Вести
28. 08. 2025.
Тиха реформа финансирања медија: Државна помоћ без контроле и ограничења
Према писању медија, Дневник Војводина прес, издавач новосадског Дневника, је само у току ове године путем медијских конкурса добио најмање 24 милиона динара из јавних средстава. Када се саберу сви износи које је Дневник добио на исти начин у последње три године, јасно је да укупна државна помоћ премашује горњу границу дефинисану као „помоћ мале вредности“, како је прописано Уредбом о државној помоћи мале вредности (Уредба де минимис), а на основу које су се раније расписивали медијски конкурси. Ипак, више нема разлога за бригу произвођача медијских садржаја јер ову уредбу замењује нова, она која нема такву врсту ограничења.
Након што су поједини медији и организације упозоравали да се Уредба де минимис крши, Влада Србије је реаговала – али не тако што је обезбедила поштовање прописа, већ тако што је прописе променила. Обавезна примена де минимис правила замењена су новим, које прописује Уредба о условима и критеријумима усклађености државне помоћи у области јавног информисања, у којој се више не помиње максимални износ који један медиј у приватном власништву може да добије из јавног буџета.
Уредба де минимис најпре је престала да се примењују на телевизије, тј. укинуто је ограничење за државну помоћ телевизијама, а сада је укинуто за све врсте медија. На тај начин, отклоњена је законска препрека за вишегодишње вишемилионско (су)финансирање медија попут Дневника или РТВ Нови Пазар, без обзира на то што таква пракса нарушава принцип равноправности и правичности у додели средстава из јавних фондова.
Министарство избацило уредбу која је ограничавала помоћ медијима
Министарство информисања и телекомуникација је, до прошле године, неке конкурсе (за медије из региона и КиМ, штампу и агенције, радио и интернет) за суфинасирање пројеката производње медијских садржаја расписивало на основу Закона о јавном информисању и медијима, Уредбе о правилима и условима за доделу помоћи мале вредности (де минимис), Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и Одлуке Министарства о расписивању конкурса.
Од ове године, Министарство више уопште не примењује Уредбу де минимис, која је ограничавала помоћ медијима на 300.000 евра у било ком периоду у току три узастопне фискалне године. Њу је потпуно заменила Уредба о условима и критеријумима усклађености државне помоћи у области јавног информисања, којом није дефинисано такво ограничење.
У Уредби де минимис пише да ова помоћ може да се додели једном учеснику на тржишту у поменутим оквирима. Зато су издавачи медија, како би заобишли ово ограничење, али и правило по којем могу да конкуришу само са једним пројектом за један медиј, оснивали продукције (ћерке фирме) које би са посебним пројектима аплицирале на конкурсе. Садржај који би креирале, по правилу би се објављивао у једном медију.
Тако је и Дневник Војводина прес, основао ДВП продукцију и ДВП дигитал, а касније је откупио и Дунав продукцију.
Међутим, Уредбом де минимис под „једним учесником на тржишту“ сматрају се све фирме које су повезане управљачком структуром, што би значило да, ако једна фирма има сто одсто власништва над другом фирмом – оне се сматрају једним учесником на тржишту и де минимис помоћ коју су добиле се кумулира.
На ову појаву и прекорачење дозвољеног износа, односно на кршење ове Уредбе, указивали су медији раније, а недуго затим, Влада је донела нову, већ поменуту уредбу, која не предвиђа ограничења у том смислу.
Да би нова уредба заживела, Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања оставио је простор органима који расписују конкурсе за производњу медијског садржаја да изаберу да ли ће се пројекти (су)финансирати у складу са условима из нове уредбе или у складу са Уредбом де минимис.
Министарство информисања и телекомуникација је одлучило да ове године избаци Уредбу де минимис из прописа на основу којих се расписују ови конурси, а НУНС је питао због чега је таква одлука донета и да ли више не постоји горња граница за доделу државне помоћи медијима.
Министарство је у одговору за НУНС навело да се новом уредбом “ближе уређују услови и критеријуми усклађености државне помоћи” и поновило да је у Правилнику о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања у члану 7 тачно дефинисано да се средства која се додељују на конкурсима који се расписују за пројекте производње медијских садржаја могу додељивати у складу са Уредбом о условима и критеријумима за доделу државне помоћи у области јавног информисања или Уредбом де минимис.
“Министарство информисања и телекомуникација је пре усвајања горе наведеног Правилника доставило на мишљење Комисији за контролу државне помоћи предметни документ, са припадајућим прилозима. Комисија за државну помоћ је дана 18. јануар 2024. доставила мишљење број: 110-00-00023/2023-01/5 у којем су навели да је Предлогом правилника ближе уређено суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, а како се у конкретном случају ради о државној помоћи у области јавног информисања, Комисија је истакла да су испуњени сви услови и критеријуми за доделу садржани у Уредби о условима и критеријумима усклађености државне помоћи у области јавног информисања.
Такође, имајући у виду да су одредбе Предлога правилника усаглашене са Уредбом, Савет Комисије је мишљења да Предлог правилника представља усклађену шему државне помоћи у области јавног информисања”, стоји у одговору за НУНС уз потврду да нова уредба не прописује горњу границу за доделу новца једном учеснику на тржишту.
| Питања у вези са изменама документације на основу које се расписују конкурси Министарства, НУНС је посало 23. јула. Из Министарства је 4. августа стигла молба да питања буду послата путем захтева за приступ информацијама од јавног значаја, што је и урађено. Одговор који је НУНС објавио у оквиру овог текста стигао је 19. августа. | |
За пројекте стручне едукације, унапређења професионалних и етичких стандарда и истраживања остала је обавеза да буду расписани у складу са Уредбом де минимис, што је Министарство испоштовало.
Ипак, нису све локалне самоуправе избациле Уредбу де минимис из конкурса. Тако су у Србобрану учесници на конкурсу и ове године требало да доставе изјаву о укупном износу средстава које су добили у текућој и претходне две године по основу помоћи мале вредности. Ту су још и општине Бач, Кула, Оџаци, Бечеј, Тител, Беочин… Ако се испостави да је Уредба де минимис остала случајно у позиву – та грешка ће сасвим сигурно бити исправљена већ на наредним конкурсима у овим општинама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.