Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Да ли ће таблоиди остати без државне помоћи?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

24. 01. 2023.

Аутор: Катарина Живановић Извор: Данас

Да ли ће таблоиди остати без државне помоћи?

Да ли ће таблоиди који највише крше Закон о јавном информисању и Кодекс новинара Србије убудуће моћи да учествују на државним и локалним конкурсима за јавно финансирање, зависи од новог закона око ког се тренутно „ломе копља“. Наиме, део нацрта око којег се споре чланови Радне групе за измену закона је статус Савета за штампу, где медијска удружења траже да ово тело добије већа овлашћења, у смислу да њихове одлуке буду обавезујуће код будуће доделе финансијских средстава.

Уколико Радна група за измене и допуне Закона о јавном информисању и медијима, која би требало да заврши рад до 10. фебруара, усвоји овај предлог, Информер, Ало, Српски телеграф и остали таблоиди који на дневном нивоу крше медијске законе и Кодекс, неће више моћи да учествују на медијским конкурсима које финансира држава.

Да одлуке Савета за штампу добију на тежини и на овај начин буду део закона, предлог је медијских удружења, али је проблем што Радну групу чини 9 представника из медијске сфере, док их је 11 испред државе.

Имајући у виду да се таблоиди који највише крше новинарске законе са разлогом зову (про)режимским, питање је да ли ће овај захтев медијских стручњака уопште бити део легислативе.

Др Саша Мирковић, члан Радне групе испред АНЕМ-а, каже за Данас да се улази у финале процеса израде нацрта закона, након чега следе јавна расправа, слање нацрта у Брисел и усвајање закона у скупштини.

– У свакој од тих фаза, могућа је измена нацрта закона, чак и ако унутар Радне групе буде постигнут консензус у вези са кључним размимоилажењима невладиног сектора и представника власти попут будућег статуса Савета за штампу. У погледу Савета за штампу, чекамо предлог представника ресорног министарства пошто Коалиција за слободу медија, АНЕМ и УНС сматрају да Савет за штампу треба да има статус који је дефинисан важећом владином Медијском стратегијом – указује Мирковић.

Новинар Недим Сејдиновић сматра да је нереално очекивати да ће се одредба о обавезујућем критеријуму поштовања Кодекса новинара Србије за доделу државних конкурсних средстава пронаћи у Закону о јавном информисању и медијима, поготово одредница по којој ће постојећи Савет за штампу бити ексклузивно тело које ће одлучивати о томе ко крши, и у којој мери, а ко не – етичке норме.

– Чак и ако се нађе у нацрту закона за очекивати је да ће на вишим нивоима одлучивања бити измењена. Подсетимо да је један од критеријума за доделу средстава и до сада било поштовање Кодекса, па су средства, скоро искључиво, добијали медији који до овог документа не држе, бар када је реч о елементарно објективном информисању. Дакле, ако нешто слично и прође скупштину, већ ће бити пронађени механизми како ће се закон мимоилазити – наводи Сејдиновић.

Замислимо да се та одредба и пронађе у закону, додаје наш саговорник, па и да се поштује, “у смислу да бар таблоидна чудовишта не добијају државне новце да загађују ментални простор и убијају друштво”.

– Да ли ће они престати да излазе? Наравно да неће, јер они користе новце од државе на десетине различитих начина, преко посредника и повезаних фирми. Да живе од конкурсног суфинансирања, без обзира на огромна средства која на овај начин приходују, одавно би се угасили. Ово је држава-мафија, овде су закони за противнике и слабе – закључује Сејдиновић.

НУНС, Асоцијација медија, УНС, Локал прес, АОМ, НДНВ и АНЕМ блиско сарађују унутар Радне групе.

Поред ових седам чланица, у Радној групи су још РАБ и Синос.

Укупно девет чланова из невладиног сектора док је 11 представника државе.

До сада је одржано 14 састанака ове групе коју је у новембру прошле године основало Министарство информисања и телекомуникација.

Према истраживању Раскрикавања, шест дневних листова – Информер, Српски телеграф, Курир, Ало, Вечерње новости и Објектив су у 2021. на својим насловним страницама објавили укупно 987 лажних, неутемељених и манипулативних вести.

Истовремено, издавачи ових таблоида су те године из буџета добили готово милион евра.

Таблоид Информер предњачио са објавом манипулативних вести. Имао их је чак 275 , а одмах иза њега су били Српски телеграф и Ало.

Кад је реч о неутемељеним, пристрасним и лажним вестима, фокус таблоида био је у великој мери на унутрашњој и регионалној политици, са вестима о унутрашњим и спољним непријатељима, опозицији и критичарима власти. Окосница су биле и вести о Александру Вучићу, који је у свим новинама пристрасно представљан као спасилац или жртва завера, наводи се у анализи Раскрикавања.

Савет за штампу забележио је да је само током септембра 2021. објављено 993 текстова у којима је прекршена бар једна одредба Кодекса, што је за трећину више у односу на исти месец годину дана пре тога.

У неколико наврата забележено је више од 50 прекршаја дневно.

„Највећи број огрешења о професионалне стандарде односи се на одредбе из поглавља Одговорност новинара и Истинитост извештавања”, навео је Савет за штампу. Упркос изреченим опоменама, таблоиди су током прошле године несметано наставили са устаљеном праксом, притом поново предњачивши по износу средстава које су добили из буџета.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси