Вести
20. 07. 2024.
Веран Матић - Судови обавезни да достављају пресуде оштећеним новинарима и медијима
24. априла, 2024. године у 21.04 у Свилајнцу Срдан Милосављевић, пензионер, рођен 1951. године, поставио је на порталу Н1 коментар: „Н1…најгора сте банда. Најгори сте зликовци Српског народа. Плаћени сте као домаћи издајници од страних сила моћи. Те паре крваве понећете кући, све што пожелите Српском народу, то да се деси лично вама. Одавно јавно непријатељски иступате према народу и легитимној власти. Бићете ускоро ликвидирани неутралисани да неће остати ништа. Има вас више… данас… нова рс. И редом. Банка зликоваца“.
Игор Божић, директор Н1, и новинари ове редакције пријавили су ову претњу надлежном тужилаштву, које је уз помоћ полиције идентификовало Милосављевића и покренуло поступак, који се завршио правноснажном пресудом да је крив што је „свестан свог дела, чије је извршење хтео, и свестан да је његово дело забрањено, угрозио сигурност лица која обављају послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обављају, и то главног уредника Игора Божића и новинара Н1 телевизије, претњом да ће напасти на њихове животе и тела, тако што је поставио коментар на објаву на страници портала Н1, … претећег садржаја (који је већ наведен у цитату)… чиме је извршио кривично дело угрожавања сигурности из члана 138. став 3. у вези са ставом 1. Кривичног законика…
Суд окривљеном Милосављевић Срдану изриче условну осуду којом му се утврђује казна затвора у трајању од 1 (једне) године и истовремено одређује да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од 3 (три) године од дана правоснажности пресуде не учини ново кривично дело.
У образложењу се каже да је 29.05.2024. године закључен споразум о признању кривичног дела између јавног тужиоца ВЈТ у Београду и окривљеног Милосављевић Срдана … којим је оптужени признао извршење кривичног дела угрожавања сигурности из члана 138. став 3 у вези са ставом 1 КЗ.
Постизање споразума је чест инструмент којим се скраћују судски поступци, можда најчешћи епилог и у новинарским случајевима. О томе више у анализи Славко Ћурувија фондације „Има ли правде за слободу изражавања“ у којој су анализиране пресуде у периоду од почетка 2017. до јуна 2023. године.
Ima-li-pravde-za-slobodu-izrazavanja-Treci-izvestaj-o-zastiti-slobode-izrazavanja-u-pravosudnom-sistemu-Srbije.pdf (slavkocuruvijafondacija.rs)Оваква пресуда улази у евиденцију почињених кривичних дела и није неозбиљна.
Оно што је додатни епилог је да не често не добијају текст пресуде и оне не буду објављене, како би се овакве претње јасно идентификовале као кажњиве и недопустиве, и како би се дознао идентитет починилаца, осуђеника. Често сам био у ситауцији да после састанака Сталне радне групе за безбедност новинара, из евиденције Врховног јавног тужиоца, обавестим новинарке или новинаре, жртве претњи да се догодила пресуда, а да они о томе нису обавештени од суда који је донео пресуду. У овом случају, реч је о Вишем суду у Београду.
Ових дана је Игор Божић, директор Н1, на питање УНС-а да ли су добијали одговоре од Тужилаштва, рекао да су добили само један одговор (и то је део ове евиденције). „У том случају је Тужилаштво пронашло одговорнот, он је признао дело и нагодио се, па није дошло до поступка. Добио је три године условне казне. Ми не знамо ко је та особа, нисмо никада добили ту информацију…“
И заиста је недопустиво да оштећени не буду обавештени од стране суда који је пресудио и који је по Закону о кривичном поступку члан 50, став 1, тачка 3, у законској обавези да обавести оштећену страну о епилогу судског поступка.
Ненад Кулачин је на састанку Сталне радне групе за безбедност новинара рекао да би баш желео у случајевима пресуда да похвали надлежне, али да, нажалост, није био информисан о ретким пресудама онима који су претили.
Очигледно је да постоји судска пракса која је противзаконита и то ће бити тема разговара са представницима ове институције.
У најмању руку, и суд мора да има контакт тачку преко које ће се овакви проблеми решавати јер је искуство Сталне радне групе за безбедност новинара, коју чине сва релевантна новинарска удружења, Врховно јавно тужилаштво и МУП, корисно за унапређење заједничког рада на ефикаснијој кривично-правној заштити безбедности новинара и медија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.