Вести

26. 04. 2024.

Извор: СИНОС

СИНОС: Вештачка интелигенција и синдикати у медијима, како заједно?

Свет се убрзано мења и већ за пар година неће бити овакав какавим га данас видимо. Колико смо спремни за такве промене, шта можемо да очекујемо од главног “реформатора” - вештачке интелигенције, шта ће бити са новинарском професијом.

Синдикат новинара Србије (СИНОС) у оквиру пројекта „Вештачка интелигенција и синдикати, како заједно”,  коју је подржало Министарство информисања и телекомуникација, истраживао је како ће примена АИ утицати на медије, да ли ће се поштовати радна и професионална права новинара и медијских радника и да ли су  медијска и академска заједница припремљени  за нову ситуацију.

Истраживањем је обухваћено 125 испитаника у периоду од 20. јануара до 25. марта 2024. године. Циљна група били су медијски посленици. Подаци су прикупљани слањем упитника мејлом, телефонским разговором, непосредним разговором са испитаницима, дубинским интервјуима.

Међу испитаницима је 52 посто  жена и 48 посто мушкараца. Између  30 и 50 година има 36 пото испитаника, 28 посто испитаника има између 50 и 60 година, 20 посто има више од 60 а 16 посто мање од 30 година. Средњошколско образовање има 20 посто анкетираних, са факултетском дипломом је 70 посто испитаника, од тога је 28 посто њих дипломирало је новинарство, док остали имају још виши ниво образовања.

Половина испитаника ради у телевизији, 20 посто у штампаним медијима, 16 посто у порталима, осам посто на радију док су остали ангажовани у више медија. На позицији уредника налази се 41 посто испитаника, новинара је 37 посто док су остали категоризовани као медијски радници.

Информције о развоју вештачке интелигенције прати 29 посто испотаника, 60 посто је делимично информисано док остали кажу да нису. Да са вештачком интелигенцијом стиже просперитет верује 20 посто испитаника, 36 посто испитаника је одговорило одречно, док остали не знају одговор.

Примена вештачке интелигенције ће медијским упосленицима олакшати посао мисли 28  посто испитаника. Исто толико сматра да неће, док остали немају одговор. Више од половине (52 посто) испитаника не страхује да би АИ могла да их замени на пословима које обављају, 16 посто не верује у такву могућност, док остали не размишљају о томе.

Велика већина (80 посто)  нема сазнања ко обучава АИ. Да АИ не може да има свест сматра 72 одсто испитаника, остали немају одговор. Да вештачка интелигенција не може реално да процени квалитет рада медијског упосленика тврди 68 посто, осам посто мисли да може, остали не знају одговор.

Медијска индустрија коистиће вештачку интелигенцију за генеричко писање вести, верује 40 посто испитаника, четвртина мисли да ће се користитити у комерцијалне сврхе, исто толико не зна одговор док  остали сматрају да може бити коришћена у различите сврхе па и злоупотребљена.

Кодексом новинара Србије треба дефинисати АИ указује 80 посто испитаника, исто толико сматра да АИ не може да учествује у социјалном дијалогу. Да је Европска унија усвојила Закон о примени вештачке интелигенције не зна 60 посто испитаника.

Половина исптаника нема одговор на питање да ли ће применом овог Закона садржаји генерисани вештачком интелигенцијом у стварности бити означени онако како је то овим Законом дефинисано. Исто толико верује да се Законом може зауставити експанизија лажних вести емитованих применом АИ.

Да је могуће усвајање  јединствеених стандарда како би се медијска индустрија заштитила од лажних вести и дезинформација, што предлажу поједини медијски стручњаци верује 66 посто испитаника. Ипак, чак 84 посто испитаника сматра да медијска и академска заједница нису припремљене за овако брзе технолошке промене.

АИ само средство за помоћ новинарима

Вештачка интелигенција је већ у новинарству али како поставити границе била је једна од тема на састанку експертских група Европске федерације новинара (ЕФЈ) у Бечу, септембра прошле године на којима је учествовало 39 колега из 25 удружења и синдиката европских новинара. АИ је већ ту али не би требало да одлучује већ да буде алатка, средство које ће помоћи новинарима у обављању њиховог посла, закључено је на скупу.

- Међутим, шта је поштено коришћење тог алата, питање је од милион долара - рекао је Могенс Бјерегорд из Данског синдиката новинара, некадашњи председник ЕФЈ.

Мора се наћи начин да се лиценцира коришћење АИ у медијима, сматра Могенс: 

- Веома је важно да разумемо да АИ сам по себи није интелигенција, већ су људи, новинари су ти који праве приче и вести. АИ је само средство. Неопходно је да се увек обалежи када се користи АИ у раду, то мора бити транспарентно. Када је реч о ауторским правима, све што новинар направи АИ користи као материјал и ИТ компаније на томе остварују зараду. Зато новинари морају да добију адекватну надокнаду када АИ користи њихов материјал - изјавио је Бјерегорд у разговору за УНС.

Развој вештачке интелигенције, јачање пропаганде у временима политичких и економских превирања и нови стилови извештавања усред финансијске кризе имаће снажан утицај на 2024. годину, навео је Ројтерсов институт у извештају у којем анализира актуелне тенденције у новинарству и како би оне могле да се одразе на будућност професије. Ројтерсов институт предвиђа и да ће већ 2026. године велики део садржаја на интернету бити произведен синтетички, односно коришћењем вештачке интелигенције и различитих рачунарских техника, и упозорава новинаре и новинске организације да под хитно преиспитају своју улогу и сврху у медијским кућама у којима раде.

Према предвиђањима Ројтерсовог института, мењаће се и начин на који се садржај дистрибуира: „Многи четботови вођени вештачком интелигенцијом понудиће бржи и интуитивнији начин за приступ информацијама. Нагли пад преусмеравања са Фејсбука и Икса (раније Твитера) на њуз сајтове могао би додатно смањити свеукупну посету овим сајтовима...“, наводи се у извештају Ројтерсовог института.

Оптимистични издавачи се, пише Ројтерсов институт, радују ери у којој би прекинули своју зависност од неколико огромних технолошких платформи и изградили ближе директне односе са читаоцима, који би били спремни и да плате да би приступили садржају.

„Може се очекивати да власници медија ове године у већој мери штите свој оригинални садржај садржај, као и да ангажују скупе адвокате да заштите своју интелектуалну својину (ИП)“, наводи се у извештају Ројтерса.

Ипак, задатак, како наводе, неће бити лак, судећи по томе да су млади људи већ задовољни персонализованим садржајем, односно, алгоритамски генерисаним вестима, и уз то у мањој мери прате традиционалне медије.

У упитнику Ројтерсовог института који је попунило више од 300 најчитанијих дигиталних медија, мање од половине, односно 47 одсто уредника, извршних директора и дигиталних руководилаца навело је да верује да новинарство у наредној години очекује просперитет, а око једне десетине, односно 12 одсто уредника, навело је да то не очекује.

Њујорк тајмс најавио је почетком фебруара да гради тим за истраживање вештачке интелигенције у редакцији:

- У пионирском потезу, Њујорк Тајмс креће у пројекат интеграције генеративне АИ у рад своје редакције. На челу са Заком Сјуардом, недавно именованим лидером АИ иницијатива ће се фокусирати на развој и тестирање генеративних апликација за вештачку интелигенцију и машинско учење.

Ове технологије имају за циљ да унапреде и процес извештавања и начин на који се вести достављају читаоцима, означавајући значајан корак у еволуцији модерног новинарства. Тим, који означава ново поглавље у технолошкој еволуцији Тајмса, требало би да укључи мешавину талената, који ће се састојати од инжењера машинског учења, софтверског инжењера, дизајнера и неколико уредника.

Циљ је да се искористе могућности генеративне вештачке интелигенције и машинског учења као алата за побољшање извештавања и иновације на који начин Тајмс представља свој садржај читаоцима. Потенцијал генеративне вештачке интелигенције у новинарству превазилази пуку аутоматизацију. Нуди прилику за побољшану анализу података, нијансирано приповедање и можда нови облик интерактивног новинарства.

Међутим, Тајмс је очигледан у свом ставу: упркос интеграцији вештачке интелигенције, суштина његовог новинарства – извештавање, писање и уређивање – остаће у рукама људских новинара. Формирање овог тима је стратешки потез, имајући у виду претходну борбу Тајмса са генеративном вештачком интелигенцијом, посебно његове правне конфронтације са ОпенАИ и Microsoftom. Овај нови правац могао би да укаже на помак од опозиције ка прилагођавању, што би могло довести до развоја власничких АИ алата или сарадње са добављачима АИ модела под новим условима.

Иницијатива Њујорк тајмса могла би, процене су, да буде кључна за индустрију вести, постављајући преседан у томе како вештачка интелигенција може да се етички и ефикасно интегрише у новинарство. Поставља кључна питања о равнотежи између људског новинарског интегритета и ефикасности вештачке интелигенције и како редакције могу да се крећу кроз развој дигиталног пејзажа без угрожавања својих основних вредности.

Вештачку интелигенцију регулисати као део радног односа

Да ли смо спремни за ове промене, шта нас чека у будућности, има ли разлога за страх или оптимизам, хоће ли вештачка интелигенција унапредити новинарску професију или је преузети, како се заштити од дезинформација и лажних вести, могу ли вештачка интелигенција и синдикати заједно питали смо представнике медијске и академске заједнице.

Тим Давсон заменик генералног секретара медјународне федерације новинара (ИФЈ) изјавио је за СИНОС да су новинске платформе узбуђене што ће им АИ| омогућити да произведу више материјала за мање радних сати и покушали су све врсте експеримената да то ураде, од хороскопа написаних вештачком интелигенцијом, до аутоматизованих кампања писања писама. Платформе за вести су такође покушале да извуку новац од компанија са вештачком интелигенцијом у замену за омогућавање њиховим „великим језичким моделима“ да уче из њиховог садржаја. Спрингер је постигао договор за који верује да је користан. Њујорк тајмс је и даље на суду. Амерички телевизијски писци су заправо постигли договор синдиката о регулисању употребе вештачке интелигенције у својој индустрији.

Има разлога и за страх и за оптимизам, сматра Давсон. Неки задаци ће бити поједностављени или аутоматизовани. Анализирање података или чак вођење интервјуа може постати лакше. С друге стране, новинари могу бити измештени 'аутоматизацијом', биће могуће производити лажне вести далеко већом брзином, вести могу постати мање поуздане због АИ 'халуцинација'.

