Вести
14. 01. 2022.
HRW: Новинари у Србији и даље изложени претњама и насиљу
У Србији су новинари који критикују власт и даље изложени узнемиравању, претњама, насиљу и застрашивању, оценио је Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch) у данас објављеном извештају о поштовању љуских права у свету.
У делу новог годишњег извештаја који се односи на Србију наводи се и да се током 2021. већина процесуираних предмета ратних злочина односила на нижерангиране починиоце, да је постигнут мали напредак у осигурању самосталног живота особа са инвалидитетом у заједници као и да су ЛГБТ особе и даље изложене нападима и претњама који остају некажњени.
Када је реч о слободи медија HRW наводи да се новинари и даље суочавају са претњама, уз слабе реакције српских власти.
Наводи се да је Независно удружење новинара Србије (НУНС) од јануара до краја августа забележило један физички напад и 20 претњи новинарима.
HRW подсећа на случајеве новинара Дашка Милиновића кога су у априлу двојица мушкараца у Новом Саду напала сузавцем док је ишао на посао, новинара портала Nova.rs Војислава Милованчевића који је у јануару је добио претеће поруке, укључујући и претње смрћу, као и на претње смрћу које је у марту након онлајн колумне у којој се критикује присуство осуђених ратних злочинаца у популарној култури у Србији, новинар и професор Динко Грухоњић добио путем Фејсбука.
HRW указује и да су провладини медији у Србији наставили са кампањама клеветања независних новинара и медија.
Клеветничка кампања против независне Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) довела је новинаре ове мреже у опасност. У марту је провладин канал ТВ Пинк објавио да је КРИК повезан са криминалном бандом. Неколико провладиних таблоида поновило је ту изјаву. Посланици владајуће СНС и других странака јавно су дискредитовали мрежу КРИК, оптужујући их да нису платили порез и да представљају криминалну организацију.
Додаје се и да је поновљено суђење четворици који су 1999. године оптужени за убиство истакнутог новинара и уредника Славка Ћурувије, које је почело у октобру 2020. године, обележило неколико одлагања.
У извештају се такође констатује да је друштвена мрежа Твитер у августу налоге неких водећих српских медија означила као налоге који сарађују с владом због тога што држава, путем директног или индиректног политичког притиска, врши уређивачку и финансијску контролу над њима.
Када је у питању одговорност за ратне злочине, HRW преноси да је у периоду од јануара до августа, Тужилаштво за ратне злочине покренуло девет нових истрага против 11 лица и подигло три оптужнице против укупно четири лица.
Набрајају се пресуде изречене на судовима у Србији као и да је Међународни резидуални механизам за кривичне судове у Хагу у јуну осудио бившег начелника Државне безбедности Србије Јовицу Станишића и његовог заменика Франка Симатовића на по 12 година затвора због помагања и подржавања ратних злочина које је починила специјална јединица Службе државне безбедности Србије током рата у Босни 1992. године.
HRW у извештају наводи и да је од јануара до августа 2021, 987 особа изразило намеру да затражи азил у Србији, што је велики пад у односу на 2.084 колико их је ту намеру изразило у истом периоду 2020. године.
Оцењује се, међутим, да је систем азила и даље је мањкав, а карактеришу га потешкоће у приступању тражилаца азила процедурама, низак степен признавања статуса и велика одлагања.
У периоду од јануара до августа, Србија је званично регистровала 107 захтева за азил, при чему је статус избјеглице доделила за три, а супсидијарну заштиту за шест особа. Средином октобра ниједан од пет званичних кампова није био пренасељен.
До краја септембра, српске власти су регистровале 20 деце без пратње, у поређењу са 37 у истом периоду 2020. године. Србија још нема формалне процедуре за процену узраста деце без пратње одраслих, што старију децу излаже ризику да се према њима поступа као према одраслим особама уместо да добију посебну заштиту, указује HRW.
У поглављу о правима ЛГБТ особа HRW констатује да се оне и даље суочавају са насиљем и дискриминацијом.
Додаје се да је у децембру 2020. обећана измена закона којом би се истосполним паровима дозволило да склапају грађанска партнерства, али да није направљен напредак на том плану током 2021, као и да је Парада поноса одржана у Београду у септембру без инцидената.
HRW у извештају указује да су деца са инвалидитетом и даље презаступљена у установама социјалне заштите (73,9 одсто деце у установама су деца са инвалидитетом) и немају приступ инклузивном образовању и да влада тек треба да усвоји временски одређену стратегију деинституционализације како би особе са инвалидитетом изместила из установа и обезбедила им самосталан живот у заједници.
Посебно поглавље извештаја односи се на међуанродне актере и у њем се подсећа да је у фебруару, представница ОЕБС-а за слободу медија, Тереза Рибеиро званичницима Министарства спољних послова Србије истакла значај питања безбедности за новинаре, независног јавног сервиса и медијског плурализма и да је октобарски извештај Комисије ЕУ о напретку указао на константну забринутост у вези са слободом медија у Србији и нагласио потребу за побољшањем општег амбијента за слободу изражавања и рад новинара.
Додаје се још да је председник Србије, Александар Вучић, у септембру инсистирање Европске уније на снажним демократским институцијама у земљама кандидатима за чланство у ЕУ и државама чланицама описао као „џихад владавине права“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.