Вести
15. 12. 2023.
Видојковић: Срамотно је то што Шапић није дошао на суђење због гостовања на ТВ Прва. И то код исте особе пред којом ми је претио смрћу
Новинар и писац Марко Видојковић, који је примио више од 30 претњи смрћу пре него што је отишао из земље, током предизборне кампање вратио се у Београд да би, како каже, пред изборе дао лични пример. Мисли да се режиму у овом тренутку не исплати да му се нешто деси. Али не зна шта ће бити дан после избора
„Режиму се у овом тренутку не исплати да ми се нешто деси.“
Овако резонује писац и колумниста Марко Видојковић, који се тренутно налази у Београду, одакле је због личне безбедности – а после серија претњи смрћу – прошлог пролећа морао да се исели.
Он се ове недеље појавио пред Трећим основним судом, међутим, тамо је одложено још једно рочиште у поступку који је покренуо градоначелник Београда Александар Шапић због, како каже, повреде угледа и части у једном Видојковићевом ауторском тексту. Шапић је, иначе, пре тога Видојковићу и његовом колеги из емисије „Добар, лош, зао“ Ненаду Кулачину претио рекавши да би им „ишчупао срце“.
У разговору за Цензоловку Видојковић одговара на питања о суђењима са Шапићем и о медијима – који то нису. Он објашњава зашто му је у иностранству било „одвратно“ и због чега се „штрецне“ сваки пут кад на улици чује сопствени језик.
Цензоловка: Ово није једини судски поступак у ком се налазиш с градоначелником Шапићем. Видели смо још једно одлагање епилога. Какве реакције изазива код тебе?
Видојковић: Овога пута сам био у земљи, па сам одлучио да се појавим пред судом и дам свој исказ. Шапић се прошли пут вадио на то да се спрема за скупштину – и то тек идућег дана – па наводно не може да присуствује. Сада је разлог још срамотнији. Морао је да гостује на јутарњем програму Телевизије Прва.
Е сад, да ли је то случајно или не, гостовао је код исте оне особе код које је – тада још на Телевизији Пинк – претио смрћу мени и колеги Ненаду Кулачину, с којом радим емисију „Добар, лош, зао“.
То је пре свега непоштовање суда. То је и непоштовање мене лично, али добро, то није проблем. Знам да Шапић мене не поштује, као што не поштује ни друга људска бића. У крајњој линији, то је непоштовање самога себе, један кукавичлук. Врло су то танки изговори.
Пропагандно крило режима не треба да постоји
Цензоловка: Претње су се, како кажеш, могле чути на Пинку. Поново су актуелни захтеви да се та телевизија забрани, после емитовања приватног снимка народног посланика. Подржаваш ли такве предлоге? Верујеш ли да је то потребно, могуће?
Видојковић: Наравно да је потребан један потпуно нови надзор над електронским медијима. Такозвани надзор, онај који данас постоји, омогућио је смрт електронских медија. Смрт истине и објективног информисања. Треба их кажњавати, али то више није ствар медијске етике или новинарског кодекса. Они су све само нису новинари.
Функција Пинка и Хепија и осталих јесте да буду у служби пропаганде режима и Српске напредне странке. Да, пропагандно крило режима би требало да престане да постоји.
Сигуран сам да ту има и елемената кривичних дела. Међутим, режим је свестан да би, уколико дође до промена, неко могао да одговара за оно што је радио у овом одвратном периоду. Ја нисам оптимиста, можда сам био некад, кад сам био млад. Сад више не верујем да ће ико икад одговарати. Мислим да ће наћи начин да откупе своју слободу.
Цензоловка: Кажеш „уколико дође до промена“. Избори се одржавају у недељу. У случају промене власти, шта се мења код тебе лично? Хоће ли бити мање претњи новинарима или ће све бити по старом?
Видојковић: Вратио сам се у Београд у новембру, управо зато да бих био овде док траје кампања. Овде где ми је сигурност угрожена, да бих дао лични пример. Емисију „Добар, лош, зао“ водио сам из студија, јавно сам потписивао књиге, понашао се у границама разумног.
Режиму се у овом тренутку не исплати да ми се нешто деси. Али дан после избора… Може да се понови све оно од пре годину дана, због чега сам и био приморан да напустим земљу.
Дошао сам спреман да се борим из рова, да учествујем у кампањи да би људи у што већем броју изашли на изборе, да и сам гласам. Коначно, да се барем у Београду промени власт. То би био разлог да не журим у иностранство.