Синдикално организовање и преговарање је, каже Давсон, најбржи и најефикаснији одговор на питање како се заштитити од дезинформација и лажних вести:

- Погледајте Удружење писаца САД и САГ-АФТРА. Наднационална регулатива може направити разлику, као и правни поступак. За оба су потребни месеци и године, међутим, технологија напредује. Постоји много начина на које синдикати могу сами да користе вештачку интелигенцију – ботови за ћаскање да предузму почетно прикупљање информација од кандидата, састављање рутинских писама савета итд. Сви долазе са истим ризицима било које употребе АИ за „крајње производе“. Синдикат може и имао је преговоре са послодавцима о њиховој употреби АИ. Ово би могло да регулише вештачку интелигенцију као део радног односа – на пример у тестовима за евалуацију или почетним интервјуима. Такође би могао да регулише његову употребу као алата на радном месту.

Законодавство, сматра наш саговорник, за сада не прати ове промене.

- Развој вештачке интелигенције покрећу технолошке компаније које очајнички желе да схвате како да остваре доминацију на тржишту. Развој је скоро потпуно нерегулисан. С обзиром на потенцијалну моћ вештачке интелигенције, ово је дубоко, дубоко опасно. Због тога су многи технолошки лидери позвали на мораторијум на развој. То се, међутим, није догодило.

ИФЈ ради на томе да помогне филијалама да се изборе са изазовом најбоље што може, углавном подстицањем индустријског активизма. Има радну групу за вештачку интелигенцију у којој поздравља учешће свих филијала. Савет новинарима и медијским радницима је:

-  Експериментишите са алаткама као што је ChatGPT да бисте разумели њихов потенцијал. Подржите и постаните активни у свом синдикату како бисте могли да делите идеје са колегама радницима и осмислите колективни одговор који одговара вашим потребама.

И Тања Максић, програмски координатор невладине организације БИРН  подсећа да нас историја учи да увођење нових технологија у медијску сферу увек, с једне стране, доноси иновације и напредак, али са друге, доноси низ изазова и реметилачки ефекат на одређене процесе производње и дистрибуције садржаја:

- Што се тиче утицаја саме вештачке интелигенције на медије, мислим да целој теми треба приступити са умереним оптимизмом, ова технологија има много предности у смислу да може бити веома ефикасан и користан помоћни алат у креирању садржаја, али с друге стране, потпуно смо свесни могућности које она злоупотребљава. Уз његову употребу или увођење, треба размишљати о механизмима заштите и етичкој употреби.

Наша саговорница каже да тренутно не види начин да АИ технологија у потпуности преузме новинарску професију:

- Има велике шансе да га побољша, уз напомену да то подразумева његову етичку употребу. На пример, АИ може да транскрибује аудио интервјуе (говор у тексту и обрнуто), да обрађује велике количине података за визуелизацију, сумира одређене делове итд., што га чини прилично корисним.

Кад је реч о заштитити од дезинформација и лажних вести то је, указује, сложен проблем који је шири од самог медијског сектора. То подразумева не само тачно и проверено медијско извештавање и проверу чињеница као обавезан део посла, већ захтева и ангажовање ширег друштва, на пример, у области медијске писмености, рада са институцијама, транспарентности података итд. Ипак, употреба вештачке интелигенције у ширењу дезинформација  је један од највећих проблема који долази:

- Ту пре свега мислим на генерисање фотографија које делују реално, а заправо су измишљене или стварање тзв. дубоких лажних видео снимка или други начини стицања идентитета, који нису видљиви голим оком и који се тешко доказују.

Србија има  стратегију о вештачкој интелигенцији, али се она, указује Тања Максић, више посматра као техничка, инжењерска конструкција, без идеје о друштвеним последицама:

- Медијски закони још не признају АИ, а Етички кодекс је тренутно у ревизији, а колико видим, смернице за АИ ће бити део новог кодекса. Мислим да ће пропис много зависити од примене Закона о вештачкој интелигенцији, који је ЕУ недавно увела, а наша земља ће морати да се придржава овог прописа у процесу интеграције.

АИ незаустављиво улази у различите професионалне секторе, а постаће реалност и за синдикате, сматра саговорница СИНОС. То ће, каже она, захтевати од синдиката да се добро припреми и размисли како да на најбољи начин искористи ове могућности, а да не угрози основне вредности и постулате рада. Централно питање ће свакако бити очување радних места и њихово прилагођавање новим захтевима тржишта.

Предраг Рава, председник Друштва новинара Војводине -Удружења новинара Србије (ДНВ-УНС) подсећа да је пропагандних активности и манипулације било одувек, али и да данас дефинитивно живимо у времену у коме је много више могућности и простора за дезинформације:

- Медији су најдоминантинији агенс социјализације младих, јачи од породице и школе и тај ризик је реалан. Људи се све више информишу преко интернета, а према званичним подацима, од пре пар година, број корисника интернета у Србији је око 5,5 милиона становника. Чињеница је и да су многи дневни листови праћенији у оналајн издању. Додајмо још и сезационалистичко и таблоидно извештавање, односно, кршење професионалних стандарда у трци за већим бројем слушалаца, гледалаца и пратилаца и заиста добијамо суморну медијску ситуацију. Сада је присутна вештачка интелигенција која све те ризике може да мултиплицира. Тешко је направити неку предикцију, али не треба све гледати из нашег угла него преиспитати како млади гледају на све ово, а чини ми се да они то доживљавају другачије и мишљења сам да можемо научити нешто од њих.

АИ доноси ризик, опрезан оптимизам као решење

Човек се, подсећа Рава, и раније прилагођавао променама:

- Од пољопривредне револуције преко индустријске, па до информатичке, чини ми се ипак да смо имали више користи него штете. Нисам никада био технофоб, па ћу и сада бити оптимиста. На жалост, страха ће бити, јер се он и намерно производи. На страху, скандалима, порногафији, укратко на сензационализму се лако и добро зарађује, па је у медијима присутан и кад реалне опасности нема. АИ свакако доноси ризик, али као иновација није аутономна у потпуности и од човека зависи у ком ће то правцу кренути. Неки опрезан оптимизам би био решење.

До промена, указује саговорник СИНОС, већ долази.

- На пример, немачки лист Билд, један од најпродаванијих у Еvропи, увео је програм смањења трошкова, односно, отпуштање неколико стотина радника. Кад сагледамо са којом лакоћом се може користити вештачка интелигенција, пре свега апликација ChatGPT, апликације за креирање литерарног садржаја, генерисање фото, аудио и видео садржаја, јасно је зашто се трошкови смањују, али још постоје ограничења те иновације. Сад се користи за једноставније радње и ако желите да, на пример, добијете текст о 100 најслушанијих песама АИ ће то уради много брже него човек. Слично је са неким квизовима у медијима, временском прогнозом и сл. Е сад, сматра се да још не може да квалитетног истраживачког новинара. Тако да, укратко, замениће многа радна места и на то морамо бити спремни, али ће сигурно креирати неке нове професионалне позиције.

Вештачка интелигенција анализира системе који показују разумно понашање и на основу тога доноси одлуке са одређеним степеном аутономије. Ипак, човек је још тај који контролише ситуацију. Добро је, каже Рава, док још све зависи од нас. Етика мора управљати технолошким иновацијама унутар медија, а улогу уредника мора обављати човек који неће кршити етички кодекс. Имамо Париску повељу о вештачкој интелигенцији и новинарству која дефинише начела за очување интегритета информација и очување друштвене улоге новинарства и треба само да је се придржавамо.

Рава претпоставља да вештачка интелигенција и синдикати могу заједно али, признаје, није довољно упућен у ову тему…Синдикати ће вероватно имати пуне руке посла у вези са заштитом радних права или на пример ауторских права. Синдикати могу, на пример да утичу да се приликом коришћења АИ морају навести извори, и поштовати права интелектуалног власништва и осигурати праведну накнаду носитељима права, укључујући медијске раднике.

Кад је реч о томе да ли смо спремни за промене Рава каже да је наше друштво већ деценијама у стању аномије:

- Један систем вредности смо срушили, а други никако да до краја установима. Много је унутрашњих  спољних фактора за то. Оно што забрињава је стање образовног система. Сматрам да је образовање кључ свега, а на жалост у тај сектор се не улаже довољно. У школи имамо предузетништво, али не и медијску писменост. Закони и кодекси нам нису лоши, али свест о важности њихових примена није на високом нивоу. Потенцијал вештачке интелигенције је такав да је Мицрософт уложио у Опен АИ преко 10 милијарди долара. Држава зато мора више да улаже у знање како би знали да искористимо технолошке иновације, али и да се заштитимо од потенционалних опасности.

Значајна улогу, потврђује Рава, припада  медијској заједници.

- Можемо да постулирамо ефикасне и одрживе стратегије регулисања вештачке интелигенције кроз интерактивно учење и практичне примере и да учимо од других, да видимо које су најбоље праксе у свету или бар у Европи. Поменута Париска повеља садржи десет тачка и односи се на основне вредности новинарске етике: истинитост, правичност, независност, одговорност, поштовање приватности и поверљивости извора, а свака употреба АИ која је утицала на производњу или дистрибуцију садржаја јасно мора бити назначена. Ова Повеља ће морати да се примењују у Србији, наравно уз неке допуне и прилагођавања Кодексу новинара Србије.

Рава још каже да се већ неко време организују едукативне радионице на ову тему:  

- Медији, а посебно друштвене мреже представљају моћно средство преноса и размене информација, али пружају и могућност дезинформација и манипулација, па се новинари морају упознати са изазовима и заблудама у њиховом коришћењу. На тај начин повећаће се њихове компетенције у остваривању јавног интереса, односно правовременог, тачног и објективног информисања јавности. Ту улогу обуке новинара требају да имају професинална струковна удруужења, уз коректно партнерство са државом - закључује Рава.

Новим алатом унапредити ефикасност рада

Саша Мирковић, експерт за медијско законодавство сматра да највише има разлога за опрез  јер је потребно пронаћи баланс између страха и оптимизма:

- Страх је оправдан јер употреба вештачке интилиегенције може темељно угрозити важеће принципе и начин обављања новинарског посла. Са друге стране, оптимизам се заснива на технолошким могућностима које пружа вештачка интеигенција која ће нас лишити заморних послова и радњи у медијском технолошком процесу. Потребно је пронаћи златну средину у којој ће преовладати оно најбоље што новианрском послу може да понуди вештачка интелигенција. О томе опет одлучује човек односно власник медија, уредник, новинар од којих на крају иапк све зависи када је у питању улога вештачке интелигенције у новинарству.             

Да ли ће вештачка интелигенција унапредити нашу професију или је преузети зависи, каже Мирковић, од нас самих:

- Ако судимо по томе како нам једнобразно звуче форматиране радио станице, већина телевизија и дневних новина, плашим се да имамо разлога за бригу. Другим речима, довољна вам је само интелигенција да у овдашњим медијима приметите назадне непрофесионалне трендове којима вештачка интелигенција нимало није допринела. Допринео је искључиво човек својим непрофесинализмом, похлепошћу, непоштовањем новинарског Кодекса, таблоидизацијом медија...   

Мирковић сматра да ћемо се веома тешко заштити од дезинформација и лажних вести ако се оне похрањују из саме власти које би требале да се боре против тога: 

- Имамо више него добар медијски законодавни оквир чија би доследна примена ове проблеме могла у значајној мери да искорени. Проблем је недостатак политичке воље за примену закона што за крајњи резултат има охрабривање ових негативних трендова. Потребно је радити не едукацији младих како би били медијски писмени. Нажалост, нема тог образовног система који се може супротставити системској производњи дезинформација и лажних вести којима погодује постојање дигиталних платформи и друштвених мрежа.

Мирковић каже да нисмо и нећемо бити у довољној мери спремни за помене све док владајуће политичке елите то не буду искрено желеле:

- Европска унија већ озбиљно ради на Закону о вештачкој интелигенцији који ће до тренутка усвајња бити премошћен Пактом о вештачкој интелигенцији. Требали бисмо да користимо њихова искуства и да постепено прилагођавамо овдашњу регулативу изазвоима који нам предстоје. Нажалост, ми то обично радимо када нас приморају и услове што сужава простор за истинску корист од такве врсте регулативе која би органским растом требала да се прелије у свакодневни живот и посао. Вештачка интелигенција и синдикати могу и морају заједно јер другог пута нема.  Мора се пронаћи баланс јер ништа није окамењено ни недодириво. Па ни синдикати који морају да се мењају и прилагођавају- закључује Мирковић

Проф др Татјана Вулић, са Филозофског факултета Департаман за комуникологију и новинарство у Нишу сматра да што пре прихватимо брзину промена које доносе нови проналасци лакше ће мо се прилагодити и на прави начин прихватити „новине“:

- Вештачку интелигенцију морамо да посматрамо, разумемо  као нови алат у раду новинара. До сада послови који су новинарима одузимали доста времена као на пример транскрипт снимљених интервјуа, селекција најважнијих извода из интервјуа, претрага обимних архива и уопште података у вези теме коју новинар истражује могу се посматрати као предност коришћењем овог сада још нповог алата „вештачке интелигенције“. И то ће допринети бржем креирању медијских садржаја. Као помоћ можемо видети и на пример код креирања наслова, односно иницијалне идеје коју ће на крају новинар односно уредник на основу креативности, али и уређивачке политике медија определити се за коначну верзију. Дакле, ово на пример можемо посматрати као унапређење професије.

Када је у питању преузимање професије новинара сматрам, каже професорка Вилић, да вештачка интелигенција никада неће моћи да преузме с обзиром на то да текстови које она креира имају „исти образац писања“ уз одсуство емпатије коју у писању приче носи сваки новинар појединачно, као лични печат односно ауторски запис по коме се препознаје сам аутор. Репортера на терену и његов лични доживљај догађаја не може да замени нико.

Нов алат „вештачку интелеигенцију“ не треба да доживљавамо са отпором већ, указује професорка Вулић, да је користимо у оној мери колико може да унапреди саму ефикасност новинарског посла приликом креирања садржаја. Нарочито приликом сложених и дуготрајних истраживачких тема. Можда је репортер извештач – новинар један од ретких послова који овај алат не може да угрози:

- Промене увек доносе неминовност брзине прилагођавања и уколико сагледамо промене и нове алате које су постали као део стварности претходних деценија никада нисмо били довољно спремни али смо се ипак прилагодили и прихватили их. У редакцијама и данас раде и новинари који су прве текстове писали на писаћим машинама па данас врло вешто користе компјутере и базе података на Интернету. Што се тиче закона и кодекса како глобално тако и у Србији неопходне су много брже промене. Законски и кодексима још нису уређене до краја друштвене мреже и Yоutube на пример нити заштићен појединац. Само поставља се питање којом брзином је могуће мењање закона и кодекса с обзиром на то да се далеко брже развијају дигиталне технологије и алати.

 Наша саговорница указује да медијска заједница мора да упозна овај нови алат са свим предностима као и опасностима које носи. У оквиру синдиката неопходно је организовати семинаре, радионице на којима би се новинари боље упознали на који начин и где подвући црту коришћења овог алата. Али поред тога можда би управо одатле могла да потекне акција како би досадашње активности у оквиру упознавања шире заједнице о медијској писмености организовали и као спецификум предавања о вештачкој интелигенцији.

 Академска заједница покушава, каже професорка  Вулић, да иде у корак са променама које доноси сваки нови проналазак:

- До сада смо успевали да студенте припремимо за сваку новину са којом смо се сусрели па је тако и са вештачком интелигенцијом. Са студентима разговарамо о овој теми и млади људи врло критички посматрају и добро разумеју и предности, опасности и изазове овог новог алата. Савет новинарима и медијским радницима је да сваки нови алат па и вештачку интелигенцију користите у оној мери колико може да унапреди ваш посао у смеру брзине и ефикасности. Од дезинформација и лажних вести и заштитићемо се провером информација из више извора притом посебно обратити пажњу и на самог креатора вести као и на којој платформи су пласиране.

