Вести

11. 06. 2025.

Аутор: Данијел Апро Извор: Цензоловка

Како је кандидат који није кандидат постао кандидат. И какве су реакције

Ситуација није лако објашњива. Мораћете да прочитате текст. Spoiler alert: ради се о важној институцији - Савету РЕМ-а - која не постоји. И о тексту - који такође више не постоји.

Између два поступка избора за Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) – оног пропалог и овог који не обећава много – чланица старог, расформираног састава пронашла је начин да заврти нову, бизарну епизоду у већ одавно мучном серијалу.

Ситуација није лако објашњива.

За почетак: Србија нема РЕМ. Од новембра прошле године.

Седам месеци најмасовнијих студентских и грађанских протеста у 21. столећу (плус: пад Владе, поларизација јавности, лавина лажних вести у домаћим медијима, тако те фине ствари) земља је без тела које се бави радијским и ТВ станицама.

Јасно, и када је РЕМ радио у пуном капацитету, било је то с много муке. Уз прстохват лоше намере.

И онда је дошао јун. Донео је тропске врућине и један нестваран чланак.

У ауторском тексту на РТ Балкан бивша чланица Савета РЕМ-а, напамет и лажно, покушала је да дискредитује особу која, каже, жели да постане део новог сазива.

С тим што та особа то – не жели. Није је то занимало и није се кандидовала. Никад.

Текст је у међувремену повучен. Додуше, на изворном сајту. И даље кружи беспућима заједничког виртуелног простора.

У таквом контексту Цензоловка покушава да одговори на седам питања о кандидату који то није и (надајмо се) помогне онима који би желели да појме шта се то – дођавола – догађа с РЕМ-ом.

И: Ко је кандидат који није кандидат?

Зове се тако једноставно: Бојан Цвејић.

Особа позната у овдашњем новинарском свету.

„Колеге из редакције Данаса, у којој је почео своју новинарску каријеру, Бојана Цвејића памте као новинара који је добио Владу Србије на суду“, пише овај лист 29. маја.

Повод је признање Независног удружења новинара Србије (НУНС) и агенције Бета за медијску писменост.

Цвејић је награђен за рад „Црна хроника и етика у штампи у Србији пре 100 година и данас“, који, према мишљењу жирија, „отвара важна питања и позива на размишљање о спремности савремених новинара и уредника да поштују етичке норме у пракси“.

Цвејић је и лауреат награде „Лаза Костић“ Удружења новинара Србије (УНС).

Заступа став да медијску сцену у Србији „карактеришу велики степен непрофесионализма, неетичности и сензационализма“, а да се тек „мали број њих труди да ради професионално“.

После таласа претњи новинарима Данаса, изјавио је да су они „последица јавног наратива највиших представника власти у Србији“. Оних који „константно и свакодневно воде кампању против критички настројених медија“.

Да се овакав тип не би нашао на функцији – за коју, је л, није ни био заинтересован – појавио се спорни текст. Из предострожности.

„Они који прате медије памте нешто мање романтичну страну Цвејићеве радне биографије“, пише у (делимично) уклоњеном напису.

Без доказа се спекулише да се Цвејић у Савету за штампу „уклопио у хармоничан рад чланова у којем су преовладавали двоструки аршини и недостатак јасних критеријума“.

Тамо је, ишчитава се из текста, радио за мрачне интересе моћног Данаса, па је „омиљени лист друге Србије успешно избегавао казне, чак и онда када би фалсификовао истину“.

Све то јер су се „правила новинарског кодекса заборављала када би на седницу стигли греси братских медија“.

ИИ: Како је кандидат који није кандидат постао кандидат?

Без свог знања, каже.

„Јавиле су ми се колеге. Питале су ме – ‘откуд ти’? А ја, мислим, не знам шта да кажем. Неколико њих послало ми је линк с тим текстом, изненадили су се. Онда сам се и ја изненадио. И то прилично“, прича Цвејић за Цензоловку.

У чланку који су му пријатељи проследили дословно пише: Данас је „ових дана почео тиху кампању за свог бившег новинара“. Наводно, „међу новинарима-кандидатима је и Бојан Цвејић, некадашњи уредник Данасовог онлајн издања“.

Он то – ако досад неком није јасно – просто није.

Али како изгледа та кампања? Београдски дневни лист, кажу, новинару посвећује целу рубрику „где подсећају да је Цвејић пре десет година победио Владу на суду у упорном тражењу одговора на питање колико је нових радника запослено у државној служби упркос забрани запошљавања“.

Да је постао кандидат, Цвејић, дакле, сазнаје из медија (дакако, не оних који су започели „тиху кампању“, већ оних који покушавају да га дискредитују).

На питање Цензоловке како објашњава појаву да грађани из (режиму наклоњених) медија сазнавају шта им се догађа у животу – на пример, да те таблоиди информишу о поступку у којем учествујеш, пре полиције или тужилаштва – Цвејић одговара да је „врло чест тренд у медијима који имају црну хронику“. Таблоиди, како каже, „нажалост, крше све етичке и професионалне стандарде“.

„У том смислу што се утркују ко ће више и ко ће први да објави детаље о некој несрећи или трагедији. Имали смо случај пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду“, подсећа Цвејић.

„Тркали су се ко ће ‘ексклузивно’ да објави имена настрадалих тог дана. Уопште нису размишљали да ли су породица, пријатељи или блиски људи обавештени. Да ли постоји велика могућност да ће то сазнати из медија и да ће бити шокирани.“

ИИИ: Шта пише у уклоњеном тексту?

Свашта.

Написала га је Вишња Аранђеловић, новинарка која је и сама била чланица Савета РЕМ-а од фебруара 2020. до новембра 2024. године.

Аранђеловић се не-баш-тако-редовно обраћа у листу Политика, за који пише од 2008.

Тамо се радује како је „наша земља за десетак година на пољу дигитализације напредовала од пионира до лидера у региону“.

Такође, она се противи злу у виду „тате који остаје са бебом код куће и пере веш, док мајка одлази у град“. Све то у рекламама (?!).

Народ брани од певача на Евровизији „који за себе не може да каже да ли је жена или је мушкарац“.

Љути је „могућност да тајни агент 007 буде жена“.

У тексту о РЕМ-у објављеном на РТ Балкан изборе за то тело назива „конклавом“, а позицију коју је сама заузимала (чланство у Савету) назива седењем у „светој регулаторној столици“.

Говори се даље о „историји новинарског бешчашћа“. На овој „ратној линији рововског надметања“, како се оцењује, „све што мирише на принцип изазива алергијску реакцију“.

У наставку црквених алузија, додаје се да је „РЕМ једног патријарха већ изнедрио“, мислећи на владику Порфирија, патријарха Српске православне цркве.

Кандидати за Савет РЕМ-а засад нису истицали сличне амбиције.

ИВ: Да ли је текст заиста уклоњен?

Делимично.

Изворно је објављен на порталу РТ Балкан. Тамо га више нема и то није спорно.

„Писао сам деманти. Хтео сам да га пошаљем редакцији, међутим, у тренутку кад сам већ завршио и желео да проверим само још једном неке детаље, шта тачно пише, видео сам да текста више нема. На крају сам одустао од тога да било шта шаљем“, прича Цвејић.

У четвртак је стигла и исправка.

„На порталу РТ Балкан грубом омашком објављена је информација да је Бојан Цвејић кандидат за члана РЕМ-а, што не одговара истини. Овом приликом извињавамо се Бојану Цвејићу и нашим читаоцима“, наводи редакција РТ Балкан.

Али ту није крај. Интернет је чудна зверка.

Текст се убрзо нашао на разним адресама, између осталог на веб страници УНС-а. Цвејић је реаговао и са тог места је текст уклоњен.

Али не сасвим. Истина, на насловној страни га нема. Ни претрага на сајту неће показати тај резултат. Али ако се праве речи унесу у интернет претраживач (Гоогле), чланак ће се појавити и без проблема бити доступан на сајту УНС-а.

Вероватно је немогуће ући у траг свим порталима који су пренели изворни текст. Иако садржи лажне елементе, доступан је. Постоји читава мрежа мање или више посећених портала који некритички преносе садржај РТ Балкан, без икакве провере и интервенције.

Дакле, једном кандидат – увек кандидат.

В: Какве су реакције на кандидатуру које нема?

Помешане.

„Шта је најлуђе – Бојан Цвејић уопште није кандидат“, написала је новинарка Антонела Риха на мрежи X.

Текст је прокоментарисала речима: „Глупо је свакако и доста нетачно“.

Риха, чије име јесте међу онима која су достављена скупштинском Одбору за културу и информисање, додала је:

„Новинарка Вишња Аранђеловић која је ово писала била је чланица Савета РЕМ-а. Хајде што моју биографију није читала како треба или намерно погрешила, него је међу кандидатима навела Бојана Цвејића који уопште није кандидат. Толико о професионализму.“

Када ју је један корисник мреже X упитао: „Ви се још чудите, 13 година фаворизовања неписмених и необразованих“, она је одговорила: „Не чудим се, констатујем :)“.

Цвејић је у Данасу и сам писао о овом чудном искуству.

„У спорном тексту, који је иначе написан у целини малициозно и тенденциозно, изнето је неколико грубих неистина“, наводи Цвејић.

