Вести
28. 09. 2023.
Панел: Нацрт закона о информисању и медијима легализује кршење новинарског кодекса
Нацрт закона о јавном информисању и медијима не доноси никакав напредак већ представља покушај легализације постојећег кршења новинарског кодекса, оцењено је на панелу "Шта нам доносе нови медијски закони" који је у Нишу организовала Коалиција за слободу медија, саопштено је.
Учесници скупа су оценили да ће по предложеним одредбама новог закона неки медији морати да поштују кодекс да би од државе добили средства кроз пројектно суфинансирање, док други медији новим законом добијају потврду од државе да могу да крше кодекс и да за то немају никакве санкције.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић оценила је да ће по предложеним одредбама неки медији "морати да поштују кодекс, док ће неки имати бланко потврду државе да могу да крше колико хоће и да за то не трпе никакве санкције". "То је суштина проблема. Ништа не значи што је Савет за штампу на овакав начин у Закону, мислим да је ово много горе него да га нема уопште", оценила је Новаковић а пренела Коалиција за слободу медија.
Она је навела да је од доношења претходног закона о јавном информисању, у правилнику ресорног министарства постојала одредба која каже да ће се приликом одлучивања за доделу средстава на пројектима за медијско суфинансирање узимати у обзир да ли је медиј кршио кодекс у последњих годину дана и да ће о томе бити тражени подаци од Савета за штампу.
"То је на нивоу Министарства у принципу поштовано, али је на нижим нивоима углавном игнорисано. Наша идеја је била да се то учини обавезнијим тако што ће та одредба из подзаконског акта бити стављена у нови закон. Са том идејом смо кренули у читаву ову причу, а са циљем да се буџетска средства ускрате онима који грађане не информишу објективно и истинито", рекла је Новаковић.
По речима главног уредника портала "Јужне вести" Милана Зиројевића, циљ доношења новог закона није регулација већ "негативна либерализација, да свако ради шта хоће".
"Циљ закона је да се дају неки уступци независним медјима и људима који желе неку регулацију у медијима, а да остали наставе да спроводе пропаганду, само легално", рекао је Зиројевић.
Члан Радне групе за израду Закона о електронским медијима Раде Вељановски рекао је да су се чланови тог тела при предлагању промена у закону "разилазили у мишљењима" у вези с тим да ли ће из групе овлашћених предлагача бити искључени надлежни одбори у скупштинама Србије и Војводине.
"Најважније питање које нису хтели да прихвате било је да се у тренутку доношења новог закона бира поново нови Савет РЕМ-а", рекао је Вељановски. На последњем састанку Радне групе, како је казао, није постигнута сагласност у вези са чланом који говори о трајању мандата чланова РЕМ-а, који сада износи шест година.
"Било је предложено да се три члана РЕМ-а бирају на мандат од две године, три члана на мандат од четири године и три члана на мандат од шест година. Касније би само они чланови који су изабрани на мандат од две године могли да понове свој мандат", изјавио је Вељановски и додао да су промењени и критеријуми ко може да буде члан Савета РЕМ-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.