Вести
24. 04. 2024.
Чланови Савета РЕМ-а неприкосновени и независни у кршењу закона и нераду, нова овлашћења директора ту не могу ништа да промене
Нови Закон о електронским медијима предвиђа да РЕМ сада има директора, истина са готово истим надлежностима као и ранији извршни директор.
Нисмо видели професионализацију унутар регулатора, као што је била идеја Медијске стратегије, али је јасно да чланови Савета РЕМ-а остају недодирљиви, нико им се и даље неће мешати у кршење закона и пословника, могу да одржавају седнице кад хоће, да сопствени рад и одлуке држе далеко од јавности...
У складу са новим Законом о електронским медијима (ЗЕМ), усвојеним у октобру прошле године, чланови Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) крајем децембра изабрали су за директорку тог тела Рајку Галин Ћертић. Она је и пре тога била извршна директорка.
Према закону, овлашћења директорке су скромна: одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у Регулатору, припрема и спроводи одлуке Савета и ради друге послове одређене законом и Статутом.
Није познато који су послови директора предвиђени новим Статутом РЕМ-а, јер он још није јавно објављен, након што га је Савет РЕМ-а усвојио последњег дана новембра прошле године. Статут мора да потврди Скупштина Србије, која је недавно конституисана и о томе посланици још нису одлучивали.
Док главни интерни документ Регулатора не буде усвојен, РЕМ и даље ради по Статуту Радиодифузне агенције из 2005. године.
Професионализација регулатора?
Позиција директора РЕМ-а предвиђена је Медијском стратегијом и Акционим планом за њено спровођење. У том документу се наводи да је изменама регулативе потребно „омогућити професионализацију регулатора поделом управне функције у регулатору на Савет и директора, а који ће бити биран на јавном конкурсу у складу са критеријумима који важе за чланове РЕМ-а“, али се надлежност директора не прецизира.
На који је начин та професионализација остварена?
Према речима Рајке Галин Ћертић, законске обавезе директора су само додатно прецизиране новим Статутом. Како је рекла за Цензоловку, њена садашња овлашћења се не разликују много од овлашћења која је имала као извршна директорка Регулатора (на том месту је била пре избора за директорку РЕМ-а), осим што сада директно одлучује о правима и обавезама запослених, док је раније то била обавеза председника Савета РЕМ-а.
Закон предвиђа да директора на конкурсу бира Савет РЕМ-а, именује се на пет година, и може бити именован још два пута. За свој рад одговара Савету РЕМ-а, коме подноси извештаје о раду и финансијски извештај.
|
Британски модел: Одлучивање подељено између више одбора Британски регулатор Офцом има Одбор од 10 чланова, али су његова структура и начин избора чланова сложенији од модела у Србији. Чланови Одбора Ofcom-a деле се на извршне (executive) и неизвршне (non executive). И док неизвршне чланове, након конкурса који спроводи самостална консултантска кућа, именују представник британског Министарства за културу и медије, председавајући Одбора Ofcom-a и независни стручњак, извршне чланове именују председавајући Одбора Ofcom-a и неизвршни чланови. За разлику од РЕМ-а, који има Савет који доноси све одлуке, у Ofcom-у је одлучивање подељено између више одбора и комитета, којима је главни Одбор делегирао неке од својих надлежности. Тако се у саставу Ofcom-а, поред главног Одбора, налазе и Одбор за садржај (надгледа рад ТВ и радио станица), Одбор за регулативу и менаџмент, као и Комитет за изрицање казни, али и друга тела. Одбори се између себе контролишу, а све их контролише главни Одбор Ofcom-а у оквиру кога постоје извршни и неизвршни чланови. На челу главног Ofcom Одбора је Chief Executive. |
Чланови Савета остају недодирљиви
Дакле, нови Закон о електронским медијима (ЗЕМ) уводи нови орган у РЕМ, који има готово исте надлежности као и ранији извршни директор, а чланови Савета и у новој регулативи остају недодирљиви.
