Вести

25. 01. 2023.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Последња рупа на свирали: Министар Јовановић тврди да му је информисање приоритет али и даље нема никог задуженог за медије

Од формирања крајем октобра прошле године, Министарство информисања и телекомуникација добило је државног секретара и троје помоћника министра – нико од њих, међутим, нема у портфељу информисање и медије. Новинарска удружења нису претерано изненађена таквим односом новог министарства, па и Владе Србије, према информисању али истичу да су кадровска решења, иако важна, још и најмањи проблем за медијску заједницу

„Министар Јовановић истакао је на састанку да ће питања информисања бити приоритет новог министарства и да су дијалог и сарадња са медијским и новинарским удружењима о свим актуелним питањима и изазовима веома важни“, стајало је у саопштењу са састанка министра информисања и телекомуникација Михаила Јовановића са представницима девет новинарских и медијских удружења, одржаном 4. новембра прошле године, само неколико дана након што је нови министар преузео дужност.

Готово три месеца касније, информисање тешко да се може сматрати приоритетом министарства, барем ако је судити по попуњавању руководећих позиција у министарству. Али и  не само по томе.

Уместо информисања, приоритет су тако добиле друге области – министарство је недавно добило државног секретара и троје помоћника министра, али нико од њих у свом портфељу неће имати медије и информисање.

На седници Владе Србије одржане 29. децембра 2022. за државног секретара у Министарству информисања и телекомуникација постављен је Милан Добријевић, досадашњи државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

На истој седници постављено је и троје помоћника министра, сви као вршиоци дужности у наредних шест месеци.

Горан Ђурђевић постављен је, на шест месеци, за вршиоца дужности помоћника министра информисања и телекомуникација – Сектор за европске интеграције и управљање пројектима.

Милан Јосимов биће, такође у наредних шест месеци, вршилац дужности помоћника министра информисања и телекомуникација ‒ Сектор за информационо друштво и информациону безбедност.

Катарина Томашевић је постављена за вршиоца дужности помоћника министра информисања и телекомуникација ‒ Сектор за електронске комуникације и поштански саобраћај. И њој је мандат орочен до краја јуна ове године.

Министарство за медије не одговара медијима

О другим кадровским решењима у министарству Влада Србије није одлучивала, судећи барем по објављеним документима са седница Владе, од њеног формирања до данас.

Иначе, на сајту министарства, који у свом називу садржи и информисање, нису ажурирани подаци о недавним постављењима. Да ли је у плану постављање и помоћника и/ли државног секретара задуженог за медије/информисање, и у ком року, из самог министарства није било могуће сазнати – из Службе за односе са јавношћу ни после неколико дана нису одговорили на наше мејлове и поруке, нити је у тој служби ико одговарао на наше телефонске позиве!

Од тренутка када је обелодањено да ће информисање бити издвојено из досадашњег министарства, које је у претходне две године водила Маја Гојковић, и да ће бити придато новоформираном Министарству информисања и телекомуникација, и још када се сазнало да ће на челу тог министарства бити досадашњи директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, Михаило Јовановић, чланови медијске заједнице отворено су изнели сумњу према томе колико ће се нови ресор у Влади уопште бавити медијима.

Од активности на пољу информисања, осим поменутог састанка са медијских и новинарским удружењима, министарство се у ова три месеца истакло у формирању Радне групе за израду и праћење Акционог плана за за примену Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020-2025. године у периоду 2023-2025. године.

Преостале вести тичу се првог састанка Радне групе за израду радне верзије Нацрта закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима, као и осуде претње упућене дневном листу Данас.

Најава новог министра о томе да ће информисање бити приоритет јесте у првих мах завео део медијске заједнице, каже за Цензоловку Слађана Глушчевић, извршна директорица Независног друштва новинара Војводине (НДНВ).

