Вести
20. 05. 2025.
Или сви заједно или џаба кречимо
Никада досад нису мењани сви чланови овог тела. Никада се избор чланова Савета није дешавао у тако узаврелој друштвено-политичкој атмосфери. Никада Брисел није био толико заинтересован за ток и исход овог процеса. Отуда толико нервозе, страсти и утврђених незаконитости за које још нико није одговарао
Скупштинском одбору за културу и информисање требало је скоро пола године да се врати на нови почетак. Тачније: пет месеци и десет дана дели два Јавна позива за предлагање кандидата за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије. Да ли је власт за претходних шест месеци научила неке важне лекције? Ако судимо по аргументацији са којом је формално окончан први поступак и започет нови, рекли бисмо да би тек након неког наредног Јавног позива могла да уследи “трећа срећа”.
Ако је први Јавни позив уследио као последица измена Закона о електронским медијима, куповине времена кроз форму неуспешне иницијативе пред Уставним судом и законитог распуштања Савета РЕМ а, други конкурс је резултат двонедељне студентске блокаде Радио-телевизије Србије и захтева упућеног властима да окончају претходни и започну нови процес избора будућих чланова Савет Регулатора.
Да није било студентског протеста, велико је питање шта би се догодило са неуспешним процесом за избор Савета РЕМ а, који је након повлачења сагласности седам кандидата запао у ћорсокак. Иако је разрешење Гордијевог чвора у вези са избором Савета у марту најављено из Брисела у пакету са усвајањем измена два медијска закона и применом препорука ОДИХР а, ништа се конкретно није десило све до студентске блокаде републичког јавног медијског сервиса и посете европске комесарке Марте Кос када је процес и формално откочен.
Одговорност, шта то беше
Иако су представници Скупштине у комуникацији са дипломатским кором недељама уназад упорно негирали могућност расписивања новог Јавног позива, уз инсистирање да се настави започета изборна процедура, крајем априла је након иницијативе опозиционих посланика одржана седница Одбора за културу и информисање којом је формално окончан стари и започет нови поступак.
Став власти осликан је у аргументацији одлуке којом је формално окончан претходни поступак. Не преузимајући ни промил одговорности за незаконитости које су довеле до краха дотадашњег поступка, заменица председнице Одбора за културу и информисање је потписала документ у којем стоји да “…су примедбе изнете у јавности у погледу транспарентности спроведеног поступка предлагања чланова Савета, иако неосноване, имале снажан и нарочито негативан ефекат у јавности, који је битно умањио поверење јавности у леганости и легитимност овог поступка од изузетног друштвеног значаја”. Покушај представника опозиције да измени ову формулацију није подржан. Очито да нико није крив. Идемо даље.
Атмосфера са поменуте седнице Одбора нам по више основа не даје за право да будемо оптимисти у вези са процесом који је у току. Кандидати који су напустили процес неистинито су окарактерисани као “опозициони”, док су поједини посланици њихову одлуку злонамерно тумачили као део осмишљене стратегије “пумпања”. На то се надовезује наратив у провладним медијима у којем нису биране речи којима би се облатили поједини кандидати за чланове Савета РЕМ а. Вероватно превентивно, да им не падне на памет да се поново кандидују. Поготово неки од њих које је власт јасно таргетирала као виновнике недаћа са избором Савета РЕМ а. Судбина кривичне пријаве која је пре пола године поднета против Невене Ђурић, председнице Одбора за културу и информисање, битна је коцкица у овом невеселом мозаику која показује апсолутно одсуство политичке воље да се процесуира неко чијом заслугом није на време расписан први Јавни позив, што је за последицу имало да још увек није изабран Савет РЕМ а. Уместо кривичне и политичке одговорности за кршење Закона о електронским медијима, председница Одбора Невена Ђурић је промовисана у потпредседницу републичког парламента. Очито је то награда што Србија већ пола године нема Савет Регулатора, а то се није десило од његовог оснивања, пре двадесет година.
Или синергија или ништа
Због свега набројаног не треба очекивати навалу заинтересованих кандидата који испуњавају строге законске критеријуме. Пре би се могло рећи да су нарасла очекивања стручне и шире јавности базирана на студентском активизму у овој области без којег је тешко очекивати позитиван исход и двотрећинску већину у будућем Савету РЕМ а. Најмање шест независних и професионалних (од укупно девет) чланова овог тела могли би донети наду да ће се нешто суштински променити у вези са оправдано прокаженим регулаторним телом. Овакав циљ једино је достижан у случају синергије кључних актера у започетом процесу: студената, овлашћених предлагача, кандидата, представника и организација невладиног сектора и опозиционих републичких посланика. Право је питање а уједно и највећа дилема – да ли је таква синергија могућа и реална у контексту ужарене дебате као последице студентског захтева за распуштањем парламента и расписивањем избора који је уследио након најаве Јавног позива за избор чланова Савета РЕМ а.
Поменута синергија могла би да буде кључна у предстојећим фазама захтевног процеса – током номинације кандидата, на седницама Одбора за културу и информисање, за време усаглашавања овлашћених предлагача, на јавном слушању и на крају – током гласања у Скупштини када сваки кандидат у девет категорија мора да буде подржан са најмање 126 гласова. У противном, следи нам нови изборни процес…
Отрови и лекови
Сви поменути сензитивни кораци сведоче о комплексности процеса избора Савета РЕМ а који се услед незаконитости понавља (по други пут?). За утеху, то је само предуслов и почетак дугог пута за оздрављење дела медијске сцене, који је под ингеренцијама Регулаторног тела за електронске медије. Зато већ сада треба размишљати о корацима које би, надамо се, експертски независан састав Савета Регулатора требао да предузме у овдашњем запуштеном, таблодином и затрованом медијском околишу.
Дилему о постојању логичне веза између студентске блокаде РТС а, избора Савета РЕМ а и незадовољства програмом, извештавањем и улогом јавног медијског сервиса, најефикасније би могли да отклоне будући конкретни кораци новоизабраних чланова. Иницијатива будућег Савета РЕМ а да се смене управни одбори и програмски савети јавних медијских сервиса први су корак у оздрављењу ових система потпомогнути кадровским променама у руководећим структурама. У том смислу, јасно је зашто су се многи толико упињали да негирају ингеренције Савета РЕМ а над Радио-телевизијом Србије и Радио-телевизијом Војводине.
Проветравање Регулаторног тела за електронске медије, поред нужних кадровских промена морало би да обухвати упоредну анализу програмских елабората и садржаја програма пружалаца медијских услуга као и одговарајуће аргументоване консеквенце за утврђени несклад. У том светлу, боље се разуме зашто је баш ових дана једна све популарнија телевизија вратила дозволу РЕМ у покушавајући да првентивно избегне његове ингеренције. Овоме треба додати и окончање давно започетог поступка доделе пете телевизијске дозволе за приступ мултиплексу са националним покривањем. За почетак рада будућег Савета РЕМ а било би то више него довољно.
Нажалост, октроисани предлог измена и допуна Закона о јавним медијским сервисима у свом нацрту остаје на пола реформског пута ка другачијем и бољем РТС у и РТВ у. На све ово треба додати измене и допуне Закона о јавном информисању и медијима као и Закона о електронским медијима које у већ поменутом “бриселском пакету” чекају на скупштинско усвајање. Проблем је што ниједан ни други документ нису прошли обавезну јавну расправу, што је још једно сведочанство о селективној примени законских процедура. Не треба заборавити ни имплементацију битних препорука ОДХИР а о реформи изборног процеса које су системом спојених судова везане за избор темељно другачијег Савета РЕМ а.
Ту се негде враћамо на почетак ове приче. Никада досад нису мењани сви чланови овог тела. Никада се избор чланова Савета није дешавао у тако узаврелој друштвено-политичкој атмосфери. Никада Брисел није био толико заинтересован за ток и исход овог процеса. Отуда толико нервозе, страсти и утврђених незаконитости за које још нико није одговарао.
Налазимо се на новом почетку који може донети битне промене. Зато ова прилика не сме да буде пропуштена.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.