Вести

15. 09. 2025.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: АНЕМ

Сара Кудах (ЦПЈ): Свет не може више да ћути на злочине у Гази

“Једном речју – катастрофално. Новинари у Гази документују рат који проживљавају, а живе под опсадом и немају где да побегну. У сталном страху су да ће бити таргетирани и убијени. Видели смо образац у Гази, где Израел циља новинаре, убија их и “извлачи се” некажњено са тим убиствима. Цивили би требало да буду заштићени међународним правом, али нажалост, у Гази сведочимо да их убијају и приказују као терористе, без доказа да су терористи, описује Сара Кудах, регионална директорка за Блиски исток и Северну Африку Комитета за заштиту новинара (ЦПЈ).

Додајући да су поред страха за сопствену безебност новинари у страху и за животе својих вољених, Кудах наставља:

“Палестински новинари су такође изложени глади. Сви у свету говоре о недостатку хуманитарне помоћи у Гази, а они су гладни и не могу да нађу храну. Чак и ако нађу новац да купе, храна им није доступна. Исто важи и за медицинску помоћ, која није доступна свима. Новинари и медијски радници на толико начина пате”.

Услови за посао који раде са циљем да обавесте свет, сведени су испод сваког минимума:

“Већина новинара нема више куће, живе у шаторима. Покушавају да нађу места где могу да преживе и раде. Интернет је доступан у Гази, али је огроман проблем са конекцијом. То је само део катастрофалних услова. Поврх тога, суочени су са кампањама блаћења које их дисквалификују и дискредитују као новинаре, говоре да су терористи или да припадају Хамасу, без икаквих доказа. А те тврдње доводе новинаре у озбиљну опасност, јер постају мета”.

У Гази, ЦПЈ је такође забележио и обавештавао јавност и да Хамас малтретира и застрашује новинаре.

Свет и даље ћути

Од почетка рата у Гази ЦПЈ са седиштем у Њујорку редовно јавно позива и међународну заједницу да презуме хитне мере и овим речима:

“Израел предузима најсмртоноснији и најнамернији подухват убиства и ућуткивања новинара који је Комитет за заштиту новинара икада документовао. Палестински новинари су праћени, директно циљани и убијани од стране израелских снага, и произвољно су притварани и мучени с циљем одмазде за њихов рад”.

Објављујући извештај за 2024, ЦПЈ је саопштио да је то била “најсмртоноснија година у историји за новинаре, 70 одсто је убио Израел”. И поред страшне статистике ЦПЈ с 197 убијених новинара и 92 у затвору од почетка рата у Гази, светски политички лидери ни 23 месеца касније нису одреаговали на позив једне од најмоћнијих организација на свету у области заштите новинара.

“То је истина. Од када је почео рат у Гази ЦПЈ документује кршења закона, убиства и циљања новинара у Гази. Документовали смо кампање блаћења, глад, позивали на заштиту новинара и да се омогући приступ међународним независним медијима да извештавају из Газе. Позивали смо на одговорност и правду за оне новинаре који су убијени. И путем јавног заговарања, и иза затворених врата, у директним контактима са политичарима и владама. Нисмо видели никакав одговор до недавно, подвлачи Кудах и додаје:

“Од недавно смо почели да примећујемо неке промене у наративима глобално, у одређеним случајевима, посебно у Европи, где су владе почеле да нам одговарају. Разлог зашто није било директног одговора не можете у потпуности дефинисати, али постоји и динамика моћи коју сви разумемо, где Израел има веома велику и утицајну силу у свету, и зато је било невољности у било каквом одговору на наше јавне захтеве и напоре јавног залагања”.

ЦПЈ покушава да новинаре у Гази помогне и финансијски и при интерним пресељењима.

“Нажалост, евакуација ван Газе је веома ограничена. ЦПЈ се суочава с истим ограничењем као и друге организације, било да је реч о организацијама за слободу штампе или хуманитарним које покушавају да евакуишу цивиле из Газе, а у томе не успевају. Али, покушавамо да им обезбедимо склоништа, шаторе, интернет, ако смо у могућности”.

Целукопни пораст насиља према новинарима

Трагична ситуација за новинаре и медије се ту не завршава. Од октобра 2023. године, ЦПЈ је забележио концентричне кругове насиља, цензуре и притисака над медијма и новинарима и у Западној обали и у Израелу.

“Документовали смо повећано непријатељство према новинарима у Израелу, на Западној обали и у Јерусалиму. Према онима који покушавају да проговоре, затраже приступ Гази како би документовали и видели шта се дешава или покушавају да бране колеге у Гази. Многи новинари су се суочили са застрашивањем, позивани на испитивање. Неки су ухапшени или у кућном притвору. То се дешава и палестинским и израелским новинарима. Документовали смо застрашивање израелског новинара из Хареца. И међународни новинари у Израелу и у Западној обали су застрашивани. Понекад би им била одузета или би им полиција поломила опрему. То се догодило пре неколико недеља тиму Дојче велеа када је покушао да извести о инциденту у Рамали”, појашњава Сара Кудах додајући да се образац затрашивања шири на интернет, и на палестинске, и на израелске и на међународне новинаре ван Газе.

Снимци се не могу порећи

Многи палестински новинари користе друштвене мреже да би обавестили јавност. Док клипови са снимцима бомбардовања, рушења зграда и крвавих призора бележе на стотине хиљада прегледа Тик току, Фејсбуку или Инстрагаму, истовремено остављају питање за собом – ако политичари ћуте, шта је са грађанима?

“Нажалост, склони смо да зажмуримо када конзумирамо вести и селективни у томе у шта желимо да верујемо. Донедавно, израелски наратив је доминирао. То је реалност. Такође, и због недостатка међународних медија који извештавају о томе шта се дешава у Гази из перспективе Палестинаца који су у Гази. У последње време, почели смо да видимо и чујемо све више гласова, посебно у Европи. Од самог почетка их је било у Јужној Африци и на Блиском истоку. Више не можете порећи снимке, слике и видео записе које стално добијате из Газе. Више не можете порећи да је рат и оно што се дешава у Гази озбиљно на толико нивоа”, подцртава Кудах и објашњава:

“Зато је више људи улицама, више се буне и доводе у питање званичну нарацију влада или Израела. Владе су почеле да мењају своје наративе, реагују на снимке. Нажалост, до ове тачке смо стигли тек када смо морали да видимо бебе и децу како умиру од глади. Нажалост, људи реагују тек након 23 месеца документованог рата уживо у Гази. Рата који су међународне организације попут Хјуман рајтс воча, Амнестија и Уједињених нација описале као геноцид. Веома је жалосно што људи говоре тек после скоро две године, али је важно да наставимо да говоримо и да подижемо свест”.

Пресудну реч ипак има политка.

“Прво што мора да се деси, да би ово стало, јесте да се предузму политичке и правне акције против Израела како би се приморали да поштују међународно право, заштитили новинари као цивили и слобода изражавања. Овај напад није само напад на животе цивила, већ на слободу штампе која треба да буде заштићена свим законима. Потребно је предузети више правних и политичких акција и извршити притисак на Израел да се примора да поштује међународно право”, подвлачи наша саговорница.

Европа мора да говори

Упитана шта организације у Европи могу да ураде, Сара Кудах подвлачи да би међународни медији требало да “појачају гласове палестинских новинара како би се њихове приче чуле”, као и да поштују етичке стандарде при извештавању.

“Међународни медији нису у могућности да уђу у Газу да документују, али не значи да немају улогу. Имају у у појачавању гласова колега у Гази, као и да провере и истраже било које тврдње званичника ИДФ-а или Израела када кажу да новинар убијен зато што је био терориста. Међународни медији, пре него поделе те информације, имају етичку обавезу и новинарски задатак да их провере. Такође, могу да наставе да врше притисак на своје владе да им дозволе улазак у Газу и да извештавају, као и да инсистирају код влада на истрази убијених цивила као ратних злочина”.

Најважније, апелује наша саговорница, јесте – “ни Израелу, нити једној другој земљи, не би требало дозволити да циља новинаре и убија их потпуно некажњено, без независне истраге и одговорности и да наноси неправду њима и њиховим породицама”.

“То не би требало да се дешава нигде у свету. А ако се Израел данас “извуче” са овим злочинима, то би могло довести до обрасца у другим ратним и конфликтним зонама у свету где војске и владе могу убијати новинаре и пролазити потпуно некажњено и без правде за та убиства. Веома је важно да увек имамо на уму да је одговорност веома важна. Не само да би се донела правда жртвама и њиховим породицама, већ и да би се заштитили новинари који су још увек живи унутар и ван ратне зоне. Јер данас имамо рат у Гази, али никада не знате када ће избити рат у некој другој земљи, а ми нећемо моћи да заштитимо ни новинаре у тим земљама”, подвлачи Сара Кудах.

Европска федерација новинара (ЕФЈ) и Синдикат палестинских новинара (ПЈС) позвали су европске новинаре да донирају средства и тако подрже колеге у Појасу Газе суочене са глађу.

Асоцијација независних медија (АНЕМ) и Фонд Б92 се придружују овој акцији и позивају све новинаре и новинарке, као и грађане Србије, да се придруже акцији солидарности за медијске раднике у Гази.

Према инструкцијама Европске федерације новинара, новац се може донирати путем ИФЈ Фонда за безбедност или ИФЈ Donorbox платформе. Упутствима је наглашено да се у поље коментар, а приликом уплате средстава, не напише "Газа".

Име Банке: BNP Paribas Fortis

BIC: GEBABEBB

IBAN: BE64 2100 7857 0052

Name: AISBL Federation Internationale des journalistes

Communication: Не спомињати Газа (алгоритми банке систематски блокирају новчане трансфере у том случају), већ написати "PJS Safety Fund"

Ако се користи IFJ Donorbox: https://donorbox.org/donation-... (Молимо вас напишите "PJS Safety Fund" у "Write us a comment" boksu).