Вести

09. 05. 2025.

Извор: webinfo.rs

Апсолутни добитник конкурса за интернет медије у 2025. години у Министарству информисања је...

Овај текст је наставак истраживања портала Webinfo о расподели средстава на конкурсу Министарства информисања и телекомуникација за 2025. годину.

У првом делу анализирали смо зашто ниједан медиј из Бечеја није добио ни динар. 

У мору од преко три стотине пријава пристиглих на конкурс Министарства информисања и телекомуникација за суфинансирање интернет медија у 2025. години, једно име прошло је готово неопажено — али не и без тежине. Од 306 пројеката подржано је свега 78, док су преостала 228 одбијена. На први поглед — оштра селекција. Међутим, без јавно доступних образложења и уз бројне примедбе на нетранспарентност, поставља се питање да ли су критеријуми били строги — или селективни, у складу с познанствима, комисијским везама и правилником измењеним тик пред празнике.

Просечан износ додељене подршке износио је око 602.500 динара, али су забележени и знатно већи појединачни износи — 700.000, 900.000, па све до 1.200.000 динара. Према доступним подацима, управо тај максимум додељен је пројекту иза којег стоји Виолета Јованов Пештанац — што је, колико је познато, највећи појединачни износ који је Министарство доделило једном интернет медију откако постоји конкурс овог типа.

У таквом контексту, њен резултат делује изузетно: четири пријаве, четири одобрења, укупно 3,6 милиона динара. Статистички — ненадмашиво. Структурно — симптоматично.

Избор без грешке

Три пројекта Пештанац је пријавила као заступница удружења из Панчева — „Облак“ (два пројекта) и један за удружење „Други Нови Центар“. Четврти је поднела као власница ПР агенције „Globalmedia“.

Према доступним подацима из Агенције за привредне регистре (АПР), Пештанац је заступница у поменутим удружењима и власница ПР продукције „Globalmedia“, док уређује најмање четири портала: „Локалне вести“, „Војвођански аграр“, „Зелени минути“ и „Панчево МојКрај“.

Ипак, у Решењу о расподели средстава за Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за интернет медије у 2025. Години није прецизирано како и где ће се ови пројекти реализовати.

Конкурс Министарства информисања и телекомуникација за интернет медије у 2025. години спроводио се кроз две буџетске класификације: 481 — намењену удружењима грађана и 424 — намењену предузетницима и продукцијама. Кроз класификацију 481, за коју је опредељено укупно 21.880.000 динара, Пештанац је добила 3 милиона — што чини 13,7% целокупног износа у тој категорији од укупних средстава. Додатних 600.000 динара добила је кроз класификацију 424.
Укупно је за конкурс додељено 47 милиона динара.

И додатна средства за етику

У истој години када је остварила рекордан успех на конкурсу за интернет медије – 2025, удружење „Облак“, чији је заступник Виолета Пештанац, добило је и додатних 900.000 динара на посебном конкурсу Министарства за унапређење професионалних и етичких стандарда у информисању. Пројекат носи назив: „Дигитално описмењавање новинара: Оптимизација веб садржаја и СЕО“.

Тема пројекта јесте легитимна и актуелна. Ипак, чињеница да иста особа у истој години добија подршку у више различитих конкурсних линија, док су истовремено у процесу одлучивања ангажовани људи из система у којем је и сама раније учествовала — отвара простор за питања.
Само кроз конкурсе Министарства информисања и телекомуникација у 2025. години, Пештанац је укупно инкасирала 4,5 милиона динара.
Да ли је реч о изузетној стручности, добро припремљеним пројектима, повољном сплету околности — или о обрасцу који заслужује додатно разматрање? Одговоре треба да понуди транспарентан систем.

Ја теби – ти мени

Прича, међутим, не почиње 2025. године. Према доступним подацима, Виолета Јованов Пештанац учествовала је као чланица стручних комисија за медијске конкурсе у бројним градовима и општинама, али ћемо се тренутно базирати на војвођанске — Ада, Нови Бечеј, Ковачица, Бела Црква, Бечеј, Жабаљ, Тител, Суботица и Бечеј 2024. године. Ови подаци су потврђени на основу јавно доступних докумената објављених на сајтовима локалних самоуправа, записницима о конкурсима и анализама Независног друштва новинара Војводине, НУНС-а и портала Цензоловка.

У већини случајева, Пештанац је била члан комисије за оцењивање медијских пројеката испред удружења ЦомНет (Мрежа електронских медија Србије), док је у појединим општинама наступала испред АРТС-а (Асоцијација радио-телевизија Србије) или као независна стручњакиња.

Сва ова удружења директно су повезана са Владаном Стефановићем из Суботице који стоји иза мреже локалних телевизија и радио-станица. Он је законски заступник АРТС-а, а до 2019. године био је и формални заступник ComNet-а. Данас се у званичној евиденцији АПР-а и на сајту ComNet- мреже води као заменик председника Управног одбора — чиме у пракси задржава утицај на оба удружења.

У Бечеју, на пример, 2020. године и прошле 2024. године, Пештанац је седела у комисијама на предлог ComNet--а и учествовала у одлучивању о додели максималног износа управо телевизији ТВ Бечеј, члану ComNet- мреже. Треба напоменути да ComNet- од 2015, а формално од 2016. године, готово без прекида добија највеће појединачне износе за информисање на локалним конкурсима.

Бечеј је само један пример — модел се у сличном облику понавља и у другим локалним срединама.
У том контексту, можда и не изненађује висок број бодова који је Виолета Јованов Пештанац остварила на конкурсима Министарства — систем награђивања унутар већ познатих кругова делује као логичан наставак претходних узајамности.

Министарство информисања се годинама трудило да очува „какву  - такву” равнотежу у саставима конкурсних комисија и да избегне доминацију једне интересне групе, али конкурс за 2025. годину представља јасан преломни тренутак. Ове године ни комисија Министарства информисања и телекомуникација није била изузетак.

Међу пет чланова комисије налазиле су се Зорана Љубојев, уредница и новинарка из ТВ Бечеј, испред добро познатог ComNet--а, и Драгана Стефановић, ћерка Владана Стефановића, делегирана испред АРТС-а.

Фирма ВТВ д.о.о. Суботица, чији је власник Владан Стефановић, окупља мрежу локалних телевизија, укључујући ТВ Бечеј и ТВ Нови Бечеј, које су истовремено чланице ЦомНет-а и редовни корисници буџетских средстава из општинских и републичких конкурса.

Повезаност Зоране Љубојев и Драгане Стефановић са Владаном Стефановићем је вишеструка — породична, професионална и организациона. Владан Стефановић је оснивач и кључна фигура у оба удружења која делегирају чланове конкурсних комисија — ЦомНет и АРТС. У званичној евиденцији АПР-а наведен је као законски заступник АРТС-а, док се у ComNet мрежи води као заменик председника Управног одбора — чиме у пракси задржава значајан утицај на оба удружења.

Виолета Пештанац, као вишеструка чланица комисија именована управо преко тих организација, сада се појављује у улози добитнице милионских средстава — која су јој, како показује званична ранг листа Министарства од 16. априла 2025, одобрена уз готово максималне оцене управо од стране Зоране Љубојев и Драгане Стефановић.

На пример, за пројекат „Утицај Светог Саве на сликарство и архитектуру у средњем веку“, Љубојев и Стефановић дале су идентичне оцене — по 94 поена од максималних 100. За друга три пројекта такође су имале високе, „усклађене оцене”.

Систем са превише поверења, премало контроле

Прича о Виолети Јованов Пештанац није оптужба, већ повод да се отворе кључна питања: ко су људи који расподељују јавни новац, под којим условима и на основу којих критеријума.

У том контексту неизбежно је осврнути се на примену Јединственог информационог система (ЈИС), који је од 2025. године замишљен као корак ка већој транспарентности — али је отворио низ озбиљних недоумица.

Удружења новинара УНС, АНЕМ, Локал прес и друга јавно су изразила забринутост због неправилности у функционисању система — од дуплих пријава истих кандидата (као представника удружења и као независних стручњака), до изостанка архиве измена и уноса конкурса са закашњењем, али под ранијим датумима.

Посебно је проблематично што није јасно назначено ко је стварни предлагач члана комисије, што отвара простор за злоупотребе — нарочито у случајевима када су иста удружења, попут ComNet мреже, вишеструко присутна и међу члановима комисије и међу корисницима средстава.

Само дан пред новогодишње празнике, 30. децембра 2024. године, измењен је Правилник о суфинансирању пројеката у информисању — тихо, у тренутку када јавност готово и не прати рад институција.
Том изменом уведена су нова правила бодовања кандидата за чланове конкурсних комисија.

Конкретно, искуство од 16 година у медијима сада доноси максималних 25 бодова у тој категорији, што се може проверити у званичним обрасцима за пријаву за 2025. годину. Ова промена поклапа се са биографијама неких чланова комисије, што додатно отвара питања о правилима и њиховој примени. Такође, омогућено је да исти издавач конкурише са по једним пројектом за сваки од медија које води, што додатно мења конкурентски оквир.

Више портала, више информисања — или више прилика за добијање средстава?

Довољно је платити око 4.000 динара годишње за домен и хостинг и још 3.440 динара једнократно за упис у регистар медија, уз статус правног лица — и интернет портал је основан. А ту се већ отвара и добра прилика да се систем „надмудри" и пристојно заради. Једно правно лице може регистровати у теорији неограничен број портала и за сваки од њих конкурисати с посебним пројектом.
Ако уз то постоји и добар однос са члановима конкурсних комисија, врло је могуће да сваки од тих портала добије финансијску подршку — без обзира на то колико је активан, посећен или уопште релевантан. Неки сајтови имају симболичну посећеност или се не ажурирају месецима, али то нико систематски не проверава.
Зато остаје питање: да ли јавни новац одлази тамо где заиста постоји информисање — или само где постоји регистрација?

Када се форма испоштује, а смисао изостане

У систему у којем исти актери могу оснивати медије, конкурисати и имати везе у телима која одлучују о додели средстава, питање контроле постаје кључно. Права конкуренција и јавни интерес остају у другом плану све док не постане обавезна провера ко, како и за кога заиста информише. Транспарентност не сме бити ствар поверења — већ законске праксе.

Наставиће се…