Вести
23. 04. 2024.
Нови медијски закони у пракси: Локалне власти настављају да додељују новац подобним медијима?
Иако су власти у Србији гарантовале да ће закони које је усвојила прошле године поправити стање у медијима, примена показује другачије. Уместо да се добра решења нових закона користе, она се у пракси заобилазе. То пре свега важи за решења која предвиђа нови Закон о јавном и информисању и медијима, а који има механизме да средства за јавно информисање добијају професиоални а не подобни медији.
Локалне самоуправе широм Србије драстично су умањиле своје буџете за пројекте медијског суфинансирања у односу на прошлу годину. У неким градовима и општинама буџет за медијске конкурсе умањен је и до десет пута.
У Новом Саду је, на пример, ранијих година издвајано је 85 милиона (из два конкурса), док је ове године буџет за медијске конкурсе смањен више од шест пута и износи 13,9 милиона динара.
Нико из власти не објашњава шта је мотив да се само неколико месеци након што је ступио на снагу нови Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) умањују буџети. Тамара Филиповић из Независног удружења новинара Србије (НУНС) каже за ЕWБ да би један од разлога иза ове одлуке могао бити да се заобиђе критеријум за добијање средстава као што је обавеза поштовања Етичког кодекса новинара Србије.
“Ово може бити један од начина да се заобиђе критеријум који говори о поштовању Кодекса новинара Србије, али остаје да се види на који начин ће бити утрошен укупан новац предвиђен за јавно информисање који није пласиран кроз механизам пројектног суфинансирања, јер су у неким јединицама локалне самоуправе буџети за јавно информисање по десет пута већи од онога што је пласирано кроз механизам пројектног суфинансирања”, наводи Филиповић.
Пројектно суфинансирање медија уведено је први пут још 2015. године, а читава идеја овог концепта је био да се спречи утицај локалних самоуправа на уређивачке политике локалних медија. Тако би, у теорији, новац локалних самоуправа за јавно информисање требало да добију медији на основу квалитета свог рада и поднетих пројеката.
Међутим, власт је до сада налазиле разне начине да концепт пројектног суфинансирања доведе у питање и да у већини случајева новац подели подобним, а не професионалним медијима. За велики број локалних медија, новчана средства из јединица локалних самоуправа главни су извор финансирања.
Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), који је на снагу ступио 4. новембра прошле године, прописао је нове обавезе у вези са расписивањем конкурса за пројектно суфинансирање производње медијских садржаја, али и, први пут, казне за оне који их се не придржавају.
Новим Законом о јавном информисању и медијима, који је донет у октобру прошле године, пооштрени су критеријуми за оцењивање пројекта. Конкурсне комисије, као и раније, оцениће колико се сваки пријављени медиј држи професионалних и етичких стандарда а новим Правилником о суфинансирању медијских пројеката, такође, први пут предвиђено постојање бодовних листа, како за избор чланова комисије, тако и за оцену предложених пројеката.
Председник Управног одбора Асоцијације медија, Стеван Ристић, каже за ЕWБ да је суфинансирање медијских пројеката у области информисања од јавног значаја власт годинама обесмишљавала. Према његовим речима, ово што се сада дешава је само финализација целог поступка.
“После маратонских састанака Радне групе и месеци који су билиу потребни за израду новог ЗЈИМ, представници медијске заједнице успели су да као један од критеријума за добијање јавног новца буду неопходне и одлуке Савета за штампу о кршењу Кодекса новинара Србије и на тај начин избегло да најгори и најнепрофесионалнији медији буду финансиртани из буџета”, каже Ристић.
Указује да је власт смислила нови начин како ће да подржи послушне медије, заправо пропагандне сервисе власти, тако што ће их финансирати преко директних уговора, односно јавних набавки.
“У Министарству информисања и телекомуникација са највишег места, крајње лицемерно поручују да су ненадлежни, те да немају ингеренције будући да је за рад локалних самоуправа надлежно друго министарство”, објашњава Ристић.
Тамара Филиповић објашњава да је тренутно око сто јединица локалне самоуправе расписало конкурсе, а да је око половина њих смањила буџете.
“Неко за по двеста, триста хиљада, а постоје и они који су за по десет пута смањили износ средстава за конкурсе. Зашто су то урадили није нам најјасније. Неке јединице локалне самоуправе имају привремене буџете и то су оне у којима су били избори па немају буџете за целу годину, а неки су вероватно смањили буџете јер сада постоји одредба у закону која узима у обзир као један од критеријума поштовање Етичког кодеска новинара па су хтели да избегну да дају новац онима који раде у јавном интересу, већ се на друге начине, кроз друге врсте уговора може поделити новац подобним медијима”, објашњава Тамара Филиповић.
Нови закони се заобилазе као и стари
Говорећи о томе како се до сада примењују усвојени медијски закони, за које је власт тврдила еворпским институцијама да ће побољшати стање у медијима, Филиповић оцењује да је примена лоша и да за закони заобилазе.
“Зобилазе се унапређени чланови у ЗЈИМ, а Закон о елетронским медијима (ЗЕМ) готово да се уопсте не примењује. РЕМ и даље не обавља своју функцију и мртвији је него икада раније”, сматра Тамара Филиповић.
Стеван Ристић наводи да ни прошли Закон о јавном информисању и медијима није био лош, али да се није примењивао. Он оцењује да је нови закон бољи, али да се већ на почетку његове примене налазе пречице како би се добра решења заобилазила.
“Власт је била вешта у преговорима са медијском заједницом, и док су се водиле дуге расправе о неопходности да у критеријуме за расподелу буџетског новца буду одлуке Савета за штампу, вероватно су већ имали спремно решење о јавним набавкама и само се трошило време и капацитети на замлаћивање око ове тачке, да би касније на самом крају процеса увели озакоњење Телекомових медијских операција. Око те тачке није ни било преговора”, закључује Стеван Ристић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.