„Деловало је као да ће у новој констелацији снага у Влади и ресорном министарству бити постављен тег који ће јаче вући ка сектору информисања него што је било раније. Нажалост, испоставило се да очекивање дела медијске заједнице заинтересоване за то да се ситуација у бранши поправи није било на месту.“

Глушчевић (НДНВ): Имамо и већих проблема од именовања у министарству

То што у министарству и даље нема особе која би, да ли са позиције државног секретара или помоћника, „покривала“ информисање и медије, Глушчевић не сматра највећим проблемом, али истиче да то доста говори о односу Владе према медијским питањима.

„Влада је именовала већину државних секретара и помоћника у другим министарствима, и по томе је јасно да су медијска питања маргинализована. Мада, усудила бих се рећи да их гура на маргине управо због тога што овој власти не одговара да та питања реши. Сигурно јој више одговарају поробљени а не слободни медији“, наводи извршна директорица НДНВ-а.

У протекле четири године Министарство културе и информисања имало је помоћницу министра/ке за информисање и медије (Славица Трифуновић), док од 2020. државни секретар за ту област није постављен. Ранији државни секретар, Александар Гајовић далеко је био од прихватљивог решења за део медијске заједнице, из које је током његовог мандата (2017-2020) било више захтева за његовом сменом.

Упражњена позиција, или позиције, у министарству, за Глушчевић „свакако није добар знак“ али, напомиње, „није ни највећи проблем имајући у виду бројне негативне процесе који угрожавају професионално новинарство“. Избором помоћника и/ли државног секретара, додаје, обезбедила би се неопходна боља комуникација са удружењима и медијским коалицијама, „али она не гарантује доношење важних одлука, јер зна се где се оне доносе“.

„Један од највећих проблем тренутно је то што се ништа не зна о почетку рада на Закону о електронским медијима, а већ би требало да се приводи крају предлог тог закона. Овај закон би обезбедио неопходне измене које се тичу РЕМ-а, а то би вероватно утицало и на другачију расподелу националних дозвола пружаоцима медијских услуга. Такође, не би била доведена у питање могућност коришћења програма Креативна Европа.“

Извршна директорица НДНВ напомиње и да бољитак на медијском пољу не гарантује „чак и да имамо и државног секретара и законе са чијим изменама и допунама каснимо“.

„Поновићу упозорења и апеле медијских и новинарских удружења – питање је примене законодавног оквира који генерално није лош и политичке воље да се закони примењују. Навешћу само пример примене Медијске стратегије. Сад је јасно да је тај важан документ послужио држави као покриће пре свега пред Европском унијом а да она вешто хвата кривине кад треба да га примени“, истиче Глушчевић.

Бодрожић (НУНС): Министра не занима информисање

Жељку Бодрожићу, председнику Независног удружења новинара Србије (НУНС), већ само именовање челног човека Министарства информисања и телекомуникације указивало је на то да ће информисање „и у овом министарству, као и претходном, бити у запећку“, али признаје да је на првом састанку са новинарским и медијским удружењима министар Михаило Јовановић  „показао пристојност и увиђајност, за разлику од оних који су га предложили и поставили, те прихватио предлоге и сугестије о даљем раду радних група на спровођењу Медијске стратегије и усаглашавању измена и допуна Закона о информисању и медијима“.

„Али, видело се и тад, а касније нам је и незванично потврђено“, наводи Бодрожић за Цензоловку, „да су министру преокупација телекомуникације и да му се ту завршава надлежност, док ће област медија опет да уређује неко из врха владајуће партије, на директној вези са Председништвом. За сада немају решење за државног секретара и помоћника који би се бавили информисањем, или, што ће пре бити, немају времена да размишљају о њему, а и нико их и ништа не пожурује. Изгледа им је за сада довољно да убрзају рад на легислативи, и за то се добијају поени на Западу, без обзира што добре стратегије и закони мало значе, јер су институције урушене и за напредњаке је већина тих списа мртво слово на папиру“.

С обзиром на то „у каквим оквирима и са ким нови министар ради“, Бодрожић каже да нема нека посебна очекивања од новог министра и да од њега очекује тек то да се не претвори – у Ану Брнабић. „И она је била пристојна и кооперативна када је ономад постала министарка, али је убрзо подивљала и данас вређа, клевеће и лупета као да су се у њој спојили Војислав Шешељ и Јована Јеремић“.