Вести

10. 06. 2013.

Аутор: Бојан Цвејић Извор: Данас

Кабл претекао антену, а Пинк престигао РТС

Број домаћинстава са кабловском телевизијом претекао је оне који сигнал „хватају“ антеном

Број домаћинстава у Србији која имају кабловску телевизију, ИПТВ или неку другу платформу која омогућава већи број ТВ канала достигао је 60 одсто. Поређења ради, 2012. године број домаћинстава са кабловском и земаљском телевизијом био је изједначен. Занимљиво је, такође, да се и даље бележи тенденција ширења кабловске мреже у Србији, истакнуто је на конференцији Данас конференс центра „Кабловски програми и тржиште оглашавања у Србији“. Говорећи о трендовима кабловске телевизије у Србији, Предраг Лозовић из агенције Нилсен Аудиенце Меасуремент Сербиа указао је на чињеницу да се највише домаћинстава (чак 87 одсто), који користе више телевизијских канала, налази у Београду. Следе северна Војводина са 66 одсто, па централна Србија са 60 одсто домаћинстава. Он је додао да гледаност националних ТВ станица опада И тај тренд присутан је од 2010.

 

 

- Према подацима за период од јануара до априла 2013, националне ТВ станице учествују у укупној гледаности са више од 75 одсто. С друге стране, у кабловском систему националне станице имају удео у гледаности од 62 одсто.

Остатак простора „резервисан“ је за канале који се емитују само у кабловском систему. Ипак, у укупној гледаности кабловски програми учествују са 13 одсто, али и бележе константан тренд раста - објаснио је Лозовић. Према резултатима мерења агенције Нилсен, ТВ Пинк је ове године први пут после много година престигао први канал РТС-а по гледаности, док се на трећем месту нашла Прва телевизија. Од кабловских програма најгледанији је Пинк 2, потом дечији канали Ултра и Минимакс, па Дискавери, Спортклуб и Еуроспорт. „У априлу су најгледанији били канали који емитују филмски и серијски програм. Следе дечији, документарни, па спортски програми. Ниједан од кабловских канала, међутим, није доминантан по гледаности“, указао је Лозовић. Он је изнео још неколико података који указују на то да домаћинства у Србији поседују укупно 3,6 милиона телевизора, да 61 одсто њих има само један ТВ апарат, сваки трећи има два, а осам одсто има три и више уређаја. Александар Гајовић, саветник у Министарству културе и информисања, констатовао је да у јавности постоји заблуда да грађани који имају кабловску телевизију „плаћају две претплате“. Према његовим речима, кабловским операторима се плаћа „довођење услуга до сваког потрошача“, док је претплата за јавни сервис „обавеза која постоји у свим европским земљама“. Гајовић је нагласио да је претплата за јавни сервис обавезна, а да ли ће тако остати, „видеће се након јавне расправе о медијским законима који су у припреми“. Уследио је и коментар да су кабловски оператори грађанима учинили услугу с обзиром на то да не морамо да се пењемо на кров и намештамо антену, а уз то имамо добар сигнал и брз интернет.

Он се осврнуо и на општу ситуацију на медијској сцени Србије, указујући да тренутно постоји велики број медија у земљи, као и да је тешко рећи колики је тачан број јер се ситуација мења из дана у дан. Све то, како каже, диктирају економски услови. - Када је реч о оглашавању, треба подсетити да оглашивачи плаћају просторономе ко се највише гледа, односно највише чита, мада је готово немогуће утврдити колики је тачан тираж новина у Србији. Информације које износе медији о својим тиражима треба узети са задршком и сумњом, утолико пре што није сваки лист сваког дана најчитанији и најтиражнији као што тврде. Што се гледаности тиче, у Србији засад постоји само једна агенција која се бави мерењем аудиторијума - истакао је Гајовић. Михаило Јовановић, директор дирекције за ИТ и електронске комуникације ПТТ Србија, представио је нови пројекат ПТТ Србија „ПоштаНет“, у оквиру којег су интегрисани кабловска телевизија и интернет, односно КДС и ПТТ Нет, који је већ у понуди од 1. јуна. Он је рекао да ће од септембра грађани моћи да се пријаве за ову услугу на свим шалтерима Поште, као и да до краја године траје промоција у оквиру које прикључење на мрежу кошта један динар. - ПТТ Србија нуди потенцијалним корисницима наших услуга уговоре на 12 и 24 месеца, али постоји и опција која не подразумева ту врсту обавезе. Пошта је други по величини кабловски оператор у Србији и тренутно броји више од 130.000 корисника. Прошле седмице ПТТ Србија добила је дозволу за бежични пренос ТВ сигнала, што ће омогућити јефтинију технологију и бољи пренос дигиталног сигнала. Наш план је да у наредном периоду ширимо своју мрежу, нарочито у градовима у којима нису распрострањене наше услуге кабловске телевизије И интернета. У остваривању тог циља ослањамо се на развијену инфраструктуру И на чињеницу да имамо око 1.500 шалтера у Србији, односно јединице поштанске мреже - објаснио је представник ПТТ Србија.

Наташа Митић, директорка продаје огласа Фокс Интернатионал Цханнелс Сербиа, изнела је податак да је Србија на врху листе европских земаља по гледаности телевизије, по чему је једино Румунија у региону испред нас, док су одмах иза Србије Мађарска и Хрватска. Поредећи земље по покривености кабловском телевизијом, она је истакла да је на првом месту у Европи Холандија са 98 одсто покривености, док се Србија налази негде на средини са покривеношћу од 51 одсто, према подацима из прошле године. На дну лествице налазе се Француска са 28 одсто и Шпанија са само 23 одсто покривености „каблом“. Митићева је истакла и да медијска кућа Фокс броји више од 350 канала у свету, 37 ТВ брендова и да је присутна у 181 земљи. Према подацима које је изнела на конференцији, ова медијска кућа у Србији има тренутно десет канала, као и да однедавно на шест продају рекламни простор. „Фокс лајф“ намењен је женској популацији од 15 до 34 године, „Фокс крајм“ женама од 25 до 54 године, док је „Нешнал џиографик“ намењен у мушкарцима и женама од 18 до 54 године. С друге стране, како је навела канал „24 кичен“ намењен је свим узрастима, као и „Фокс мувиз“.

- Канал Фокс, који промовишемо под слоганом Паметна забава са ставом, има циљну популацију од 18 до 35 година старости, и овај канал се у истом формат емитује у 103 државе на више од десет језика. У Србији је овај канал тек однедавно почео да се емитује, тако да се тек очекује његова експанзија - навела је Наташа Митић и додала да у Србији расте број реклама на каналима којима се плаћају (Пеј ТВ), односно на кабловским програмима. Данасова конференција била је прилика за директора СОС канала Драгишу Ковачевића да јавно постави питање: како је Телеком могао да откупи спортске канале Арена, када је законом забрањено јавним предузећима да буду власници медија. Он је упитао и маркетиншке агенције како то да се рекламе за спортску прогнозу пуштају на каналима Арене, кад је СОС канал гледанији од сва четири канала Арене заједно.

- Како се рекламе распоређују по ТВ станицама, односно према којим критеријумима, питам маркетиншке агенције. Новим законима требало би да се забране рекламе из Србије на иностраним кабловским програмима. Очекујем да сви емитери имају исте услове за рад - навео је Ковачевић, који је подсетио на случај СОС канала, којем је 2006. додељена неисправна фреквенција за емитовање у Београду, па се сада програм емитују само путем кабловског система. Директор СОС канала додао је и да око 53 кабловска оператора у Србији дистрибуира програм ове ТВ станице, јер „не постоји сличан програм у земљи“. „Самим тим, СОС канал у овом тренутку има далеко већу гледаност него што је имао када је добио фреквенцију“, констатовао је Ковачевић.  

Антрфиле : ПТТ ће издвајати новац за јавне сервисе

- ПТТ Србија тренутно ради анализу о томе како би ово предузеће могло да помогне финансирању јавних сервиса кроз њихову мрежу кабловске телевизије И интернета. Циљ нам је да у наредне четири године број корисника кабловске телевизије и интернета порасте са 130.000 на више од 500.000 домаћинстава И онда бисмо могли да издвајамо део средстава за финансирање РТС и РТВ, који би могли онда да се „скину“ са државног буџета - рекао је Михаило Јовановић, директор дирекције за ИТ и електронске комуникације ПТТ Србија.
Спор процес дигитализације - Дигитализација би требало да реши многе проблеме са којима се суочав мо уовој области. Мислим, пре свега, на квалитетнији ТВ сигнал и бољу контролу онога што гледамо на малим екранима. Што се тиче динамике процеса

дигитализације, ми смо као земља готово на европском рубу. Чињеница је да су готово све европске земље већ завршиле тај процес - истакао је Александар Гајовић, саветник у Министарству културе и информисања.
Предраг Лозовић из агенције Нилсен Аудиенце Меасуремент Сербиа Гледаност националних ТВ станица опада и тај тренд присутан је од 2010. Према подацима за период од јануара до априла 2013, националне ТВ станице учествују у укупној гледаности са више од 75 одсто. С друге стране, у кабловском систему националне станице имају удео у гледаности од 62 одсто. Остатак простора „резервисан“ је за канале који се емитују само у кабловском систему. Ипак, у укупној гледаности кабловски програми учествују са 13 одсто, али и бележе константан тренд раста. Александар Гајовић, саветник у Министарству културе И информисања

Када је реч о оглашавању, треба подсетити да оглашивачи плаћају простор ономе ко се највише гледа, односно највише чита, мада је готово немогуће утврдити колики је тачан тираж новина у Србији. Информације које износе медији о својим тиражима треба узети са задршком и сумњом, утолико пре што није сваки лист сваког дана најчитанији и најтиражнији као што тврде. Што се гледаности тиче, у Србији засад постоји само једна агенција која се бави мерењем аудиторијума.

Михаило Јовановић, дирецтор дирекције за ИТ и електронске комуникације ПТТ Србија ПТТ Србија добила је дозволу за бежични пренос ТВ сигнала, што ће омогућити јефтинију технологију и бољу пренос дигиталног сигнала. Наш план је да у наредном периоду ширимо своју мрежу, нарочито у градовима у којима нису распрострањене наше услуге кабловске телевизије и интернета. У остваривању тог циља ослањамо се на развијену инфраструктуру и на чињеницу да имамо око 1.500 шалтера у Србији, односно јединице поштанске мреже.

Наташа Митић, директорка продаје огласа Фокс Интернатионал Цханнелс Сербиа  Србија је на врху листе европских земаља по гледаности телевизије. Једино је Румунија у региону испред нас, док су одмах иза Србије Мађарска и Хрватска. Кад је реч о покривености кабловском телевизијом, на првом месту у Европи је Холандија са 98 одсто покривености, док се Србија налази негде на средини са покривеношћу од 51 одсто. На дну лествице налазе се Француска са 28 одсто И Шпанија са само 23 одсто покривености „каблом“. Драгиша Ковачевић, директор СОС канала

- Питам се како је Телеком могао да откупи спортске канале Арена, када је законом забрањено јавним предузећима да буду власници медија. Занима ме такође, како то да се рекламе за спортску прогнозу пуштају на каналима Арене, кад је СОС канал гледанији од сва четири канала Арене заједно. Другим речима занима ме према којим критеријумима се рекламе распоређују по ТВ станицама.