Прецизним нормама санкционисати злоупотребе

Дигитализација рада и нови облици рада доводе до значајних промена у свету рада. Уколико овде додамо развој вештачке интелигенције, можемо бити сигурни да ће промене до којих  долази бити још значајније, сматра Александар Ковачевић,  научни сарадник Факултета политићких наука:

- Ипак, да ли то значи крај одређених занимања? Истраживања Карла Бенедикта Фреја и Мајкла Озборна из 2013. године одређују потенцијалне ефекте технолошких иновација рангирајући чак 702 различита занимања према могућностима њихове компјутеризације. Они закључују да је чак 47 одсто укупне запослености у САД у великом ризику што значи да ће одређене групе занимања која пре свега припадају сектору транспорта, администрације и услуга бити потенцијално аутоматизована у наредне две деценије. Ово истраживање је показало да области попут образовања, права, уметности и медија имају низак ризик од компјутеризације. Међутим, треба имати у виду да је ово истраживање рађено ипак пре настанка популарних четботова попут ChatGPT који користе вештачку интелигенцију и обичан језик како би креирали садржаје солидних квалитета. Међутим ови садржаји нису у потпуности поуздани те се као крајнји корисници не можемо у потпуности њима препустити. Свакако могу се сложити да олакшавају одређене послове, али да за сада не доводе до њихове замене. Ово се посебно односи на оне послове где се захтева поседовање низа софистицираних вештина. Стога, вештачка интелигенција свакако доводи до пораста продуктивности рада кроз аутоматизацију појединих задатака чиме се поспешују вештине запослених. Њен резултат је свакако нестанак ниже квалификованих послова, али ће довести и до стварања нових облика запослења (Полак 2021). Као таква може да нађе примену и у новинарству, али сматрам да у скоријој будућности не може заменити новинара ни ти нарушити новинарску професију.

Претерану бојазан од нових технологија, наводи Ковачевић, често поредим са покретом лудиста са почетка 19. века када су радници за свој тежак положај у капитализму кривили машине:

- Да ли ми данас треба да разбијамо компјутере као што су лудисти разбијали машине у Енглеској који су требале да их замене у ткању вуне? Сматрам да не. Ипак, постоји оправдани страх за поједина занимања која не захтевају употребу софистицираних знања. Што се других занимања тиче, усудио бих се да кажем да постоји и умерени оптимизам јер ће вештачка интелигенција и уопште дигитализација рада унапредити и тиме олакшати одређене послове слично као што су то урадиле и машине у индустријској производњи

Ковачевић сматра да ће вештачка интелигенција унапредити новинарску професију тиме што ће обављање одређених задатака попут корекција текста, скраћивање текста и објављивање у тачно задатом тренутку у многоме олакшати, да ће  унапредити испуњавање форме, док ће суштина и даље остати у перу новинара.

Да је све теже заштити се од дезинформација и лажних вести сагласан је и Ковачевић.

- Данас живимо у мору дезинформација и лажних вести. Сведоци смо да садржаји креирани уз употребу вештачке интелигенције често обмањују јавност. Један од таквих видеа који кружи интернетом је онај где Илон Маск иначе велики подржавалац вештачке интелигенције изјављује да има српско порекло. Овај снимак је убрзо постао популаран, те су људи који су веровали у такве „теорије“ добили своју потврду. Иако је јасно да је видео генерисан уз употребу вештачке интелигенције, то није спречило да се о њему дискутује у медијима. У јавном дискурсу се вештачка интелигенција често злоупотребљава тако што се и симулирају говори јавних личности чиме се јавност доводи у заблуду. Једини могући начин за заштиту од злоупотреба су јасне и прецизне норме којим ће се санкционисати заблуда јавности, а одговорна лица казнити.

Промене су свакако дошле, питање је да ли смо ми спреми да као друштво донесемо правила понашања. Иако се можда нашим грађанима чини да каснимо за остатком света, могу слободно рећи, каже Ковачевић, да то није случај.

- Нове технологије захтевају добро проматрање те није ни чудо зашто се закони и правила понашања споро доносе. Европски парламент је пре неколико дана усвојио Закон о вештачкој интелигенцији, док усвајање Директиве о платформском раду виси о концу због противљења појединих земаља. Ипак, 8. фебруара 2024. године Европски парламент и Европски савет су постигли привремени договор о директиви о платформском раду који је потврђен од стране надлежних министара за рад, запошљавање и социјалну политику у почетком марта. Уколико говоримо о новим облицима рада који су последица дигитализације рада и вештачке интелигенција сматрам да је неопходно променити Закон о раду где ће се инсистирати на широј дефиницији појма запосленог који ће обухватити и ове нове облике. Такође потребно је законски омогућити радницима из нових облика рада да се синдикално организују.

Потребно је, указује Ковачевић, променити медијске законе и кодексе понашања и у њих унети забрану злоупотребе вештачке интелигенције и прописати строге казне за обмањивање јавности.

- Сматрам да синдикати треба да пруже адекватан одговор на изазове до којих долази са дигитализацијом рада и развојем вештачке интелигенције. Они пре свега треба да организују едукације, стручне семинаре, конференције где ће се расправљати о овим изазовима. Синдикати и поред својих ограничених капацитета то и чине. Такође, синдикати треба да користе и бенефите које пружа вештачка интелигенција како би олакшали своје пословање. Чини ми се да у ситуацијама када постоји и минимални ризик од урушавања права радника права адреса су и даље синдикати.

Најсигурнији послови они који захтевају емпатију и оригиналност

Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука  и председник УГС  “Независност” у претходном указује да је моћ синдиката и (медијских) радника одређена њиховом структурном моћи, односно везом промена у процесу и начинима рада са стањем понуде и тражње на тржишту рада. Њима  онда следи   организациона моћ и вештине преговарања око професионалног статуса, услова рада и зарада, радних и социјалних права.

- Силвер Беверли,  полазећи од диференцијације моћи на структуралну и асоцијацијску,   именује и  њихове подтипове . Први подтип, моћ преговарања на тржишту је моћ која произилази  из односа понуде и тражње  на тржишту радне снаге, а други подтип, моћ преговарања на радном месту произилази из стратешке локације одређене групе радника унутар, рецимо, медијске индустрије.  Моћ преговарања на тржишту укључује 1) поседовање ретких вештина за којима влада потражња, 2) ниску општу незапосленост и 3) способност радника да се повуку с тржишта рада потпуно и да преживе од прихода које нису плата.

Посебно је то проблем, каже Стојиљковћ, у земљама попут Србије са плитким медијским,  финансијским и рекламним простором а великим бројем класичних и нових медија. За преговарачку моћ на радном месту је  кључно и како је организован производни процес:

- У том оквиру, 2022. је  година када је вештачка интелигенција (АИ) стекла улични кредибилитет. Објављивање ChatGPT-а  покренуло је бројна  питања. Ако је АИ способна  да, рецимо,  положи правосудни испит, да ли постоји разлог зашто не може да напише новински извештај или аналитички текст?  Очигледна импликација је још брже померање са радних места, у поређењу са прошлим таласима аутоматизације и брже реструктурирање преживелих послова. А послови који ће бити аутоматизовани неће бити ограничени на нискоквалификоване и ниско плаћене.  Најсигурнији послови ће бити они који захтевају емпатију и оригиналност. Идеја да ће послови који захтевају афективну емпатију остати безбедни од аутоматизације (наивно) претпоставља да људи могу разликовати праву емпатију од симулације.Један од твораца вештачке интелигенције, бивши сарадник Гугла Џефри Хинтон, недавно је   упозорио на опасности од производа који може да постане интелигентнији од људи који су га створили.

Промена је, каже Стојиљковић, једина извесност:

- Ритам произвођења промена је нешто што вишестуко трансформише наше професионалне каријере и тера нас да перманентно учимо.  Сећа ли се још ко времена пре  мобилних телефона и лап топова и резултирајућег инстант времена у коме изгуглате неку информацију у односу на спори ритам класичног учења. Само нас деценија дели од  великих, претераних и некритичких очекивања од интернет револуције и демократизирајућих учинака друштвених медија и социјалних мрежа. Да ли то онда значи да ће  традиционални медији, пре свега штампани,  и редакције нестати. Не, они ће се трансформисати и мењати публику. Информативна њихова функција опстаје, у том контексту и њихови демократизирајући ефекти, само у условима медијског плурализма, аутономне позиције, професионалних стандарда. У време технолошке демократизације и “грађанског новинарства“ у коме  сваки грађанин може емитовати поруке, новинарство као професија може опстати само кроз високе професионалне , пре свега аналитичке и истраживачке стандарде.

Бројни стратешки документи  утврђују, наводи Стојиљковић,  да су урушен економски положај медија, финансијска зависност и неуспешан процес приватизације у овој области довели до великог броја телевизијских и радио станица с неквалитетном продукцијом, таблоизације и аутоцензуре:

- У истраживању Центра за медије и медијска истраживања ФПНа, сами новинари су као највеће проблеме медија у Србији у овом тренутку истакли неквалитетно новинарство, доминацију сензационализма и таблоидног новинарства, јак политички притисак и одсуство медијске  аутономије, док само мали број њих сматра да је то технолошка заосталост. Као највеће проблеме саме новинарске професије  новинари наводе слабе плате, низак степен професионализма, а пре свега недовољно поштовање новинарске етике и низак друштвени углед и статус професије. Ове проблеме власници медија и менаџери сматрају мање важним од неповољног економског положаја, законског оквира за рад медија, лоше медијске политике и незаинтересованости државе за судбину медија.

Листа отворених проблема од прекарног положаја медијских радника, преко суженог и монополизованог тржишта  до  диктата и условљавања, довољан су разлог за координирани наступ медијских удружења и синдиката који чине две стране истог преговарачког улога, наводи Стојиљковић.

- Истраживања Факултета политичких наука показују, међутим, и да су грађани забринути за тачност информација. Посебно их брину нетачне или обмањујуће информације које потичу од домаћих политичких актера. Исто истраживање показује да више од половине корисника интернета није медијски писмено Миливојевић, Нинковић Славнић и Бајчета, 2020: 29 - 32).  Очито да кад је и о Србији реч не може се рећи да је експанзија дигиталног комуницирања имала искључиво позитивне ефекте по медијске слободе и плурализам мишљења у виртуелној јавној сфери. Иако из године у годину расте број корисника интернета, и даље постоји дигитални јаз. Бар петина грађана спада у “дигиталне парије „ јер никада није користила интернет- каће професор Стојиљковић.

Умножили су се, указује наводи саговорник СИНОС; и онлајн-медији који служе као партијска гласила: - Додатно, ангажовањем ботова, рецимо, отвориле су се и могућности прикривеног утицаја на јавно мњење, а канал интернета често се злоупотребљава за застрашивање и ширење говора мржње (Клеут, 2021). На другој страни, контрола над медијима са националном фреквенцијом, начин конкурсне расподеле пројектних средстава намењених информисању јавности су, уз покушај да се држава преко јавне телекомуникационе компаније и њених пласмана у медије, посредно врати у власништво у њима,  неке су од кључних карактеристика медијске сцене у Србији.  Крајње неједнако присуство, “бонус јавности” у корист свеприсутног вође са набилдованом харизмом, избегавање наступа и дуела на “непријатељским медијима “ или тренирано њихово превођење у свеопшту ларму и пад испод нивоа елементарне пристојности, ствар су вештина које се стичу на партијским политичким академијама.

За популистичке режиме, сматра Стојиљковић, идеја плуралистичке дебате између супротстављених гледишта супротна је њиховом схватању хомогене, униформне народне воље:

- Популисти стога теже да елиминишу посреднике и врло често да се „отарасе новинара“ (Милер, 2017). Спин диктаторима су стога медији потребни само као трансмисиони механизам њихових политичких порука, а не и као слободни ентитети који те поруке критички преиспитују. Кључну негативну последицу успешног »минулог рада« настојања политике да колонизује медије представља чињеница да међу грађанима преовлађује  мишљење да се медијима не може веровати. У том оквиру Србија је одлична илустрација стања у којима у популистићким режимима имамо поред спин доктора и спин диктаторе.

Једини трајни лек је, каже Стојиљковић, у медијском образовању и ширењу медијске писмености.

- Медијска  писменост  укључује могућност  анализе медијских порука и наступа, умеће „ читања између редова„ али и вештине креирања и предузимања акција, користећи моћ информација и комуникације. Медијска писменост и едукација су заправо скуп компетенција које су неопходне за статус усправног грађанина.Професионално новинарство и усправни, медијски писмени грађани су очито две стране исте медаље - закључује Стојиљковић.

Нада Калкан, новинарка, некадшња главна и одговорна уредница Радио-телевизије Војводине и актуелна чланица Извршног одбора СИНОС  сматра да о променама које доноси вештачка интелогенција треба раговарати са младјим генерацијама које се свакодневно сусрећу са новом технологијом. Лично се, каже плаши вештачке интелигенције јер верује да ће она преузети све интелектуалне послове, а да ће нове генерације све мање размишљати. Није сигурна да медјународне новинарске организације могу бити од помоћи, нити да ће вештачка интелигенција и синдикати моћи да раде заједно.

Александра Илић, студенткиња Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум на промене које стижу гледа са више оптимизма:

- Све зависи од тога колико особа може да се прилагоди променама и од њених ставова према вештачкој интелигенцији, али сматрам да има разлога за оптимизам. Засад вештачка интелигенција не може да замени људи, а и када буде дошло до тренутка да може, постојаће нови послови и нове професије којима ће се људи бавити.  

Сматра да као друштво још нисмо смо спремни за промене, бар кад је реч о законима којих још нема. О евентуалној сарадњи вештачке интелигенције и синдиката каже:

- Немам одговор на постављено питање. 

Закључак:

- АИ доноси ризик, али као иновација није аутономна у потпуности и од човека зависи у ком ће се правцу кренути

- АИ сам по себи није интелигенција, већ су људи, новинари ти који праве приче и вести. АИ је само средство.

- Вештачка интелигенција доводи до пораста продуктивности рада кроз аутоматизацију појединих задатака чиме се поспешују вештине запослених

- Увек транспарентно обалежити медијски садржај који је користио АИ у раду

- Новинари и медијски профсионалци  морају да добију адекватну надокнаду када АИ користи њихов материјал

- Очекује се још брже померање са радних места, у поређењу са прошлим таласима аутоматизације и брже реструктурирање преживелих послова.

- Вештачку интелигенцију треба посматрати као нови алат у раду новинара који ће унапредити новинарску професију

- Централно питање синдиката биће очување радних места и њихово прилагођавање новим

- Синдикат може и имао је преговоре са послодавцима о њиховој употреби АИ.

Препоруке

- У Србији неопходне брже законске пормене које ће регулисати ову област

- Неопходно променити закон о раду где ће се инсистирати на широј дефиницији појма запосленог који ће обухватити и ове нове облике

- Потребно је законски омогућити радницима из нових облика рада да се синдикално организују

- Потребно је променити медијске законе и кодексе понашања и у њих унети забрану злоупотребе вештачке интелигенције и прописати строге казне за обмањивање јавности

- Синдикати треба да пруже адекватан одговор на изазове до којих долази са дигитализацијом рада и развојем вештачке интелигенције: да организују едукације, стручне семинаре, конференције где ће се расправљати о овим изазовима.  Синдикати треба да користе и бенефите које пружа вештачка интелигенција како би олакшали својепословање

- У  ситуацијама када постоји и минимални ризик од урушавања права радника права адреса су и даље синдикати