„Нико нема право да на било који начин утиче на рад чланова Савета, нити су они дужни да поштују било чије инструкције у вези са својим радом, изузев одлука надлежног суда донетих у поступку судске контроле рада Савета“, наводи се у члану 16. ЗЕМ-а.
Подразумева се да у одлуке Савета нико не треба нити сме да се меша, али поставља се питање ко ће да контролише и санкционише непоштовање закона и интерних аката (пре свега пословника о раду), чланова Савета РЕМ-а, којима непрестано сведочимо.
Како је Цензоловка више пута писала, Савет годинама крши пословник јер не одржава редовне седнице два пута месечно, како је прописано тим документом. Не доноси ни одлуке у разумном року, и не реагује (никако или неблаговремено) на кршење закона и правилника медија које прати.
Не испуњава ни сопствена обећања, а често ни законску обавезу јавности рада: не ради транспарентно, не уважава захтеве јавности и не показује према њој нимало одговорности. Иако је, у складу са смислом свог постојања – тој истој јавности једино одговоран.
То се конкретно односи на веома штуре записнике са седница Савета, њихово касно објављивање, на необјављивање када ће се одржати седнице како би новинари могли да им присуствују, недостављање документације о раду Савета, као и на то што највећи део чланова Савета одбија да комуницира са медијима…
Вељановски: РЕМ пословни партнер комерцијалним медијима и коалициони сарадник власти
Да ли је намера да се успостави озбиљнија улога директора у систему Регулатора био један од начина да се заустави самовоља РЕМ-а? Које су идеје имали у виду они који су учествовали у креирању медијске стратегије и Акционог плана за њено спровођење?
Коментаришући овлашћења директора РЕМ-а, професор Факултета политичких наука у Београду у пензији Раде Вељановски каже за Цензоловку да се током рада на нацрту новог Закона о електронским медијима појавила идеја да се успостави орган у РЕМ-у који би имао веће ингеренције од Савета.
„То би било апсолутно апсурдно и супротно целокупном европском законодавству. РЕМ је одговоран јавности, и ако би били било коме другом одговорни, онда не би били независни – то је европски стандард“, напомиње професор.
Савет РЕМ-а ипак не остварује своју законску функцију, између осталог не реагује колико би требало на кршење закона од стране електронских медија. Према комерцијалним медијима Регулатор се, како каже Вељановски, односи као да им је пословни партнер, а према властима као да им је коалициони сарадник.
„Они више крше закон тако што пропусте да нешто учине него тако што нешто ураде, ту нема спора. Једина санкција за то јесте да на следећем конкурсу не буду изабрани“, оцењује Вељановски. Он се нада да ће у новембру ове године, када истиче годину дана од усвајања закона и када нови чланови морају бити изабрани – у Савету бити кредибилни људи.
Пасивност и нерад постојећег Савета израз недостатка политичке воље
Медијски стручњак, члан Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и бивши државни секретар у Министарству културе Саша Мирковић, објашњава за Цензоловку да је функција директора РЕМ-а у закон уведена на основу досадашњих добрих искустава из иностранства, са идејом да ће то временом побољшати функционисање Регулатора.
„Нови Савет РЕМ-а до почетка новембра треба да буде изабран по новим критеријумима. То ни на који начин не оправдава пасивност и нерад постојећег Савета (који проистичу из недостатка политичке воље) који је у овом сазиву на излазним вратима, али пружа додатну аргументацију у вези са очекивањима од новоименоване директорке”, објашњава Мирковић.
Он додаје да какав год био будући састав Савета РЕМ-а, не треба очекивати да ће директорка РЕМ-а имати улогу некога ко суштински на било који начин контролише функционисање овог тела.
„Лек за тренутно стање треба тражити у постојању искрене политичке воље да се ствари мењају набоље, номинацији и избору што бољих чланова и чланица будућег Савета РЕМ у наредним месецима који ће проактивно радити у складу са Законом о електронским медијима“, сматра Мирковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.