„Немам ништа против да будем у ‘друштву’ с Антонелом Рихом и Ђорђем Влајићем, великим медијским професионалцима, нити да се помињем као потенцијални кандидат за члана Савета РЕМ-а (али мислим да не испуњавам услове), напротив, донекле сам и почаствован.“

Како каже, морао је да „скрене пажњу на непрофесионализам“ који највише „нарушавају углед те медијске куће“.

ВИ: Шта се заправо догађа у РЕМ-у?

Избори. А то је увек забавно.

Мандат претходном сазиву Савета РЕМ-а истекао је 4. новембра 2024. Нови се још бира.

Иако је по закону све морало бити готово до краја прошле године – епилога нема.

За РЕМ је надлежан Одбор за културу и информисање. Због пробијања законских рокова Славко Ћурувија фондација (СЋФ), НДНВ, НУНС и ЦРТА у новембру су поднели кривичну пријаву против председнице скупштинског одбора Невене Ђурић.

Тужилаштво се није огласило. Креативан допринос посланице Ђурић није прошао незапажено. У међувремену је постала потпредседница Скупштине Србије.

Поступак од старта прате бројне незаконитости и дискриминације. Због тога је седам независних кандидата повукло кандидатуре. Процес је тиме де факто блокиран.

Уследила је студентска блокада РТС-а. Дани надреалних сцена, где део запослених подржава студентске захтеве, а део невиђеним напорима покушава да емитује програм и одржи својеврсну симулацију нормалности.

Власт се ипак одлучила за понављање избора. За сада, не ванредних парламентарних, већ само избора за РЕМ.

У овом тренутку ни то не делује обећавајуће. Славко Ћурувија фондација (СЋФ) упозорила је како више актуелних кандидата не задовољава критеријуме.

Бојан Билбија, на пример, није доказао да је радио десет година у електронским медијима (али на прорежимским ТВ станицама јесте гостовао 448 пута).

Милош Гарић потписао је неистиниту изјаву да не постоје законске сметње да буде кандидат и поред тога што је власник ТВ продукције.

Скупштински Одбор требало би да одбаци кандидатуре Жарка Симовића и Стевице Смедеревца, који годинама раде у РЕМ-у и саучествују у његовом незаконитом раду, сматра СЋФ.

Изборне радње теку.

ВИИ: Шта је РЕМ досад радио?

Не много тога (доброг).

Анализа Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС) из 2023. показала је да РЕМ „жмури на насиље на телевизијама, па оне пролазе некажњено“.

ЦИНС наводи да је после масовног убиства у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду, председник Александар Вучић најавио пооштравање казни за непоштовање обавеза медија: „Досадашња пракса показује да није највећи проблем у казнама, него у томе што се телевизијама гледа кроз прсте.“

Прошли Савет РЕМ-а одлучивао је и против налаза сопствене стручне службе.

Служба РЕМ-а оценила је да је Тамара Скрозза данима на Пинку без основа „постављена у контекст особе која позива на убиство председника“ и на „ликвидацију политичких противника“. Окарактерисали су то као распиривање нетрпељивости према новинарки и могућу претњу. Савет РЕМ-а је једногласно одбио поступак против Пинка.

РЕМ је дозволио да телевизије с националном покривеношћу постану „једна од важних полуга моћи које је узурпирала“, сматра Раша Недељков, програмски директор Црте.

„Јесмо имали савет РЕМ-а, али онај који просто није испуњавао обавезе“, оцењује Ивана Стевановић, извршна директорка СЋФ.

„Ни досад нисмо имали озбиљну контролу избора, нити је РЕМ посебно реаговао на кршење правила предизборне кампање националних телевизија“, додала је.

„У том смислу, организације цивилног друштва које су радиле мониторинг кампања свих ових година одрадиле су много већи посао него сам РЕМ.“

Бојан Цвејић – који, да се понови још једном за крај, није кандидат за члана Савета – изборе прати као новинар и грађанин. Не види, каже, помаке у односу на претходни процес.

„Имамо сличне ситуације као оне због којих се прошли пут један део кандидата повукао и цео процес је проглашен неуспешним. Знате и да је анализа СЋФ показала да многи од кандидата не испуњавају услове, али су њихове кандидатуре ипак прихваћене“, подсећа Цвејић.

Према његовим речима, „држава покушава да, под знацима навода, ‘своје људе’ убаци у то тело“, јер се показало се да је оно „веома важно за власт и за ширење пропаганде на телевизијама с националном фреквенцијом“.

„Остаје да се види на који начин ће скупштински одбор изнети тај избор. Можда се изненадим“, закључује саговорник Цензоловке.

Чуда су могућа.