Вести
04. 05. 2023.
Слобода медија у Србији: Убиства новинара нерешена и даље, а политичари и моћници не престају да нападају критичке медије
Политичари, моћници и прорежимски медији непрестано воде кампање против критичких новинара и медија, застрашују их и проглашавају државним непријатељима, убиства новинара и даље немају епилог на суду, док држава медије контролише и кроз финансирање из буџета, а локалним медијима ускраћује информације, неки су од закључака разговора о растућој кризи у области безбедности новинара у Србији у организацији Media Freedom Rapid Response.
„Контрола медија у Србији је огромна. Кампање против њих инспиришу политичари, влада и прорежимски медији. Независни медији су дискриминисани, контролишу се и кроз финансирање из буџета, а локални медији немају приступ информацијама, због чега губе на релевантности”, рекла је извршна директорка Славко Ћурувија фондације Ивана Стевановић, једна од учесница ове конференције, која је истакла и да је све мање младих који желе да буду новинари, док капацитети медија слабе јер многи беже из професије.
О растућој кризи за безбедност новинара у Србији, поводом Светског дана слободе медија, говорили су и новинарка БИРН-а и Времена Јелена Зорић и истраживач и правник Независног удружења новинара Србије Раде Ђурић. Разговор је водила Роберта Тавери из организације Артицле 19.
Јелена Зорић је истакла да је прва лоша вест коју је данас прочитала та да је Србија назадовала са 79. на 91. место у Светском индексу слободе медија, који је данас објавила међународна организација Репортери без граница – што је највећи пад међу земљама Европске уније и на Балкану.
„Ниси једино непријатељ криминалаца, већ те режим третира као непријатеља државе. Премијерка лично напада независне медије више него ико други. Зове их лажовима и непријатељима државе. Новинари Јунајтед медије – телевизија Н1 и Нове С, њихових портала, новина Нова и Данас – највише су под нападима зато што је Јунајтед медија највећи конкурент државног Телекома”, рекла је Јелена Зорић и додала:
„Често се нападају КРИК, ЦИНС, БИРН, недељници Време, НИН, портал Цензоловка, али ти центри су мали и нису толико видљиви. Ако држава уништи Н1, остаће само независни мали портали на интернету, који добар део средовечне и старије публике неће моћи да прати. Потребан је притисак на власти да напади на Јунајтед медију престану одмах.”
Стевановић: Одмах престати са кампањама против кртичких медија
„Треба нам јак притисак на политичаре који нападају критичке новинаре. Ургентно се мора престати са кампањама против критичких медија, јер оне шаљу снажну поруку не само новинарима, већ и читавом систему – полицији, тужилаштву, судству – да постоје новинари који не треба да буду заштићени”, истакла је Ивана Стевановић из СЋФ.
Три убиства новинара у Србији још увек нису добила судски епилог, рекла је Стевановић, подсетивши на то да очекујемо правоснажну пресуду за убиство новинара и издавача Славка Ћурувије из 1999. године, након осам година процеса који је покренут тек 16 година после убиства:
„Суђење за убиство Ћурувије је парадигма за све случајеве физичког насиља над новинарима у Србији.”
Велики проблем новинара у Србији су напади и притисци који долазе од представника владајуће странке, сагласни су учесници конференције.
Напади на новинаре и медије, осим од политичара, долазе и од таблоида који, према мониторингу Славко Ћурувија фондације, у просеку једном дневно објављују текст којим нападају критичке новинаре.
Као један од метода притисака на медије који критички извештавају, учесници конференције истакли су и СЛАПП тужбе, које су од 2021. године све распрострањеније у Србији.
„Поједини политичари и моћни људи реагују после готово сваке важне приче, посебно после оних које објаве истраживачки новинари”, рекао је Раде Ђурић.
Он сматра да локални медији не пишу о тужбама које се против њих подносе, због „огромног страха” и „јер мисле да је боље да престану да пишу о тим стварима”.
„Моћни људи туже медије, али је проблем то што судије не препознају да су њихове тужбе начин на који се врши притисак на медије. Наш традиционални судски систем не препознаје СЛАП као начин притиска”, сматра Ђурић.
Он објашњава да новинари и у ситуацији када су у праву, када имају доказе пред судом за корупцију или криминал о којима пишу, ипак морају да плате адвокате и трошкове суђења… „То утиче на њихов будући рад зато што неће имати новац да плате све ове трошкове. Ово са тужбама представља огроман притисак и немамо начин како да на њих реагујемо, а закони се не мењају”, закључио је Ђурић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.