Вести
28. 05. 2025.
Аналитичар са 5.000 минута на прорежимским ТВ: Ко је Милош Гарић, „незаконити“ кандидат за Савет РЕМ-а?
Кандидатура саветника министра информисања Милоша Гарића за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) изазвала је озбиљну забринутост у домаћој медијској заједници.
Гарић, као саветник министра информисања, и даље обавља послове за извршну власт, што је у директној супротности са законским одредбама које налажу да члан РЕМ-а мора бити независтан и непристрасан.
Наиме, Гарић је до 17. априла ове године био државни секретар у Министарству информисања и телекомуникација, а након смене министра Дејана Ристића, остао је у том ресору као саветник новог министра Бориса Братине.
Према Закону о државној управи, саветник министра обавља послове по његовом налогу и представља његову „десну руку“, што озбиљно угрожава независност РЕМ-а уколико Гарић постане његов члан.
Фондација Славко Ћурувија наводи да је Гарић власник фирме „Милош Гарић ПР Гарнетс“, чија је основна делатност производња и емитовање телевизијског програма.
Две недеље након ступања на функцију државног секретара, у септембру 2023, фирму је ставио у стање мировања.
Међутим, како ова Фондација открива, 21. маја ове године покушао је да фирму угаси, али је Агенција за привредне регистре одбила захтев због непотпуне документације.
Дан пре тог покушаја, 20. маја, Гарић је потписао изјаву да не постоје законске препреке за његово чланство у РЕМ-у, и то под пуном кривичном и материјалном одговорношћу.
Међутим, члан 15, став 3 Закона о електронским медијима изричито забрањује да члан Савета буде власник фирме која се бави производњом или емитовањем медијског садржаја, што је случај са Гарићем.
Фондација „Славко Ћурувија“ истиче и да је Гарић као „аналитичар“ провео преко 5.000 минута – више од 83 сата – на националним телевизијама као што су Пинк, Хепи, Прва, Б92 и Телевизија Информер, познатим по прорежимском садржају и честим кршењима медијских закона и новинарског кодекса.
Додатни разлог за забринутост, према наводима Фондације, јесте Гарићево учешће у процесу измена медијских закона.
Представљао је Министарство на састанку са медијском заједницом поводом измена закона о електронским медијима, јавним сервисима и јавном информисању, и том приликом није обавестио присутне да је Влада Србије већ усвојила предложене измене – три дана пре одржавања састанка.
Овај потез изазвао је оштре критике због нетранспарентности и заобилажења струке.
Име Милоша Гарића појавило се у јавности и пре актуелних контроверзи. Јавности је познат и као особа која је 2017. године, током председничке кампање, наводно физички спречила главног уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића да присуствује конференцији за медије Наташе Јеремић, супруге тадашњег кандидата Вука Јеремића.
Вучићевић је тада оптужио Гарића и Бранка Миљуша, тадашње чланове изборног штаба, да праве „спискове подобних и неподобних новинара“, док је Јеремић тврдила да су избачени „гласноговорници СНС-а“, а не новинари.
Гарић је, иначе, рођен 1973. године у Бору. Основну школу и Земунску гимназију завршио је у Београду, као и Правни факултет Универзитета у Београду.
Фондација Славко Ћурувија наводи и да је завршио новинарство на Мегатренду, са просечном оценом 6,83.
Новинарску каријеру започео је 1998. у „Вечерњим новостима“, а потом радио као уредник у листовима „Национал“, „Курир“, „Пресс“, и заменик главног уредника недељника „Експрес“.
Био је и уредник на „ТВ Мост“ из Звечана, а 2019. постао је главни и одговорни уредник портала „Косово онлајн“. Ту је функцију обављао до августа 2024. године.
Према званичним биографским подацима, аутор је више од хиљаду ауторских текстова и колумни, а део каријере провео је и у области маркетинга и адвертајзинга.
Често се у медијима појављује као аналитичар политичких догађаја, са посебним фокусом на ситуацију на Косову и Метохији.
Иако се његова професионална биографија описује као богата и разнолика, његово тренутно ангажовање у извршној власти и власништво над медијском фирмом постављају бројна питања о његовој подобности за чланство у Савету РЕМ-а – телу које би, према закону, требало да буде независно од политике и бизниса.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.