Вести
14. 07. 2012.
Новинарство више не може да чека
Нову владу Србије, у каквом год она саставу била и кад год се формирала, чека велики посао између осталог и на регулисању медијске сцене и побољшању положаја новинара, који, према оценама струке, никада у последњих десетак година није био у тако незавидној позицији.
Јавност вероватно сматра да постоји много пречих ствари у држави које треба да буду међу прироритетима и да од медија нема директне користи, али не заборавимо да су медији један од основних предуслова демократије и посредник између власти и грађана.
Реалност је, ипак, потпуно другачија. Новинарска удружења већ дуго упозоравају на низак степен слободе медија због све већих политичких и економских притисака. Као последица економске кризе, многи новинари остају без посла, медији се гасе, али не треба заборавити и да је број од преко хиљаду гласила више него што српско тржиште може да изнесе. Законски оквири су тек посебна прича - неусклађени и неадекватни прописи, нетранспарентно власништво, упркос најавама и обећањима државе да ће се све то средити чувеном медијском стратегијом.
Таоци државе и политичара
Кампања пред мајске изборе најбољи је примера колико су медији у Србији изгубили своју основну улогу у друштву - улогу контролора власти и медијатора између државе и грађана. Сви извештаји и анализе о томе како су медији пратили
кампању и изборни процес показали су одсуство критичког садржаја према политичким партијама, а нарочито према представницима власти. Тесктови и прилози о активностима странака били су, част изузецима, позитивни и промотивни, понекад и неутрални, али је критички и аналитички приступ овим темама изостао. Углавном се извештавање сводило на пуко преношење изборних порука политичара, саопштења партија и представљање њихових програма.
Истраживања о извештавању медија управо показују да партије нису имале равноправан третман. Анализа дневне штампе из децембра 2010. показала је да је највећа владајућа партија ДС имала већи простор од осталих, док је на на РТС-у учесталост појављивања државних званичника из различитих партија одговарала њиховом уделу у владајућој коалицији. Најоштрија опозициона критика, с друге стране, била је маргинализована на јавном сервису или чак представљена изразито некоректно.
То показује и скоро објављени извештај „Медијске слободе у европском огледалу“, у којем се наводи да као носиоце највећег притиска анкетирани уредници медија наводе владајуће политичке партије - скоро половина њих, затим органе извршне власти (32 одсто), опозиционе партије (26 одсто), али и приватна предузећа у својству оглашивача (16 одсто) и јавна предузећа (16 одсто).
„Медији су таоци државног оглашавања, а не економског ресора“, истакао је недавно уредник недељника „Време“ Драгољуб Жарковић. И председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић напоменула је да су медији у Србији ушли у „паклени круг“, јер су, „по правилу из врха власти“, кренули удари на слободу медија и застрашивања новинара.
„На то новинари реагују самоцензуром, показују да их је могуће застрашити“, рекла је Смајловићева.
Страх од губитка посла
Последњих неколико година многи медији, нарочито локални, престали су са радом, хиљаде новинара остало је без посла, а већини преосталих радно место виси о танком концу. Из страха од губитка посла новинари данас пристају на
различите захтеве интересних група, ради пуког преживљавања. Поједини, пак, решили су да се боре за своја права, па су се тако радници неких медија одлучили за штрајка, а „најгласнији“ били су запослени ТВ Авале. Они су одлучили да се боре за вредновање свог рада, па чак и по цену да добију отказе. Међутим, сем стручне јавности, засад нису добили подршку или помоћ и са других страна - ни од државе.
Резултати истраживања „Професија на раскршћу“, које је спровео тим Центра за медије Факултета политичких наука на челу са Сњежаном Миливојевић, указују да сваког месеца уредно прима плату више од 60 одсто новинара, сваки четврти
добија плату са закашњењем, док више од шест одсто плату није примило последњих неколико месеци. Више од 23 одсто испитаних новинара рекло је да има плату већу од 50.000 динара, сваки пети до 25.000, скоро 13 одсто до 30.000, а
око 37 одсто између 30.000 и 50.000 динара.
„У оним медијима где је држава власник, имате нагомилавање кадрова, власници и сувласници живе лагодно, а број запослених је огроман. Само у јавном сервису запослено је више од 1.200 људи, од којих само 450 чине новинари и сарадници, а од тога пола запослених раде административне послове, без којих би медији могли да послују“, нагласио је професор ФПН Мирољуб Радојковић.
„На папиру стоји да је у медијима запослен велики број људи, али на извршетку задатака их је мало. Зато је сада све више хонорарних новинара, јер само тако могу да циркулишу и да се усавршавају. Само на РТС-у имате 580 хонарараца“, објаснио је Радојковић.
У ишчекивању стратегије
Према истраживању Ајрекса, Србију је у претходних 11 година обележила „стагнација медијског развоја“ - после узлазног периода од 2001. до 2003. бележи се стагнација, а у претходних шест година стално погоршање. Према речима медијског консултанта Горана Цетинића, демократске промене нису побољшале медијску структуру, осим у неким сегментима.
„Разлози су, политизираност и велики утицај политике на медијски сектор, као и избегавање власти да ту област уреди на цивилизован начин“, указао је Цетинић.
Медијска јавност „спас“ је видела и даље види у чувеној медијској стратегији коју је држава усвојила пре девет месеци. Ова дуго најављивана стратегија неколико пута је одлагана, писана изнова и мењана, и то све због неразумевања власти за предлоге стручне јавности.
У јеку преговора о формирању нове владе, међутим, в. д. председника СНС Александар Вучић истакао је слободу медија као један од приоритета у програму будуће власти, иако нико не заборавља његов рестриктивни Закон о информисању
из 1998. Декларативно, све досадашње власти су се „бориле“ за слободу медија, али помака није било много. Неке ствари су макар започете последњих месеци одлазеће власти, а никако не би било добро да нова влада све то баци у воду и почне испочетка, по своме. Тежак положај новинара и новинарства не може толико да чека.
Захтеви „медијске коалиције“
Медијска коалиција, коју чине НУНС, УНС, НДНВ, АНЕМ и Локал прес, указала је да је неопходна бржа примена медијске стратегије. Председник АНЕМ Саша Мирковић рекао је да од нове владе траже бржу примену стратегије, завршетка приватизације медија, обелодањивање нацрта закона о јавним сервисима и јавном информисању... Такође, неопходна је и приватизација медија како би се држава што пре изашла из власништва у медијима.
Међу проблемима које још треба решити законском регулативом су и превелики број медија на тржишту, нетранспарентност власништва и сузбијање нелегалних емитера. „После 2000. владајуће гарнитуре у Србији никада у изборној кампањи нису помињале реформу медијског система као један од приоритета. Ни у изборима ове године ниједна политичка партија није укључила промене у медијима у изборну платформу. Владајуће партије би најрадије да задрже статус љуо“, наводи Јованка Матић из Института друштвених наука у најновијој публикацији АНЕМ-а.
„Ни у наредним годинама од било које власти не треба очекивати другачије понашање. Само стални притисак на власт
поводом иницијатива за усвајање нових законских решења, предлога, нових правила државне помоћи и подстрека за медије који задовољавају јавни интерес може довести до неопходних реформи у медијском сектору“, закључује Матићева.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.