Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Игнорисање медијских закона
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

26. 01. 2022.

Аутор: Veran Matić Извор: bezbedninovinari.rs

Игнорисање медијских закона

Председник скупштине Ивица Дачић похвалио се да је парламент током претходне године усвојио 191 закон. Чињеница да ниједан од тих закона није био од суштинског значаја за медије мањи је проблем од реалног стања у којем се усвојени закони не поштују.

Ноторни пример је оно што се годинама уназад догађа у Крагујевцу. Именовањем новог градоначеника у овом граду је коначно успостављено пројектно суфинансирање, али још увек нема наговештаја да ће се решити нелегални статус РТВ Крагујевац. Противно Закону о јавном информисању и медијима, ова медијска кућа наставља да се већински финансира из градског буџета (60 милиона динара), док се 17 милиона динара очекује као рекламни приход. За зараде у наредној години предвиђено је 57,9 милиона, што значи да ће скоро сав новац из градског буџета бити преусмерен на плате. Драго ми је да директорка крагујевачке РТВ констатује да „по први пут за 22 године, од када она ради у овој телевизији, запослени имају плату достојну живота и достојну новинара“. Проблем је што то није у складу са законом, Медијском стратегијом, нити стратешким опредељенима државе која је током трајања актуелне власти предвидела другачији власнички статус и модел финансирања медија. Као што је недопустиво да ова телевизија буде платформа за емитовање проблематичних садржаја, попут онога који таргетира неистомишљенике власти – наше колеге Дојчиновића, Георгијева, Чечена и Кесића.

Акциони план за спровођење Медијске стратегије предвидео је крај прошле године као рок за окончање приватизације медија у јавном власништву. Уместо тога, сведоци смо игнорисања закона, због чега у најмању руку треба да добијемо тумачење Министарства културе и инфромисања. Очекујемо да нам неко из власти каже да ли се нешто променило на овом пољу, пошто крагујевачки пример охрабрује слична настојања у медијској сфери. Туристичка организација општине Инђија је изменом статута уз минимална буџетска средства регистровала и „производњу и емитовању телевизијског програма“, чиме је на корак од отварања Пандорине кутије којом може да охрабри друге да поврате власништво над медијима. Нарочито ако важећи Закон о јавном информисању и медијима предвиђа да организација чији је оснивач република, аутономна покрајина или локална самоуправа не може бити оснивач медија.

Давно је требало окончати и власничку трансформацију у Политици. Годинама опстриурана, попут приватизације Вечерњих новости и Тањуга, на крају је окончана са новим власницима које у медијском свету нико не познаје иако су већ неко време власници Вечерњих новости. Власништво над овом компанијом очито је био међукорак ка Политици. Тишина која је пратила трансакцију у Вечерњим новостима понавља се и током промене власништва најстаријег дневног листа на Балкану.

Само име Закона о привременом уређивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис најбоље сведочи о његовој временској лимитираности. То не спречава власт да годинама уназад пролонгира његово важење, поново продужено до краја године како би се тиме легализовао начин финансирање јавних медијских сервиса. Прошлогодишњи прелазак РТС-а на финансирање путем таксе показао је одрживост тог модела, чија се примена константно одлаже у случају Радио-телевизије Војводине која ће и ове године добити 900 милиона динара из буџета.

Тешко је разумети овакав став, изузев да не постоји политичка воља за било какве суштинске реформске потезе у домену функционисања регионалног јавног медијског севиса. Ње очито није мањкало када су два медијска закона брзински минимално измењена „у складу са међустраначким договором“, како је то образложила министарка Маја Гојковић.

Још увек чекамо образложење потпредседнице Владе за неспровођење Медијске стратегије која је, уз велика очекивања, усвојена пре две године. Како се избори приближавају, све је мање наде да ће се предвиђено спровести у дело. Тим пре је смислено поставити питање оправданости будућег рада на медијким стратешким документима чији садржај очито све више постаје мртво слово на папиру.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси