Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Француска ће контролисати рад инфлуенсера: Изједначиће их са медијима да би регулисала њихов утицај
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

17. 03. 2023.

Аутор: Стефан Стојановић Извор: EURACTIV.rs

Француска ће контролисати рад инфлуенсера: Изједначиће их са медијима да би регулисала њихов утицај

Француска влада припрема план за ефикасније регулисање комерцијалног рада инфлуенсера на друштвеним мрежама како би осигурала нихову већу безбедност и сигурност њихових корисника, рекао је француски министар економије, Бруно Ле Мер.

Процењује се да глобално тржиште утицајних друштвених медија вреди више од 15,3 милијарде евра у 2022. У Француској, инфлуенсерски маркетинг један је од најефикаснијих облика промоције француских брендова. По промоцији производа, посебно се истиче Инстаграм.

Ово тржиште високе вредности са дометом без преседана, довело је законодавце у забринутост због моћи и утицаја који имају.

„Инфлуенцери морају да подлежу истим правилима као и она која се примењују на традиционалне медије", рекао је Ле Мер, додајући да интернет „није Дивљи запад".

Због тога он жели да појача контролу над овим сектором.

"То није борба" против њих. Мора постојати „систем за заштиту утицајних, а не за стигматизацију", рекао је он.

Инфлуенсер маркетинг индустрија се шири последњих година, како у Европи тако и широм света.

Циљ је борба против „неприхватљивих померања" сектора утицаја како би се „заштитили француски потрошачи".

Инфлуенцери су корисници друштвених медија са значајним пратиоцима на сајтовима као што су Инстаграм, ТикТок и Јутјуб. Они се често баве маркетингом и промоцијом производа или услуга које наплаћују.

Истраживање процењује да се прошле године скоро 10,5 милиона европских корисника Инстаграма сматрало инфлуенсерима пошто су имали више од 1.000 пратилаца.

У Француској су почетком године покренуте јавне консултације које укључују играче у сектору утицаја. Резултирале су са неколико препорука, које би могле бити укључене у план који је најавио Ле Маире.

То укључује правну дефиницију инфлуенсера и њихових агената и јачање њихових уговорних обавеза. Могла би се предвидети и забрана или ограничење промоције одређених производа, као и креирање етикете која потврђује одговорност креатора садржаја.

Прошлог јануара, службе Генералног директората за конкуренцију, питања потрошача и контролу превара (DGCCRF) су уочиле „аномалије" међу 60% контролисаних инфлуенсера, који „нису поштовали прописе о оглашавању и правима потрошача".

Према DGCCRF-у, „сви утицајни који су проверени, нису поштовали правила о транспарентности комерцијалне природе својих публикација".

У извештају се наводи да су неки „обмањивали потрошаче о својствима продатих производа или промовисали ризичне производе или услуге".

У ређим случајевима, неки су понудили, или чак организовали, злоупотребу јавних средстава намењених обуци за добијање поклона или новчане награде или су терали своје пратиоце да прибегну козметичким праксама које су опасне по здравље.

Последњих година, неколико утицајних људи је изведено на суд, осумњичени да су поставили шеме преваре. Неки су чак осуђени.

Тренутно, једина ограничења за инфлуенсере потичу од платформи на којима морају навести да ли се објава плаћа или је у сарадњи са одређеним брендом.

Успостављање "праве равнотеже"

Према екстерној студији из 2022. коју је затражио IMCO комитет Европског парламента, потрошачи добровољно ступају у контакт са инфлуенсерима, али су истовремено „изложени оглашавању које се ослања на однос између потрошача и инфлуенсера, што изазива забринутост за заштиту потрошача".

Студија је дефинисала инфлуенсера као „креатора садржаја са комерцијалном намером, који гради односе засноване на поверењу и аутентичности са својом публиком и сарађује на мрежи са комерцијалним актерима кроз различите пословне моделе у сврху уновчења".

Инфлуенсере такође често финансирају њихови фанови или се то чини кроз пословне подухвате и сарадњу са брендовима.

Међутим, студија је упозорила да би у одређеним праксама утицајни маркетинг могао имати негативан утицај на потрошаче, укључујући децу и тинејџере.

Међу препорукама које је дала студија, стоји проширење постојећег законодавства о заштити потрошача и подршка државама чланицама у развоју дигиталних алата за боље праћење комерцијалних активности утицајних.

Међутим, студија такође наглашава да регулација утицаја треба да буде пажљива како би се постигла права равнотежа.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси