Вести
10. 10. 2025.
ЕФЈ: Потребан снажнији систем бриге о менталном здрављу новинара и новинарки у медијским организацијама, показује нови извештај
Европска федерација новинара (ЕФЈ) и организација The Self Investigation објавиле су нови извештај под насловом „Јачи умови, јачи медији: Зашто је заштита менталног здравља новинара и новинарки кључна за будућност новинарства“. Ово истраживање прикупља примере добре праксе, нуди препоруке представницима новинара/ки, медијским организацијама и корисне ресурсе.
Питање менталног здравља је углавном било занемаривано у сектору новинарства све до последњих година, али све више студија и доказа указује на то да стрес повезан са веома конкурентним радним окружењем, 24-часовним информативним циклусом, као и ниским платама и несигурношћу посла, доприноси проблемима менталног здравља. То доводи до сагоревања на послу (бурноут), напуштања професије, а у најгорим случајевима, и до тога да новинари и новинарке дигну руку на себе.
„Новинари и новинарке су радници који су у великој мери изложени стресу, сагоревању, онлајн узнемиравању, дигиталном преоптерећењу и дугим радним сатима. Неравнотежа између пословног и приватног живота има директан утицај на здравље новинара и новинарки“, истакао је Рикардо Гутијерез, генерални секретар ЕФЈ-а.
Извештај, чија је ауторка Ема Томасон, саветница за ментално здравље и бивша новинарка агенције Ројтерс, обједињује постојећа истраживања, пружа кључне увиде у факторе који доприносе проблемима менталног здравља и нуди преглед примера добре праксе у пружању подршке, као и конкретне препоруке. Заснован је на квантитативним и квалитативним истраживањима спроведеним углавном у првој половини 2025. године. ЕФЈ је спровео онлајн анкету међу својим чланицама у 17 земаља како би проценио специфичне потребе када је у питању ментално здравље. Истраживање је допуњено фокус групом организованом током ЕФЈ радионице у јуну 2025. године.
Истраживање истиче да многи новинари и новинарке већ сада редовно пружају међусобну неформалну подршку. Међутим, оваква подршка се ослања на личну иницијативу и у несразмерно великој мери је пружају жене. Извештај наглашава важност укључивања мушкараца, посебно оних на руководећим позицијама, у разговор о овој теми и у предузимању конкретних корака.
„Као патријархална и веома традиционална земља, у којој се емоције најбоље крију, разбијање стигме око менталног здравља — посебно међу мушкарцима у медијском сектору — представља изазов,“ рекао је Дражен Ђурасковић, пројектни менаџер Синдиката медија Црне Горе.
У земљама попут Немачке, Румуније, Црне Горе и Португала, синдикати новинара и неформалне групе редовно организују сусрете и радионице. Иако нису увек директно усмерени на ментално здравље, они представљају сигуран простор у којем колеге могу да поделе изазове и заједно пронађу решења. Извештај се залаже за приступ који укључује више актера, укључујући и управе медија, како би се развили одговарајући оквири за ову врсту подршке.
Од синдиката и медијских организација очекује се да играју активнију улогу у подршци овим мрежама, помажући у проналажењу средстава, партнера, предавача и инфраструктуре, или обезбеђивању обука за међусобну (пеер-то-пеер) подршку. Већина синдиката који су учествовали у анкети ЕФЈ-а сматра да је потребно додатно истраживање ове теме.
У целини, извештај позива на промену радне културе, тако да се ментално здравље постави као приоритет и систематски приступи његовом решавању.
„Заштита менталног здравља новинара и новинарки није опција — то је обавеза о којој медијске организације морају да воде рачуна, посебно како се претње новинарима и новинаркама широм света, укључујући и Европу, интензивирају. Зато је неопходно да сваки уредник и руководилац прође одговарајућу обуку о овој теми,“ изјавила је Мар Кабра, суоснивачица организације Тхе Селф-Инвестигатион.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.