Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Новинари нису добро обучени за питања здравља и сигурности
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

30. 09. 2022.

Аутор: ЕФЈ Извор: ХНД

Новинари нису добро обучени за питања здравља и сигурности

Извјешће које је објавила Еуропска федерација новинара (ЕФЈ) о сигурности новинара диљем Еуропе открива озбиљан недостатак обуке и свијести, јер се новинари суочавају са све већим пријетњама и застрашивањем тијеком свог рада. Аутор Извјешћа је медијски стручњак Марц Грубер, а у њему се анализира тренутну ситуацију здравља и сигурности новинара диљем Европе тe истражује одговорности менаџмента, новинарских синдиката и удруга у рјешавању тог проблема.

Како наводе у ЕФЈ-у сигурност новинара је приоритет за многе новинарске синдикате у Еуропи, који су свједоци све већих физичких и психичких ризика с којима се медијски дјелатници суочавају посљедњих година. У 2021. Брзи одговор на слободу медија (МФРР) документирао је укупно 626 кршења слободе медија против новинара и медијских кућа диљем ЕУ-а, земаља кандидата и Уједињеног Краљевства.

Истраживање проведено у прољеће 2022. показало је да се 40% испитаника суочили с барем једним обликом пријетње или инцидента против њих у протеклих шест мјесеци. Отприлике половицу напада доживјели су сами или њихови колеге;

„Лакше“ пријетње, попут говора мржње, вербалног злостављања и увреда, најчешће су пријављени инциденти, али се често занемарују. Жене су чешће мете говора мржње од својих мушких колега; Готово три четвртине интервјуираних жена било је погођено говором мржње у посљедњих шест мјесеци. Хакирање је проблем за више од једне трећине новинара, а клевета је најчешћа пријављена правна пријетња.

Према извјешћу, подцјењује се опсег психолошких инцидената и њихов утјецај на рад и морал новинара. Многи новинари рекли су да су препуштени сами себи рјешавати проблеме и патити од изолације. “Требало је осам мјесеци након напада да ме мој уредник једноставно пита ‘како си’”, рекао је један новинар. Осим ових забрињавајућих резултата, анкета показује и недостатак сигурносне обуке:

Више од једне трећине новинара не зна је ли за њиховм радном мјестоу послодавац развио политику сигурности; само 40% испитаника изјавило је да се прије опасних задатака ризици процјењују; само је мањина испитаних новинара прошла обуку у свакој категорији идентифицираној за ову студију (прва помоћ у непријатељском окружењу, опћа прва помоћ, дигитална сигурност те здравље и сигурност на раду); особито слободни новинари морају сами финанцирати похађање тренинга који су, у већини случајева, застарјели.

Испитаници у анкети изјавили су да би вољели да њихови послодавци проводе превентивне мјере сигурности, укључујући релевантне и ажуриране сигурносне обуке, сигурносне политике и поступке извјешћивања у случају инцидената.

Но, став је различит овисно о томе гдје се новинар налази. У источној Еуропи, примјерице, новинари немају повјерења у своје послодавце нити у јавне власти када извјештавају о сигурносним инцидентима. Неколико новинара сматрало је да би требало постојати неовисно тијело или особа којој се може изравно обратити за пријаву инцидената.

Од новинарских синдиката и удруга углавном се очекује стручна, савјетодавна и правна подршка. Међутим, правна подршка захтијева посебне вјештине и финанцијска средства која си већина организација не може приуштити.

Кључна препорука произашла из ове анкете била је проведба интерних прописа који подупиру сигурност новинара, као што је провођење тјелесне обуке о сигурности или покретање дијалога с новинарима и уредницима или медијским менаџерима. Друга је препорука била да се успоставе колективни уговори и да то треба бити улога синдиката/удруга као и националних или регионалних политичара који би то питање могли покренути на политичкој разини.

Ово истраживање проведено је у оквиру пројекта “Safety4journalists”. Резултати се темеље на 290 појединачних одговора на низ од 55 питања доступних на четири еуропска језика (енглески, француски, њемачки и хрватски). Резултате користи ЕФЈ како би боље разумио здравствене и сигурносне потребе новинара и њихову перцепцију пријетњи. Налази ће такођер бити прослијеђени дионицима који играју улогу у развоју бољих политика, алата за процјену ризика и обуке за новинаре. Такођер ће на крају допринијети течајевима о сигурности које воде ЕФЈ и његове партнерске организације.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси