Вести
05. 06. 2025.
Министарство милионе намењене информисању националних мањина дало медијима Милосављевића и Стијаковића
Медији двојице локалних медијских могула познати су по извештавању на српском, али то није била никаква препрека. За праве мањинске медије Министарство информисања оставило само мрвице
Медији Радоице Милосављевића и Славка Стијаковића "одвалили" су трећину од 60 милиона динара расподељених на овогодишњем конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја на језицима националних мањина.
Комисија Министарства информисања и телекомуникација високо је оценила њихове пројекте, иако већина ових медија, али и добар део преосталих добитника на конкурсу, извештава, мимо "пројектних задатака", искључиво на српском.
Уз то су и теме пројеката мање-више такве да се може закључити како мањине у Србији немају никаквих проблема већ само везу, штрикају и играју фолклор.
У исто време, за медије који континуирано праве медијске садржаје на језицима националних мањина и баве се проблемима заједница од конкурсних пара остале су мрвице.Неки су и унапред дигли руке од конкурса знајући да новац од државе, због уређивачке политике која није "на линији", сигурно неће добити.
Шта све можеш да добијеш кад имаш свог човека у комисијиДа је Славко Стијаковић, бивши официр ЈНА, апсолутни шампион недавно окончаног конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја на језицима националних мањина Министарства информисања и телекомуникација, Цензоловка је већ писала.
Његова СС Туристичка телевизија 1961 доо је са мрежом портала регистрованих широм Србије само од овог конкурса приходовала осам милиона динара.
Још 2,6 милиона динара добили су РТВ Фрушка гора, Градска телевизија М и Радио Брег Тител, у којима је Стијаковић сувласник заједно са Александром Милутиновићем.
Милутиновићева МАY медиа доо добила је приде 800.000 динара за продукцију емисија на ромском језику, која ће бити емитована на РТВ Боспхорус из Алексинца, такође у његовом власништву.
Александар Милутиновић је, иначе, и директор телевизије СОС канал плус, чији је пак власник вицешампион конкурса за извештавање на мањинским језицима.
Наиме, мрежа медија у власништву крушевачког бизнисмена Радоице Милосављевића на овом конкурсу прикупила је 10 милиона динара, тек 600.000 динара мање од Стијаковићевог медијског царства.
Највише новца Милосављевићу донела је Радио-телевизија Крушевац - 2,5 милиона динара за два пројекта. СОС канал плус, такође за два пројекта, донео је још 2,2 милиона.
Нису лоше прошли ни пројекти Сантос цомерце доо Зрењанин (1,2 милиона), РТВ Лесковац (милион) и Канал М Параћин (900.000). По 800.000 добили су пројекти ТВ Пирот и РТВ Цариброд, док је РТВ Брус добио 600.000.
Међу срећним добитницима овогодишњег конкурса, као трећепласирани, јесу медији у власништву чланова породице актуелног министра одбране Братислава Гашића.
Зона плус из Ниша у власништву млађег Гашићевог сина је за два пројекта добила 2,7 милиона динара, а АДД Продуцтион за емисије на крушевачкој ТВ Плус, чији је власник старији наследник, 700.000 динара.
Пристојне суме на овом конкурсу узеле су још и телевизије у власништву Зорана Величковића из Врања, затим њему конкурентска Врањска плус, те Медија центар Ковачица, РТВ Стара Пазова, Сремске новине…
Чланови комисије били ангажовани код учесника конкурса
У комисији на овом конкурсу били су Сандра Иршевић на предлог Удружења новинара Србије, Петар Њаради на предлог Друштва новинара Војводине, Славољуб Ристић из Професионалног удружења новинара Србије, и медијски стручњаци који су се самостално пријавили - Бранимир Груловић и Мира Лолић Мочевић.
Од њих петоро, ако је судити по наводима из биографија које су поднели Министарству информисања и телекомуникација, за троје постоји сумња да су у сукобу интереса, јер су колико прошле године били ангажовани код појединих учесника конкурса као аутори или реализатори пројеката.
Тако је искуство у писању пројеката члана комисије Славољуба Ристића директно везано за Зону плус. Наиме, сви пројекти чији је био аутор а које је навео у својој биографији, писани су за нишку телевизију у власништву Николе Гашића.Биљана Лолић Мочевић је пак у својој биографији излистала пројекте писане за портале у власништву СС Туристичка телевизија Славољуба Стијаковића, као што су рецимо Пето три 1941, Видик са Цера и Тврђава 1780.
Бранимир Груловић је пак све пројекте писао за Радио Фрушка гора, чији су сувласници Славко Стијаковић и Александар Милутиновић.
За разлику од Ристића и Лолић Меочевић, Бранимир Груловић је чак у биографији поднетој Министарству информисања и телекомуникација јасно навео за кога је писао пројекте, док су ово двоје само навели имена пројеката и на којим су конкурсима подржани.Шта ти преостаје кад знаш да се у игри унапред знају победници
За независне медије који извештавају на језицима националних мањина, а нису директно везани за националне савете националних мањина, новац од донација и конкурса једини је начин да преживе, јер оглашивачима углавном нису интересантни.
Многи су, међутим, и од локалних и од државних конкурса, поучени искуством из претходних година, дигли руке.Међу њима је и Владимира Дорчова Валтнерова, оснивачица и уредница портала Сторителер, који извештава на словачком и српском језику.
Од конкурса министарства који се расписује ради подизања квалитета информисања припадника националних мањина, одустали су, како каже, јер Национални савет Словака њиховом пројекту не би дао зелено светло.
И Закон о јавном информисању и медијима и правилник о суфинсансирању, наиме, налажу да је за ове пројекте обавезно прибавити мишљење одговарајућег националног савета националне мањине.
- Национални савет Словака под директним је утицајем Српске напредне странке, па медији који нису на тој линији не могу ни да рачунају на подршку. Ми од Националног савета Словака не можемо да добијемо никакву информацију уколико је не тражимо по основу Закона о доступности информација од јавног значаја, те није чудо што су наши пројекти на конкурсима раније добијали "црвено светло", каже Владимира Дорчова Валтнерова.
Претходних неколико година су због тога конкурисали код министарства за унапређење професионалних стандарда, где се та потврда не тражи.- До прошле године су нам пројекти било одлично оцењени. Међутим, прошле године је оцена била као да никада у животу нисам написала пројекат. Након тога ми је стављено до знања да смо на списку медија који не смеју да добију подршку, прича наша саговорница.
Ни Туркијан Реџепи, новинар и продуцент продукције Рома Wорлд из Ниша, није задовољан начином на који се распоређују новци на медијским конкурсима намењених извештавању на језицима националних мањина, иако је његов пројекат ове године подржало Министарство информисања и телекомуникација.
- Добили смо колико смо и тражили, 503.000 динара, чиме би на први поглед требало да будемо задовољни. Међутим, ове године смо одлучили да тражимо минималан износ који се на конкурсу додељује јер смо поучени искуством из претходних година схватили да више од минималног износа никада нећемо добити, ако уопште нешто и добијемо, каже Реџепи.
Додаје да резултати овогодишњег, али и конкурса из претходних година показују да медији који заиста раде у интересу мањинских заједница или добијају минималне износе или не добијају ништа.
И Реџепи и Дорчова Валтнерова сагласни су да независни мањински медији опстају понајвише захваљујући ентузијазму чланова редакција и подршци донаторских организација, коју успевају да добију с времена на време.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.