Београд, „Књаз Милош„ и „Вечерње новости“.
Како је почео?
Каријеру је започео у приватној маркетиншкој фирми „Спектра груп“ у Београду, у којој је брзо постао директор маркетинга, а касније и власник целог предузећа. Деведесетих је отворио и фирму „Дибек“, која се бавила трговином храном, дрветом и фармацеутским производима, али кажу да је највише зарадила од увоза „орбит“ жвака. Неки тврде да је имао повлашћен третман при увозу због јаких веза у тадашњој власти.
Да ли захваљујући службама или пријатељско-кумовским везама са 36 година, 1996. године постао је савезни министар задужен за приватизацију. Неки сматрају да га је на ту функцију препоручио Данко Ђунић, тадашњи директор Економског института и представник консултантске фирме „Дилоит и Туш„. Беко тада добија један од најважнијих државних послова - да прода Телеком Италијанима и с тим парама обезбеди Милошевићу још три године власти. Да ли је обезбедио још неког, никад није расветљено у овом послу тешком милијарду долара. Оно што је сигурно је - било је речи о дебелим провизијама, због чега су многи саслушавани у Италији, попут главног преговарача Бека, али и Ђунића.
Ипак, очигледно му је тај посао био добра препорука да се после нађе на челу крагујевачке „Заставе“, па на месту министра привреде СРЈ, али и на листи Југословенске левице.
Претње Дивцу
После петооктобарске револуције Беко је отишао ван земље, да би се 2003. године вратио на велика врата, пошто је схватио да продаја фирми у Србији не сме да прође без њега. Прво је куповао српске млекаре преко „Салфорда“, где је званично био извршни директор. Чедомир Јовановић је у једној емисији, међутим, рекао да је „Салфорд“ Бекова фирма. Данас је „Салфорд“ власник 65 одсто индустрије млека и контролише 85 одсто тржишта, а прошле године је кажњен због монополског положаја.
После млекара, 2005. године бацио се на аранђеловачки „Књаз Милош“. И то званично као саветник „ФПП Балкан лимитид“. Из игре је тад на волшебан начин избачен француски „Данон“, у чије име је наступао Владе Дивац. Наш кошаркаш је рекао да је криминал разлог што „Данон“ није купио „Књаз“, односно да су утицали корупција и претње. Беко је после ове успешне приватизације постављен за саветника у „Књазу“, где је важио за алфу и омегу фирме. После овога је „Књаз“ продао акције „Салфорду“.
На исти начин је Дивца, заједно с Мирославом Мишковићем, избацио и из трке за „Вечерње новости“ (2006) Ни дан-данас нису расветљене околности под којима је дошао до овог угледног листа. Зна се само да се преко Станка Суботића препоручио немачкој компанији ВАЦ као једини човек који може да им обезбеди куповину ове фирме због блискости с влашћу (Дејан Михајлов, Драги Мићовић, Александар Никитовић). Поверовали су му и дали му паре. После су га ВАЦ и Станко Суботић оптужили да их је преварио: нема пара, а нема ни фирме. Занимљиво је да државне институције нису реаговале што су мимо закона три Бекове повезане фирме купиле „Новости“, него су то урадили тек кад је после шест година признао да је он власник тих фирми!
Ц маркет и Лука Београд
Пошто је Беко имао капацитет да у исто време ради више послова, од 2005. је кренуо с приватизацијом „Ц маркета“. Да је договор о куповини „Ц маркета“ између Мирослава Мишковића, Милана Бека, бившег директора Слободана Радуловића и посредника Данка Ђунића склопљен у кабинету тадашњег премијера Војислава Коштунице, мање-више знали су сви. Договору је претходила „патриотска“ кампања „Не странцима“, односно тада је спречено да „Меркатор“ купи „Ц маркет“.
Човек с потернице - Слободан Радуловић - у писменој одбрани достављеној Специјалном суду написао је да су Мишковић и Беко, који је с њим наступао у поступку преузимања „Ц маркета“, на тој куповини директно зарадили више од 150 милиона евра, а индиректно више од 300 милиона евра.
Још једна Бекова спорна приватизација је приватизација Луке Београд.
Фирма „Ворлдфин“, која је у власништву Милана Бека, са око 40 милиона евра банкарске гаранције кренула је и у преузимање Луке Београд 2005. године. Савет за борбу против корупције сачинио је извештај по коме је Лука продата у бесцење и под веома сумњивим околностима, јер су нови власници дошли до 200 хектара земље. Тачније - са 40 милиона евра стигли су до земљишта које вреди више од милијарду евра.
Воли скупа вина
Милан Беко важи и за љубитеља врхунских вина, а неки тврде да је његова колекција вреди више од милион евра. Кажу да унапред откупљује бербе појединих произвођача.
Владимир Поповић Беба га гурао
После петог октобра, како је писао недељник Време, неки противници ДОС тврдили су да је идеју промоције Бека као „нашег човека у Милошевићевим редовима“ гурао Владимир Поповић Беба, који је од њега преузео власништво над „Спектром“. Међутим, многи су се томе успротивили, те је Беко морао да оде на дужи „службени пут“ ван земље.
Комисија за истраживање злоупотреба владе ДОС покушавала је да оспори Беково учешће у власништву над фирмом „Рапид“ јер наводно приватизацију није ни платио, али и да му наплати 1,1 милион евра екстрапрофита. Нису успели ни једно ни друго.
Функционери који су радили за Милана Бека
Горан Мрђа
извршни директор Агенције за приватизацију 2005. године
Дао налог Акцијском фонду за продају акција Луке Београ Бековој фирми
После је добио место у управном одбору „Вечерњих новости“ и Луке Београд
Сада ради у Бековој фирми „Ладерна“
Миодраг Ђорђевић
директор Агенције за приватизацију од 15. јула 2004. до 5. октобра 2006.
Лука Београд продата 2005. године, „Вечерње новости“ приватизоване септембра 2006. године
Након Агенције био је ангажован на месту извршног директора Бекових Вечерњих новости
Вук Делибашић
радио у Агенцији за приватизацију од 2002. до 2004.
Учествовао у приватизацији Луке Београд и „Ц маркета“
Донедавно је био запослен у агенцији „Фокус капитал партнерс“, која је радила за Бека
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.