Вести

13. 06. 2025.

Извор: АФП Србија

Председник Вучић негира историју напада на новинаре

Новинари и новинарке у Србији готово свакодневно трпе физичке и вербалне нападе, а од 1994. године убијено је троје новинара -- Дада Вујасиновић, Славко Ћурувија и Милан Пантић -- за чију смрт нико до данас није одговарао.

Упркос томе, председник Србије Александар Вучић изјавио је 10. јуна гостујући на РТС-у да се у последњих 35 година никада није догодио напад на новинаре попут оног на новинарку Информера у Косјерићу. Напади на новинаре током локалних избора у Зајечару и Косјерићу последњи су у низу од 125 случајева напада и притисака на посленике јавне речи забележених од почетка 2025. године, показују подаци Независног удружења новинара Србије.

“Желим грађанима да укажем на једну ствар која се у Србији није догађала у претходних тридесет година. Не 30, богами 35. Никада се није догодило оно што се догађало синоћ и прексиноћ Бранки Лазић у Зајечару, а посебно Драгани Ћендић у Косјерићу”, рекао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу за РТС (архивирано овде – 11:22 минут емисије).

Његова изјава односи се на инциденте током изборног дана на локалним изборима у Косјерићу и Зајечару 8. јуна 2025, када су, између осталих, нападнуте новинарке провладиног таблоида Информер.

Према саопштењу Министарства информисања, новинарка Драгана Ћендић била је изложена “вербалном и физичком нападу”. Она је за Еуронеwс Србија рекла да је “док је излазила из зграде општинске управе, била ‘изложена вербалним увредама, пљувачини и нападу'” грађана окупљених испред седишта градске изборне комисије, те да је један мушкарац покушао да јој отме телефон и ударио је у раме, док јој је други нападач ударио шамар.

Регионална информативна новинска агенција РИНА објавила је снимак инцидента на свом Инстаграм профилу, али се на њему не може јасно видети шта се тачно догодило. Две особе су ухапшене због овог напада.

Ипак, тврдња да се овакав или сличан напад на новинаре није догодио у последњих 35 година није тачна, што потврђују бројни документовани случајеви напада, претњи и убистава новинара у Србији.

Више напада у Косјерићу и Зајечару

Новинарке Информера нису биле једине којима је током изборног дана било онемогућено да несметано извештавају о локалним изборима у Косјерићу и Зајечару и те нападе су осудила новинарска удружења.

Осим напада на Драгану Ћендић, Удружење новинара Србије (УНС) осудило је и “нападе и вређање екипа Новости, АЛО-а, Тањуга, Гласа западне Сербије и телевизија Прва, Пинк, Њузмакс Балкан и Студио Б”.

Како наводи Независно удружење новинара Србије (НУНС), тог дана забележено је још напада на новинаре. НУНС је осудио те инциденте, поручивши да је “застрашивање и ометање новинара током изборног дана недопустиво”.

У ноћи између 8. и 9. јуна, новинар дневног листа Данас Угљеша Бокић спречен је да извештава испред просторија Српске напредне странке у Новом Саду. Након што је покушао да фотографише начелника Полицијске управе Нови Сад, Невенка Марића, Бокића су вербално онемогућавале и физички гурале непознате особе које су одбиле да се легитимишу, а није утврђено да ли су у питању припадници полиције или цивили.

Новинарки недељника Време, Тијани Станић, избушене су две гуме на аутомобилу и поломљени ретровизори у Косјерићу. Инцидент се догодио након што је тим овог недељника снимао сумњиве активности у дворишту локалне фирме која је претходно означена као место могућих неправилности у изборном процесу.

Физички и вербални напади, као и онемогућавање рада новинара, забележени су и током предизборне кампање.

Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) саопштио је да су њихови посматрачи регистровали 71 случај застрашивања, вербалног и физичког насиља над опозиционим активистима, новинарима и грађанима (архивирано овде).

Шта је било последњих 35 година?

Дан након председниковог интервјуа, обележена је 24. годишњица убиства новинара, за које до данас нико није одговарао.

Дописник Вечерњих новости Милан Пантић убијен је 11. јуна 2001. године у улазу зграде у Јагодини, у којој је живео са породицом. Три пута је ударен чврстим предметом у потиљак (линк архивиран овде).

Пантић је непосредно пре смрти највише писао о привредном криминалу, нарочито о приватизацији Јагодинске пиваре и Цементаре у Поповцу, што се у јавности и даље сматра главним мотивом за његово убиство.

Убиство Милана Пантића једно је од три нерасветљена убиства новинара у Србији у протеклих 35 година.

Власник листова “Дневни телеграф” и “Европљанин” и новинар Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. године са више хитаца испред зграде у Светогорској улици у Београду (архивирано овде).

Иако је овај случај једини од убистава новинара у Србији који је доспео пред суд, Апелациони суд у Београду је 2024. године правоснажно ослободио четворицу бивших припадника Државне безбедности оптужених за његово убиство. Налогодавци никада нису идентификовани, нити је истрага о њима икада отворена.

Ћурувија је био оштар критичар власти Слободана Милошевића, за шта многи сматрају да је управо разлог због ког је убијен. Неколико дана пре убиства, провладин таблоид Политика експрес објавио је текст под насловом “Ћурувија дочекао бомбе”, у коме је инсинуирано да је подржавао НАТО бомбардовање Србије и “издао” земљу. Текст је потом у целости прочитан у дневнику РТС-а.

У време Ћурувијиног убиства, министар информисања био је Александар Вучић.

Радислава Дада Вујасиновић, новинарка недељника “Дуга”, пронађена је мртва 8. априла 1994. године у свом стану на Новом Београду. Још увек није утврђено да ли је реч о самоубиству, убиству или несрећном случају (архивирано овде).

Првобитна званична верзија догађаја била је да је новинарка преминула од суицида, пуцњем у груди из ловачке пушке. Породица је оспоравала службену верзију смрти.

После промене власти, 2001. године случај је поново отворен као сумњива смрт, с могућношћу да је реч о убиству. Касније је Форензички институт у Хагу закључио да је смрт могла да наступи као последица убиства, самоубиства или несрећног случаја.

Тридесет и једну годину касније, случај се налази у предистражном поступку Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Вујасиновић је извештавала са ратишта и писала о корупцији и организованом криминалу. За своје ратне репортаже награђена је наградом Удружења новинара Србије “Светозар Марковић”.

У истом временском оквиру, који председник користи како би истакао да се “никада није догодило” оно што се десило новинаркама Информера 8. јуна, поред ових случајева било је и више стотина напада на новинаре.

На пример, новинару Дејану Анастасијевићу је 14. априла 2007. године постављена ручна бомба “кашикара” на симс прозора собе у којој је спавао са супругом. Детонација је оштетила прозор и фасаду око њега, као и путничка возила паркирана испред зграде. Иако су шрапнели засули собу стана у приземљу, друга бомба није експлодирала и Анастасијевићи пуком срећом нису повређени (архивирано овде).

Упркос тадашњем обећању надлежних да је реч о “приоритетном случају”, никада није утврђено ко је поставио бомбу. Анастасијевић је преминуо 2019. године, верујући да је био мета због својих сведочења пред Хашким трибуналом, о чему је и јавно писао.

Још један пример је и случај новинара Милана Јовановића у Врчину, коме је 12. децембра 2018. године запаљена кућа. На његов дом бачени су Молотовљеви коктели, а починиоци су пуцали на врата како би спречили излазак њега и његове породице. Јовановић и његова супруга успели су да се спасу изласком кроз прозор, али је њихова имовина, укључујући и аутомобил, потпуно изгорела (архивирано овде).

Европска федерација новинара овај напад је директно повезала са Јовановићевим писањем о корупцији у општини Гроцка (архивирано овде). Због подстрекивања на овај злочин, бивши председник општине Драгољуб Симоновић осуђен је на четири године затвора. Осуђени су и његови саучесници, док је извршилац Александар Маринковић и даље у бекству.

 

Пораст физичких напада на новинаре

Напади на новинаре у Србији нису реткост. НУНС је од почетка године забележило 125 напада и притисака на новинаре и новинарке. Како је за медије 22. маја рекла правница овог удружења Марија Бабић, новинари су годинама изложени вербалним претњама, али се у последње две године примећује и пораст физичких напада (архивирано овде).

“Његов режим (Александра Вучића) допринео да је безбедност новинара у последњој деценији драстично погоршана и да из месеца у месец имамо нападе, притиске, претње на новинаре”, рекао је за АФП 11. јуна 2025. Жељко Бодрожић, председник НУНС-а.

Удружење новинара Србије (УНС) је од почетка године до данас регистровало 74 случаја угрожавања новинара, што је за 17 више него у истом периоду прошле године (архивирано овде).

УНС посебно истиче податак да је забележено 16 физичких напада, чак 13 више него прошле године. Истакнуто је и да се велики број напада десио у присуству полиције, али без њихове реакције.

“У последњих пар година неколико новинарки и новинара морало је да користи механизме сигурних кућа и да се склањају из Србије због бруталности претњи и напада на њих, нарочито у протеклих годину и по дана”, рекао је за АФП 11. јуна 2025. Веран Матић председник Асоцијације независних електронских медија.

Како истиче Матић, који је и члан Сталне радне групе за безбедност новинара формиране 2017. године, до процесуирања одговорних за нападе на новинаре долази у врло малом броју случајева.

“Више од половине пријављених случајева или буде одбачено од стране тужилаштва или суда као неосноване за кривично гоњење по службеној дужности, или полиција не одговара на ургенције тужилаштва за прикупљањем доказа”, додаје он.

Према подацима Вишег јавног тужилаштва у периоду од 2016. до априла 2025. године пријављено је укупно 614 случајева напада на новинаре, а до сада је правоснажно или првостепено решено 359 случајева, што чини 58,47% укупног броја.

Међутим, како истиче Матић многи новинари и не пријављују нападе због неповерења у институције.

‘Свакодневни позиви СОС телефона од почетка протеста’

Према извештајима домаћих и међународних новинарских организација, Србија предњачи према броју напада на новинаре, а истовремено је на дну лествице медијских слобода.

У најновијем извештају Репортера без граница (РСФ), који преноси НУНС, закључује се да, “када је у питању безбедност новинара и новинарки”, они се у Србији “и даље не осећају заштићено”.

“У политичкој атмосфери додатно поларизованој анти-владиним протестима током 2023. и 2024. године, новинари су често мета напада чланова владајуће елите, које додатно појачавају поједини национални ТВ канали,” наводи се у извештају.

Матић објашњава да се “нама из медија у протеклих пар година догађа ‘савршена олуја’, комбинација претњи, насиља, слапп тужби, ослобађајућих пресуда за најстрашнија убиства и уз све то невиђене увреде и таргетирања новинарки и новинара и медија од стране највиших представника власти”.

“Од када су почели протести у новембру прошле године било је неупоредиво више физичких напада на новинарке и новинаре. Не прође дан а да се на СОС телефон за пријављивање претњи и напада на новинаре не јаве они који се на различите начине осећају угрожени”, рекао је Матић за АФП.

Напади на новинаре знатно су се повећали у току студентских протеста, истиче Комитет за заштиту новинара, међународна невладина организација која се бави безбедношћу новинара у свету, (Цоммиттее фор Протецтион оф Јоурналистс, ЦПЈ).

ЦПЈ наводи да се  “атмосфера ‘лова на вештице’ против критичара власти у Србији, на коју су новинари упозоравали пре годину дана, у међувремену претворила у пораст напада и претњи на новинаре, након што је у новембру 2024. године дошло до смртоносног урушавања железничке станице, што је покренуло широки антикорупцијски покрет”.

АФП је писао о дезинформацијама који се тичу новинара и протеста у Србији.

Новинари којима је угрожена безбедност могу позвати СОС телефон број 0800 100 115.

 

Текст пренет са портала АФП Србија.