Вести
13. 01. 2022.
Бројне мете
Није мета само породица. Мета су сви који су се нашли у видео памфлету чије је емитовање већ нанело много штете.
Мета су здрав разум, професионализам, новинарски кодекс… Могао бих унедоглед да набрајам ко и шта је све мета. Мета су и институције које морају да се одреде према онима који цртају мете новинарима – Влада, Министарство за културу и инфомисање, Радна група за безбедност и заштиту новинара, РЕМ, Републичко јавно тужилаштво и правосуђе.
Онај ко је дозволио емитовање емисије „Мета породица” морао је бити свестан последица које ће изазвати. О томе сам говорио у понедељак на координационом састанку са новинарским и медијским удружењима чији је домаћин био кабинет премијерке. Тражио сам да се ова тема уврсти на Дневни ред следеће седнице Радне групе за безбедност и заштиту новинара и да Савет РЕМ-а промптно реагује. Уследиле су бројне реакције и саопштења Колиције за слободу медија и Удружења новинара Србије, које „сматра да у емитованом садржају има довољно елемената да РЕМ покрене хитни поступак, прво за забрану емитовања филма „Мета породица“, а онда и да против емитера покрене одговарајући поступак за утврђивање одговорности“. УНС је отишао корак даље формулацијом да „у оваквим околностима озбиљно разматра сврху учешћа у Радној групи за безбедност новинара у којој представници власти својим ћутањем показују да се само декларативно залажу за безбедност новинара“.
„Мета породица“ нас је вратила годину дана уназад, у време хајке на КРИК и Стевана Дојчиновића. Због одсуства реакције власти, Радну групу за безбедност и заштиту новинара и медија напустиле су садашње чланице Коалиције за слободу медија. Накнадна реакција власти и својеврсно признање начињене грешке није било довољно за повратак представника већине новинарских удружења и асоцијација у Радну групу.
За ових годину дана, Радна група је на пар примера оправдала сврху свог постојања (увођење СОС телефона, брзо хватање и процесиурање нападача на Дашка Милиновића, финансијска помоћ Милану Јовановићу…). Лично знам колико сам енергије уложио да мотивишем представнике власти да се потруде и нађу заједнички језик са представницима Коалиције за слободу медија ради проналажења модалитета за њихов повратак у Радну групу. Безуспешно. Сваку прилику користим да упозорим да се мора пронаћи механизам за брзо реаговање Радне групе, осуду и ограђивање од проблематичних медијских садржаја и запаљивог политичког вокабулара који је усмерен против колегиница и колега. Остајем у мањини.
Зато ме није зачудила оштрина УНС-овог саопштења. Све има своје границе, па и стрпљење. Ако се нешто брзо не промени, нас неколицина нећемо имати никаквог избора осим да одступимо. Упркос свему што смо урадили и показали шта је све могуће учинити ако постоји политичка воља. Понестаје нам аргумената када видимо ћутање друге стране које препознајемо као својеврсно одобравање оваквих хајки на колеге.
Оваквим приступом сви постајемо мете по различитим основама. Није ми први, а сигурно ни последњи пут. Ако је то био циљ оних који су нешто овако одобрили – он је постигнут. Али то не значи да ћу престати да радим на безбедности медијских радница и радника, на било који начин који ми је доступан.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.