Вести

16. 06. 2025.

Аутор: Ана Мартиноли Извор: Радар

Једни се повлаче из избора за Савет РЕМ-а, други се увлаче у Асоцијацију (прорежимских) новинара Србије

Последња два дана, када су медији у питању, обележиле су две вести које су, по последицама које могу произвести на медијски амбијент Србије, блиско повезане. Једна је повлачење кандидатура чак 16 кандидата и кандидаткиња од стране 78 овлашћених предлагача из даље процедуре избора за Савет РЕМ-а, а друга иницијатива за оснивање Асоцијације новинара Србије.

„Ово није био процес избора, већ организована симулација законитости. Поднето је 30 приговора на очигледна кршења закона, али ниједан није разматран, нити је било покушаја да се неправилности отклоне. Упркос томе, сви нелегални предлагачи и кандидати остали су у поступку, чиме је гласање унапред обесмишљено. Учествовањем бисмо дали легитимитет нелегалним кандидатима и урушавању РЕМ-а као независног тела које треба да штитити јавни интерес. Одговорност за даљи ток процеса сноси скупштинска већина која је свесно суспендовала закон и обесмислила принципе на којима и избор Савета РЕМ-а и сам РЕМ мора да функционише“, рекла је за Радар Маја Стојановић из Грађанских иницијатива.

Када је Савет РЕМ-а у питању, ствари су увелико познате и, нажалост, већ једном су се на сличан начин одиграле у фебруару ове године. Уз огромну скепсу и оправдано неповерење спрам целог процеса после начина на који је претходни покушај да се до Савета дође окончан, међу потенцијалним будућим члановима/ицама и предлагачима нашла су се бројна имена која су својим досадашњим радом, професионалним и стручним резултатима уливала поверење. Управо то су имена која су, ценећи свој професионални и морални кредибилитет, из процеса иступили.

Повлачењу је претходило чак 30 приговора поднетих Одбору за културу и информисање Народне скупштине поводом неправилности у процедури. Ниједан од приговора није ни размотрен, ни званично адресиран. На седницама одржаним 6, 9. и 11. јуна 2025. године, Одбор је, према наводима предлагача, свесно занемарио Закон о електронским медијима, прихватајући нелегалне предлагаче и кандидате, чиме је процес изгубио легитимитет.

„Актуелни конкурс за избор чланова Савета РЕМ-а и читава процедура компромитовани су до те мере да свако ко држи до професионалног интегритета не може да учествује у њему. Последња ‘кап у чаши’ безакоња био је однос матичног скупштинског Одбора који је одбио све приговоре, уопште их не разматрајући. Притом је и раније потврдио све кандидатуре – укључујући и моју – без обзира на наводне мањаквости. Наглашавам да сам била спремна за оспоравање моје кандидатуре, са очекивањем да се на све кандидате и кандидаткиње примењује закон на исти начин. Битно је да кажем да сам кандидатуру прихватила у најбољој намери и вери да ће након повлачења претходног конкурса, овај бити у законским оквирима“, каже за Радар Јелка Јовановић, новинарка која је била кандидаткиња за Савет РЕМ-а на предлог Поверенице за заштиту родне равноправности.

За наш недељник каже да још не може оцени хоће ли бити наставка овог процеса након повлачења легитимних овлашћених предлагача и канидата/киња или ће се ићи на његово понављање, односно обарање. Верује да би једина исправна одлука била повлачење конкурса, али да не верује да ће се то десити без неког јачег притиска, овог пута не изнутра, него и ЕУ која помно прати процес.

„Уколико се настави са овим, извесно мањкавим процесом, Србија ће добити вероватно најгори у историји лоших Савета РЕМ-а. Овај ће, за разлику од претходног, у том случају имати свих девет чланова који ће, нема сумње, једногласно одлучивати под сигурном руком портпаролке Оливере Зекић„, закључује она.

Улоге РЕМ-а

РЕМ, кључно тело задужено, између осталог, за надзор електронских медија, издавање дозвола за рад телевизија и радио-станица, као и обезбеђивање равноправне заступљености страна током изборних кампања, годинама је предмет критика због недостатка независности и неадекватног реаговања на прекршаје емитера. РЕМ је и део бројних извештаја европских институција и организација, у којима се његов рад доводи у директну везу са изостанком напретка у слободи изражавања, заштите грађанских права на информисаност и обезбеђивања медијског плурализма.

Без стручних и непристрасних чланова Савета, РЕМ може само остати оно што је био и до сада, уз могућност да се појача његова пасивност и подложност политичким утицајима – уколико медијски посредована стварност најутицајнијих и најдоступнијих канала у Србији буде морала додатно да се уподоби интересима власти.

„Први избор за Савет РЕМ-а доживео је клиничку смрт након  јавног слушања кандидата. Актуелни процес избора се суштински распао степеницу пре – нисмо дочекали чак ни усаглашавање (не)законитих предлагача о (не)законитим кандидатима. Ако власт буде инсистирала на наставку овог нелегитимног процеса, то ће моћи да уради једино уз помоћ вештачког  дисања из Брисела. Буде ли у таквим околностима изабран нови Савет РЕМ-а, биће то мртворођенче,  празна љуштура без суштине и легитимитета, чији је настанак мотивисан искључиво отварањем трећег кластера и обећаним новцем из Плана раста Европске комисије за западни Балкан“, каже за Радар Саша Мирковић из Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ).

Повлачење кандидата и предлагача, по други пут за 6 месеци,указује не само на дубоку кризу поверења у институције и процесе који би требало да гарантују медијски плурализам и слободу изражавања у Србији, већ је и чин протеста мотивисан жељом да се укаже на неправилности, то јест да се оспори легитимитет процеса и захтева транспарентнији и законитији избор. Да ли ће, као у фебруару, ово фатално утицати на окончање процеса? Тешко је то очекивати, имајући у виду распршену пажњу и енергију јавности на различите проблематичне теме у друштву, али и значај формирања новог Савета РЕМ-а за формално испуњавање наших обавеза према Европској Унији, повезаних и са испоручивањем финансијских средстава Србији за овај „успешно“ обављен задатак.

Уколико се приведе крају започета процедура и у Народној скупштини изгласа неки нови Савет РЕМ-а, најбоље што се може очекивати је наставак симулације реформских процеса и задржавање РЕМ-а у улози чувара интереса режима, а не интереса јавности.

Асоцијација (прорежимских) новинара Србије – наставак производње паралелних стварности

Паралелно са процесом делегитимизације избора новог Савета РЕМ-а, појавила се вест о оснивању Асоцијације новинара Србије (АНС), удружењу које, судећи по списку иницијатора и истакнутих чланова/ица, окупља уреднике и новинаре познате по некритичком извештавању, раду углавном неоптерећеном професионалном етиком, истакнутом ангажману на прорежимским медијима и отвореној подршци председнику Србије Александру Вучићу. У светлу незапамћене друштвено-политичке кризе у Србији и истакнуте улоге инструментализованих медија у њеном контролисању, покретање АНС указује на додатни покушај консолидације медијског простора у корист власти.

Оснивање АНС-а, према доступним информацијама, окупило је 135 провладиних новинара и уредника, претежно из таблоидних штампаних и електронских медија. Списак имена која, за сада, стоје јавно иза АНС-а, неспојив је њеним „манифестом“ који цитира делове Кодекса новинара Србије – посебно имајући у виду да га је објавио таблоид који је, према подацима Савета за штампу, у последњих 6 месеци прошле године тај исти Кодекс прекршио више од 1300 пута. Структура јавно познатих чланова/ица Асоцијације усмерава и размишљања о циљевима покретања овакве организације. За почетак – легитимизација провладиних медија, стварањем још једне „професионалне“ организације која представља новинаре, чиме се провладини медији и њихови актери позиционирају као легитимни учесници у медијском простору. Није незамисливо да управо АНС постане „репрезентативно“ тело које ће власт користити у дијалозима и процесима са међународним организацијама, стварајући тако утисак инклузивности и објективности, истовремено маргинализујући бројна независна удружења позната по критичким ставовима спрам власти. Учешћем подобних, власти блиских организација попут АНС-а у процесима везаним за медијске реформе показала би се привидна посвећеност власти интересима и стандардима „професионалне“ медијске и новинарске заједнице, истовремено амортизујући и потискујући снажне и континуиране апеле независних новинарских удружења за суштинску реформу медијског сектора. Ово је посебно значајно у контексту преговора с ЕУ, где Србија мора показати напредак у Поглављу 23 (Правосуђе и основна права), које укључује и слободу изражавања. АНС би могао послужити као „фасада“ за дијалог, док стварне реформе изостају. Не мање важна је и даља контрола над финансијским ресурсима.

АНС би могао постати још један канал за усмеравање јавних средстава ка провладиним медијима кроз конкурсе за пројекте од јавног интереса. Годинама уназад, локални медији блиски власти често добијају финансијску подршку на нетранспарентним конкурсима, док се независни медији суочавају са финансијским притисцима. Покретање овакве асоцијације указује и на жељу за даље јачање паралелног система који ће допринети маргинализацији независних новинара. АНС би врло лако могао постати и пожељан учесник бројних регулаторних регулаторних процеса, баш какав је и избор новог Савета РЕМ-а, или комисија за доделу медијских фондова. Тако би се неутралисао утицај етаблираних удружења која се повлаче из сарадње с властима због фингирања демократских процеса. Коначно, оснивање Асоцијације додатно појачава притисак на независне новинаре, суочене са кампањама вређања, претњама, цензуром и правним прогонима. АНС може бити платформа за дискредитацију критичких гласова, али и за координисану медијску пропаганду.

Контрола медијског тржишта и манипулација реалношћу

Ова два догађаја – масивно кршење процедура током процеса избора за Савет РЕМ-а и оснивање АНС-а – могу имати заједнички циљ: учвршћивање контроле над медијским тржиштем и даљу манипулацију јавном перцепцијом реалности. Повлачење независних кандидата осигурава да РЕМ и у будућности остане под утицајем власти, чиме се наставља изостанак надзора над провладиним медијима који крше професионалне стандарде, попут ширења дезинформација или промовисања говора мржње. Са друге стране, АНС пружа платформу за легитимизацију провладиних новинара и уредника, омогућавајући им већи утицај на медијски наратив и приступ ресурсима, укључујући јавна средства намењена медијима.

Овакви потези директно угрожавају ионако једва постојећи медијски плурализам и медијске слободе у Србији. Продужавање контроле РЕМ-а омогућава властима да несметано наставе фаворизовање медија који промовишу режимски наратив, док оснивање АНС-а додатно учвршћује мрежу лојалних медијских актера који могу доминирати јавним дискурсом. Све заједно, наставља се са стварањем окружења у ком се слика реалности обликује кроз селективно извештавање, маргинализацију критичких гласова и финансијску дискриминацију независних медија.

Последице по медијско тржиште и друштво

Оба ова догађаја, можда мало запостављена у ковитлацу протестних активности, могу имати далекосежне последице. Медијско тржиште ће постати још више поларизовано, а јавност ће наставити да губи приступ објективним информацијама из више различитих извора. Најдоступнији медији, попут оних са националним покривањем или приоритизовани од стране државних кабловских оператера, наставиће да служе као „произвођачи смисла“ који промовишу режимски наратив, уместо да рефлектују стварност.