Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Глигоријевић: Недопустиво објављивање имена и фотографије осумњиченог дечака и лицитирање броја убијене деце
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

05. 05. 2023.

Аутор: Даница Ђокић Извор: Цензоловка

Глигоријевић: Недопустиво објављивање имена и фотографије осумњиченог дечака и лицитирање броја убијене деце

Објављивање имена и фотографије осумњиченог дечака није смело да се догоди, као ни то што се у медијима лицитирало бројем мртве деце. Неке се грешке могу приписати томе што се нису снашли, али су неке недопустиве и у медијима и у институцијама које износе информације које нису од интереса за јавност, без обзира на то колико та јавност била гладна информација, каже за Цензоловку новинарка Јована Глигоријевић.

Вишеструко убиство деце и запослених у основној школи у Београду, за које је осумњичен малолетни дечак, од тренутка када се то догодило, у среду пре подне, постала је најважнија тема у домаћим медијима. Извештавајући о овој трагедији, велики део њих је истог дана успео да прекрши бројна правила новинарског кодекса.

„Огорчене смо лакоћом са којом су поједине редакције прешле све границе и принципе одговорног извештавања и сензационалистичким приступом доприносиле спекулацијама о броју жртава и повређенима, постављале непримерена питања малолетним ђацима школе, објављивале њихове личне податке и тиме само повећале осећај беспомоћности, трауме и патње”, навела је у реаговању на овакво медијско извештавање група Новинарке против насиља према женама. 

Име и фотографија осумњиченог дечака нису смели да буду објављени

Ова пуцњава је „апсолутни преседан када је реч о догађајима у нашој прошлости”, каже новинарка Времена и једна од оснивачица Новинарки против насиља Јована Глигоријевић. 

„Волела бих да медијима дам ’мало попуста’. Да њихове грешке припишем томе што се нису снашли. Овако нешто досад нисмо имали.” Ипак, додаје она, постоје грешке које су направили медији, који и иначе „лешинаре када се десе трауматични догађаји – овог су пута можда и горе”.

„Објављивање имена осумњиченог дечака, као и његове фотографије, није смело да се догоди”, изричита је новинарка.

У медијима се лицитирало убијеним главама, бројем мртве деце, бројем повређених…

„Поједини таблоиди су у том лицитирању чак и погодили тачан број. Одакле им тај податак, не знам. Али, није ствар у томе како ћеш добити неку информацију, него када ћеш је објавити. Информацију треба да објавиш када она буде званична, јер то значи да су о томе што се десило већ обавештени сви који треба да буду”, објашњава Глигоријевић.

Она додаје и да је огорчена на јавност „која је захтевала да добије званичне информације што пре”.

Министарство унутрашњих послова изашло је у јавност са званичним информацијама око три и по сата након што се пуцњава догодила. То је, каже Глигоријевић, рекорд у брзини МУП-а откако се она бави новинарством.

Пуно име и презиме, као и датум рођења малолетног дечака осумњиченог за пуцњаву, јавности је саопштио – начелник Полицијске управе у Београду Веселин Милић.

„Ако начелник полиције уради тако нешто, говорећи да дата ситуација то оправдава, а свестан је да није у реду, то доводи у питање све што радимо ми који трубимо о медијској етици, апелујући на колеге, колегинице и уредништва о томе како треба извештавати”, сматра Глигоријевић.

Осим изношења детаља о осумњиченом дечаку, Милић је медијима показао и скицу плана онога што се догодило и списак деце које је осумњичени дечак, наводно, планирао да убије.

„Тај списак кружи по медијима и друштвеним мрежама, зато што је начелник полиције довољно дуго и врло намерно њега држао у руци како би фоторепортери стигли да га сликају”, каже Јована Глигоријевић.

Тек, испоставиће се, Милићево обраћање медијима било је само почетак. Из институција и од стране политичара долазили су до медија детаљи и о осумњиченом и о истрази.

Министар просвете Бранко Ружић приписао је оно што се догодило утицају „западних вредности” и „видео-играма”.

Јована Глигоријевић сматра да је „скроз у реду не знати и не разумети, али овако сложену ситуацију објашњавати једноставним објашњењима као што су видео-игрице – увредљиво је, смешно, погрешно и нетачно.”

„Ово је веома сложен феномен. Хајде да видимо шта се догађало, шта је довело до тога, да бисмо радили на превенцији. Али полако. Морамо некако да разумемо шта се десило.”

Вучић угрозио малолетну девојчицу 

О томе шта се десило говорио је нашироко и председник Србије Александар Вучић, износећи податке о осумњиченом дечаку, његовој малолетној сестри, његовим родитељима…

„Он је угрозио девојчицу, рекавши у коју школу иде. Износио је детаље из здравственог картона осумњиченог дечака. Више закона ове земље то забрањује”, каже Глигоријевић и додаје:

„Новинар није проточни бојлер – у кога ти стављаш инпут и изађе неки оутпут. Новинар треба да направи селекцију између битног и небитног, између онога што јесте у јавном интересу и онога што није. Када функционери раде овако, тада избијају све адуте из руку нама који апелујемо на медије да поштују Кодекс новинара и законе Србије.”

Глигоријевић: Медији треба да користе ресурсе новинарских института

„Ако ми говоримо о ’западним вредностима’ и ако сви помињемо да је ово што се десило нешто што се догађа у Америци – а Америка није једина – онда хајде да видимо шта кажу ресурси различитих америчких новинарских института, универзитета… о томе како извештавати, разговарати са децом…

Медији треба да се окрену оним ресурсима који постоје, нпр. ономе што су објавили Дарт центар, Колумбија универзитет… Расположиви су нам ресурси за све врсте трауматичних догађаја о којима се извештава. Ту можемо пронаћи како извештавати и како не извештавати, али и како да се носимо са тим када смо као новинари изложени трауматичним догађајима”, каже Јована Глигоријевић.

Коментари (2)

Остави коментар
суб

06.05.

2023.

anonymous [нерегистровани] у 08:02

mislim

Dečko nije osumnjičen nego ubica. Zašto ne objaviti ime i sliku? Javno je ubio 9 osoba i ranio teško više njih. Koga vi štitite?

Одговори
пет

05.05.

2023.

Божидар Анђелковић [нерегистровани] у 22:41

Цензура шездесетих

Насиље у школама није новијег датума. „У време Тита" постојале су читаве банде младих криминалаца које су улазиле у школе и пљачкале децу, повремено тукле чак и професоре, али то није објављивано у медијима. Похађао сам Десету београдску гимназију (тада на Топчидеру) где је шездесетих година дугокоси криминалац редовно узимао рекет од ученика, нико није ни покушавао да га заустави. Можда зато што се забављао са кћерком професорке хемије из исте гимназије...

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси