Вести

12. 04. 2024.

Извор: www.021.rs

Фридом хаус: Највећи пад демократије и људских права у Србији у последњих 10 година

У региону Западног Балкана, испред Србије по просечној оцени сада су Хрватска, Албанија, Северна Македонија и Црна Гора, док су иза ње Босна и Херцеговина и Kосово.

У региону Западног Балкана, испред Србије по просечној оцени сада су Хрватска, Албанија, Северна Македонија и Црна Гора, док су иза ње Босна и Херцеговина и Kосово.

Тако гласи закључак најновијег извештаја Фридом хауса (Фреедом Хоусе), организације за људска права и промоцију демократије.

Томе су највише допринели избори у децембру 2023, одржани у непоштеним условима и уз бројне нерегуларности, наводи се у извештају „Нације у транзиту 2024" (Натионс ин Трансит 2024).

„Пад оцена забележен је у четири од седам области: изборном процесу, медијима, локално-демократском управљању и у области правосуђа.

„Вишегодишњи негативан тренд се наставља, држава се и даље сврстава у хибридне режиме, а извештај не препознаје помаке, довољне да побољшају њене оцене", каже Никола Буразер из Центра савремених политика и аутор извештаја за Србију за ББЦ на српском.

Последњих година, владајућа Српска напредна странка (СНС) стално нарушава политичка права и грађанске слободе, вршећи притисак на независне медије, политичку опозицију и организације грађанског дрaуштва, наводи се у извештају.

Годину 2023. обележили су протести после две масовне пуцњаве у Београду и селима у околини београдске општине Младеновац и Смедерево.

На улице се излазило и после избора, махом у Београду, где су демонстранти осудили наводне преваре и манипулације, оспоравајући коначне резултате, пише у уводном делу документа ове америчке организације.

Србија је у категорији политичких права добила 18 од укупно 40 бодова, а у категорији грађанских слобода 39 од укупних 60.

По просечној оцени, на Балкану су испред Србије сада Хрватска, Албанија, Северна Македонија и Црна Гора, док су иза ње Босна и Херцеговина и Kосово.

Од максималних четири, само један поен

Слободе у Србији опадају узастопно 10 година, тако је ове године на 114. месту на листи Фридом хауса.

У децембру је коалиција предвођена владајућом СНС освојила апсолутну већину места у републичкој скупштини после ванредних парламентарних и локалних избора.

Изборе су обележиле огромне нерегуларности, посебно у Београду, главном граду, према домаћим и међународним посматрачима: од куповине гласова, паралелних бирачких спискова до застрашивања гласача и посматрача, пише у извештају.

Фридом хаус тврди да је на дан избора „откривено да су становници Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, довожени да гласају на београдским изборима".

Тог дана, границу са Босном и Херцеговином прешло је 20.360 људи, „од којих значајан број њих нема српско држављанство, али је и значајан број деце", рекла је Ана Брнабић, тада премијерка Србије, сада председница скупштине.

Опозициона коалиција Србија против насиља тврдила да је тог дана у Београду гласало 40.000 људи из Републике Српске.

Међутим, опозициони политичари их потом више нису помињали, тврдећи да је било 'фантомских бирача', што је власт негирала.

Два и по месеца после избора у Србији, Kанцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) објавила је извештај у којем је било критика о процесу гласања, али не и јасна оцена да су били покрадени, како је тврдила опозиција.

У њему се наводи да „остаје неколико важних питања која се односе на обезбеђивање једнаких услова, мера за спречавање злоупотребе јавних функција и државних ресурса, раздвајања званичних функција и активности кампање, и ефикасних механизама за спречавање застрашивања и притиска на бираче, попут куповине гласова".

Због сумњи да је било примања мита и паралелног гласања, Више јавно тужилаштво је наложило даље истраге за појединачне случајеве.

По објављивању извештаја ОДИХР, Ана Брнабић, која је тада била премијерка, рекла је да је њиме „стављена тачка на причу о крађи избора".

Фридом хаус закључује да није било значајног напретка у одговору на препоруке које су дале међународне организације о изборним условима од последњих избора 2022.

„Александар Вучић је остао је доминантна личност упркос ограниченим извршним овлашћењима Председништва према Уставу, стварајући де фацто председнички систем.„Извршна власт у великој мери контролише законодавни процес, а опозициони посланици су по страни због несразмерне употребе дисциплинских мера, честе употребе убрзаних законодавних процедура и касних промена законодавног дневног реда, између осталих тактика", тврди се у извештају.

Нетранспарентност и јавни тендери под велом тајне

Влада Србије стално се критикује и због нетранспарентности у великим инфраструктурним пројектима и тајности око јавних тендера.

Закон о јавним набавкама није примењен на државни пројекат Београд на води, изградњу ауто-пута Моравски коридор у којој учествују кинеске компаније, гасовод Јужни ток, као ни изложбени простор за ЕKСПО 2027, пише у извештају.

Kако ће изгледати та изложба прочитајте у посебном тексту.

Број хапшења и кривичних гоњења за корупцију је у порасту последњих година, али је гоњење на високом нивоу и даље проблематично.

Значајни случајеви попут Јовањице и Јовањице 2 и после неколико година немају епилог, наводи Фридом хаус о плантажама марихуане пронађеним на имањима у Старој Пазови надомак Београда.

Независност правосуђа је угрожена политичким утицајем на именовања судија, а многе судије су изјавиле да се суочавају са спољним притиском у вези са својим одлукама.

Политичари редовно коментаришу правосудна питања, говоре о текућим случајевима или истрагама са медијима, наводе из Фридом хауса.

'Пропаганда и манипулација чињеницама'

Упркос Уставу који гарантује слободу штампе и кривичном законику који клевету не третира као кривично дело, слобода медија подрива се претњом тужбама или кривичним пријавама против новинара за друга дела, пише у извештају Фридом хауса.

Екстремна пропаганда и манипулација чињеницама око одређених тема, као што је однос владајућих партија и опозиције и односи Београда и Приштине карактеришу медијско извештавање.

Владајуће странке доминирале су у медијима током 2023. године, Вучић је одржао више од 300 директних обраћања за годину дана, а опозиција се на телевизијама са националном покривеношћу углавном приказује у негативном тону, примећује Фридом хаус.

Републичко регулаторно тело за електронске медије чето је на мети критика због недостатка независности, посебно када се одлучује о додели националних фреквенција.

Медијско окружење у Србији је „загађено пропагандом, трговином утицајем и лажним вестима" од када су четири националне фреквенције за емитовање додељене провладиним медијима у јулу 2022. године, закључак је Репортера без граница.

Шта је национална фреквенција и који су услови за њено добијање прочитајте у овде.

У извештају Фридом хауса се наводи и да држава и владајућа партија утичу на приватне медије делом путем рекламних уговора и других индиректних субвенција.

Неки национални емитери у приватном власништву и популарни таблоиди редовно учествују у кампањама клеветања политичке опозиције и других наводних противника власти, пише у годишњем извештају.

Независно удружење новинара Србије пријавило је 181 напад на новинаре током 2023. године: од физичких инцидената, преко материјалне штете, претњи до притисака.

У теорији једно, у пракси друго

Правна заштита за социјално угрожене групе се слабо спроводи, оцењено је у извештају Фридом хауса.

Жене имају законско право на једнаку плату за исти рад, али се ово правило не поштује нашироко.

Ромска мањина је посебно угрожена дискриминацијом при запошљавању, становању и образовању.

ЛГБТ+ људи се и даље суочавају са говором мржње, претњама и физичким насиљем, а починиоци се ретко кажњавају, упркос законима који се баве злочинима из мржње и дискриминацијом.

Kако се бодују земље?

Земља добија максимум четири поена за сваки од десет индикатора за политичка права и за сваки од 15 индикатора за грађанске слободе, па је максимални број бодова за политичка права 40, за грађанске слободе 60, односно укупно 100.

Извештај „Државе у транзицији" прати развој демократије у пост-комунистичким земљама централне и источне Европе и бившег Совјетског Савеза.

Kако је у региону?

Заједно са осталим земљама Западног Балкана, Србија је и даље у категорији „хибридних режима", у коју је Фридом хаус сврстао 2020. године.

Једна од главних одлика хибридних режима, објашњавају из организације, јесте што власт омогућава одржавање избора на којима има какву-такву конкуренцију.

„Иако избори нису увек слободни нити поштени, нису увек ни апсолутно лажирани, као што је то случај у аутократским режимима", наводе из Фридом хауса.

Због тога је, додају, у хибридним режимима „победа опозиције могућа", иако захтева „много више" труда него у демократском уређењу.

Између демократије и аутократије налазе се земље у којима демократија опада и оне представљају „сиву зону", а степеницу ниже су такозвани хибридни режими.

Стање демократије у Босни и Херцеговини је у благом паду, а промене се уочене у мањој слободи говора, физичких напада на новинаре, пораста говора мржње, као и настојања власти Републике Српске да усвоји закон о страним агентима.

У извештају се наводи да је цивилни сектор под притиском влада које онемогућавају укључивање у процесе доношења одлука, указујући да је корупција и даље горући проблем у земљи.

Kосово је задржало исту оцену као и 2023. године.

Kорупција је и даље присутна у многим јавним институцијама, новинари се и даље суочавају са претњама, посебно на друштвеним мрежама, наводи се у извештају.

Црна Гора је у политичкој и институционалној кризи због нестабилне и променљиве парламентарне већине и парализованог Уставног суда.

Последњих година, после пада са власти Демократске партије социјалиста (ДПС) и дугогодишњег првог човека Црне Горе Мила Ђукановића, земља се нашла у политичком лимбу и нико није могао да одржи стабилну већину, па се неколико пута ишло на биралишта.

Актуелна влада Милојка Спајића направљена је крајем октобра 2023. године, после дугих преговора и уз много компромиса,

Недавни сукоби унутар новог руководства могли би да отежају реформски процес у овој земљи, пише у извештају Фридом хауса за ову земљу.

Kорупција у политици и правосуђу је и даље проблем, али се грађанске слободе генерално поштују, додаје се у документу.

Шта је Фридом хаус?

Фридом хаус (Freedom House) је непрофитна, невладина организација, основана са циљем да „подржава и брани демократију широм света", наводи се на њиховом званичном сајту.

Основана је 1941. године у Њујорку, а задатак јој је био да промовише америчко учешће у Другом светском рату и борбу против фашизма.

„Фридом хаус ради на заштити људских права и промоцији демократских промена, а посебно се бави политичким правима и грађанским слободама", истичу из организације.

То је уједно америчка невладина организација која се бави питањем слобода на глобалном нивоу.

Сваке године, Фридом хаус објављује глобалне извештаје о стању демократије и људских права, али и слободи медија.