Вести
26. 06. 2025.
Последња цигарета: Осамдесет три године дуга историја “Гласа Америке” (ВОА) је окончана
Двадесетог јуна 2025. преостали новинари Гласа Америке (Voice of America) који су радили у одјелу за Персијски језик отишли су на цигарет-паузу и у повратку су ударили на затворена врата. Као у филмском клишеу када се осуђеном на смрт пред смакнуће понуди посљедња цигарета.
Тиме је отпуштено нових 639 људи Гласа Америке. Кад придодамо њих око 600 који су отпуштени марта ове године, можемо закључити да је чувена радио станица “Глас Америке” и службено затворена.
Администрација предсједника Сједињених Америчких Држава (САД) Доналда Трумпа затварање Гласа Америке објаснила је у три ријечи: нефункционални, пристрани, расипни.
Један од ветерана Гласа Америке, Стеве Херман, затварање једног од симбола Другог свјетског рата и периода хладног рата, оцијенио је као “хисторијски акт самосаботаже”.
Повезан сам са Гласом Америке цијели свој живот. Та ме радијска фреквенција прати од дјетињства. Мој дјед Живко провео је скоро осам година у Америци. Отишао је 1905. године као младић и вратио се као формиран човјек. Једно од његових америчких наслијеђа било је слушање Гласа Америке. То ме успављивало. Да би све било “судбински” везано, током нашег рата и опсаде Сарајева добио сам понуду да извјештавам за овај радио. Од јануара 1994. до 2001. године послао сам хиљаде извјештаја из Сарајева у Вашингтон. Формат од 38 редова или два и по минута радијске приче савладао сам до аутоматизма.
Негдје на самом почетку свог ратног извјештавања срео сам америчког дописника ВОА у Сарајеву. Имаш ли неки посебан савјет за мене, питао сам га? Ништа посебно, рекао ми је. Оно што испричаш жени кад се вратиш са задатка, јави и нама. Спаковано у причу од два и по минута.
Нису ништа говорљивији били ни у вашингтонском уредништву. Рекли су ми да све бројеве и имена провјеравам “десет” пута. Да поштујем принцип “свих страна у сукобу” и да никад не заборавим да: “Глас Америке не инсистира да буде први већ само најтачнији”.
Глас Америке је основан одлуком Конгреса 1942. године. Финансиран је парама америчких пореских обавезника. Уредничка независност је била гарантована законом и Повељом из 1976. – коју је потписао предсједник Гералд Форд. Основна обавеза му је била да буде поуздан извор тачних, објективних и свеобухватних информација, да представља америчко друштво у цјелини, односно политику коју воде Сједињене Државе, као и дискусије и мишљења у вези са тим.
Рачуна се да га је слушало око 360 милиона људи широм свијета.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.