Вести
09. 01. 2024.
Када су пси убили човека: Ко се противи „Владановом закону“
Када су пре годину дана пси на смрт изуједали новинара Владана Радосављевића док се шетао Космајем, његови пријатељи су иницирали допуну постојећег Правилника за држање паса како се тако нешто никада не би поновило. Али испада да је зарада од узгајања и продаје опасних паса важнија од тога.
Пре годину дана три пса убила су новинара и драматурга Владана Радосављевића док се шетао Космајем у Малој Иванчи. Његове колеге и пријатељи иницирали су „Владанов закон“, како се тако нешто више никада не би поновило, али се надлежне институције још увек нису одазвале.
Пси су били расе стафорд, мешанац стафорда и питбула, и крупни мешанац. Сви су имали огрлице са плочицама, а на њима број телефона власника. Били су научени да кидишу на људе.
Власник паса није одговаран за ово убиство зато што је у том моменту био службено одсутан у затвору. За злочин је одговорна В. М. која их је за то време хранила, па јој је Основни суд у Младеновцу био одредио притвор до 30 дана. Према наводима оптужнице, осумњичена је за тешко кривично дело против опште сигурности извршено из нехата за које је запрећена казна од једне до осам година затвора. На интернету није било могуће доћи до информације да ли је В. М. заиста осуђена.
Мањкавости важећег закона
Закони, уредбе и правилници који регулишу ову област су у надлежности Министарства пољопривреде. Конкретно, ради се о Правилнику за држање паса који могу представљати опасност по околину.
Иницијатор „Владановог закона“ адвокат Срђан Радовановић за „Време“ подсећа да окривљена може да се позове на постојеће прописе о држању „опасних паса“ у оквиру постојећег Правилника.
Додаје да поменути Правилник није лош, да „одређује критеријуме по којима се квалификује шта је опасан пас, не само на основу расе већ и понашања, и упућује их на обуку, али се не бави оним што се дешава испод радара“. Према важећем Правилнику свако може да купи сваког пса чија раса има особине опасног пса.
„Сада купац није обавезан да има дозволу за куповину опасног пса“, каже Радовановић.
„Владанов закон“ предлаже допуне два члана постојећег Правилника које би то регулисале.
„За поседовање опасних паса потребна је много озбиљнија процедура него што је ова постојећа. Требало би да буде слична оној која је потребна за поседовање ватреног оружја“, оцењује Радовановић.
Иницијатива је упућена Министарству пољопривреде и Управи за ветерину.
Без одговора
“Остала је без одговора. Против ње су биле и удружења за заштиту животиња, као и Кинолошки савез”, каже за “Време” новинар Зоран Остојић, један од иницијатора “Владановог закона”.
“Ни чињеница да су власнички пси на смрт изуједали Владана Радосављевића није утицала на надлежне да се системски нешто промени у правилима и процедурама кад је реч о држању опасних паса. На њих нису утицали ни бројни случајеви напада опасних паса на људе који су се десили после кобног дана на Космају. Као ни бројни инциденти пре њега.”
Остојић каже да је иницијатива “Владанових колега и неких адвоката завршила као вода у песку.”
“Сведоци смо да доге, ротвајлери, стафорди и слични пси шетају градом и без повоца и без брњице. Када би се применили прописи, као што је то код оружја, знало би се ко је власник и да ли испуњава све оно што је потребно када држи опасну животињу, знало би се и да ли је тај пас прошао потребну обуку и социјализацију и да ли је спреман за живот међу људима. Нови пропис би морао и узгајање и набавку опасних паса условити прибављањем дозволе којој би претходила безбедоносна провера коју полиција спроводи када је реч о промету и набавци оружја. Сарадња са Министарством унутрашњих послова била би корисна“.
За поседовање не само оружја већ и других опасних ствари као што су отровне, запаљиве или експлозивне материје потребна је дозвола, као и за њихову набавку и транспорт. Једино се опасни пси, представљени као кућни љубимци, могу неконтролисано набављати, пуштати по парковима, али и обучавати за напад на људе
Остојић Подсећа да “Правилник о начину држања паса који могу представљати опасност за околину постоји још од 2010, али његови ефекти се не виде у пракси. Њиме је дефинисано да је опасан пас онај који је без очигледног повода напао човека или другог пса и нанео му телесне повреде или смрт, јединка која је узгајана за борбе паса или нађена у организованој борби са другим псом, јединка која је намењена за чување имовине или као телесни чувар, као и расе бул теријер, стафорд теријер, амерички стафорд теријер, минибул теријер или мешанци тих раса. Прописана је и обавеза власника да заједно са псом прође обуку и проверу степена социјализације. Иста таква обука прописана је и за остале псе, осим малих паса, ако власник жели да га изводи без повоца и брњице.”
“Дакле, набавка опасних паса остаје ван сваке контроле. То у пракси значи да се те животиње слободно могу узгајати и продавати. У преводу – велики је то бизнис”, каже Зоран Остојић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.