Било је одвратно
Цензоловка: Шта је код тебе постало другачије променом места боравка? Колико ти је свакодневица другачија? Имаш ли више времена да радиш ако мање размишљаш о безбедности?
Видојковић: Било је одвратно! Пет пута смо се селили за девет месеци. Немам инспирације за роман због немогућности нормалног живота. Наравно, живот иде даље и немаш времена да размишљаш. С двоје кола се вуцараш од скровишта до скровишта, од земље до земље. Ето, то је била моја свакодневица.
Међутим, успео сам да скренем пажњу на свој случај и случај колеге Кулачина. Нашао сам се у два ПЕН документа у којима се говорило у ситуацији у Србији. Интернационализацијом приче већ буде лакше.
Мислим да сам допринео личној безбедности, будући да ме од јуна власт не спомиње. Надам се да су се узели упамет да ме више не чачкају.
Оно што је кључно јесте управо та пажња које није било пре моје релокације. Ситуација је била таква да – у случају да ми се нешто десило – институције не би имале никакву реакцију, а у јавности би то било: „очекивано“ или „сам је то тражио“. Био сам доведен у режим очекиване жртве.
Цензоловка: Како ти домаћа медијска сцена изгледа споља? Јеси ли успевао да видиш нешто ново, нешто што ниси примећивао док си био у Београду?
Видојковић: Све време сам ментално и емотивно био присутан у Србији. Писао сам колумне, радио на емисији… И онда изађеш на улицу и чујеш да неко говори српскохрватски и – штрецнеш се. Не знаш о коме се ради. Толико сам затрован био свиме што се догађало у Србији да ми је на неки начин по повратку било боље. Овде бар знаш да сви говоре српскохрватски.
Промене приметиш у кратким боравцима, када смо долазили на по неколико дана да посетимо породицу. Када се вратиш из иностранства држиш тај лакмус папир. Дођеш и оњушиш, осетиш се, можда не слободнији, али опуштенији. Почнеш да тражиш рационалне разлоге, видиш људе како трагају за последњим зрнима нормалности у овој земљи. У октобру сам закључио да је Београд необично миран, није било трубљења и урлања на улицу. Људи у саобраћају 45 минута миле, а ја не примећујем нервозу.
Који су разлози? Пада ми на памет неколико њих. Да ли је то због антиклимакса после инцидента у Бањској? Јер дуго времена је стваран тај јак набој око Косова. Да ли то има везе са злочином од 3. маја у ОШ „Владислав Рибникар“? Да ли су људи схватили да и они морају постати нормални, ако неће да их деца побију? Трећи разлог је, рекао бих, најмање вероватан. Да ли се можда осети ветар промене, пре пада власти?
На листи ПЕН-а међу најугроженијим писцима света
Марко Видојковић годинама је на удару различитих врста претњи и притисака, од личних увреда до озбиљних назнака да му је живот угрожен.
Нашао се на листи ПЕН-а међу најугроженијим писцима света, а подршку му је пружио и Међународни институт за штампу.
Посланик СНС Милимир Вујадиновић у Скупштини је оптужио Видојковића за „сатански говор“. Његову емисију назвао је „сатанистичким храмом“, који је „наставак мрака и зла који је допринео трагедији и муци која се десила“ (мислећи на масовно убиство у београдској школи).
Видојковићу и Кулачину била је понуђена полицијска заштита када је министар полиције био Александар Вулин. Они су је одбили, јер, како кажу, немају поверења у полицију.
Члан радне групе за безбедност новинара Варан Матић састао се с премијерком Аном Брнабић управо због њиховог случаја. Кулачин је тада изјавио да се боји да ће исход разговора бити тај да се полицијска заштита још једном понуди. Тиме би, сматра Кулачин, држава са себе скинула одговорност за своје нечињење.
Прво основно тужилаштво у Београду раније је одбацило кривичну пријаву против Шапића због претњи Видојковићу и Кулачину, када је изјавио да би им „ишчупао срце“.
У истом периоду, за само два дана, аутори емисије „Добар, лош, зао“ на друштвеним мрежама примили су најмање шест претњи. У њима је поручено да ће „примити метак“ и „остати без језика“.
Упоредо се против њих водила кампања у прорежимским таблоидима.
Видојковић је тада изјавио: „Било би велико славље да се мени или Кулачину нешто догоди.“
Само неколико дана касније, у Бору је вербално нападнута мајка Ненада Кулачина, уз поруку: „Сина ти треба обесити.“
Видојковић је у разговору за Цензоловку говорио о свом животу под претњама смрћу и клеветама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.