Вести

14. 10. 2025.

Аутор: Бранко Чечен Извор: Цензоловка

Седам месеци убачени репортер Би-Би-Си-ја истраживао лондонску полицију

Да ли је могуће да РТС тајно истражује полицију и извести о убиству, сакаћењу, понижењу и претњама силовањем, и зашто није? Или владајућу странку код нас, која се, као лабуристи у Британији, захвали јавном сервису и предузме мере да проблем сузбије?

Седам месеци, сваког дана, Рори Биб је облачио униформу службеника притворске јединице полицијске станице Черинг крос и одлазио на посао. Евидентирао притворенике, отварао и затварао врата ћелија, водио рачуна о дневном распореду и, наравно, разговарао са полицајцима и осталим запосленима. 

Све док, једног дана, није остао код куће. Његов посао је био завршен, али не тај на који је ишао. Рори је био убачени, тајни репортер Панораме, истраживачке емисије Би-Би-Си-ја, јавног сервиса Велике Британије.

Нешто мање од четири године раније, Независни биро за понашање полиције (Independent Office for Police Conduct – OPPC) спровео је истрагу баш у Черинг кросу и пронашао застрашујуће примере мизогиније, расизма и примедби о насиљу над притвореницима. Градска полиција Лондона (Metropolitan Police, скраћено – Мет) се „јако узнемирила“ и обећала да ће спровести „незабележену“ акцију и очистити своје редове од таквих особа. 

Узбуњивачи из Черинг кроса, међутим, пренели су репортерима Би-Би-Си-ја толико примера сличног понашања запослених, да је донета одлука да се неко инфилтрира у притворску јединицу и види (и сними) шта се тамо заправо догађа, иза затворених врата. Када је Рори завршио посао, отишао кући и још једном скинуо са себе минијатурну скривену камеру и микрофон, а нова емисија Панораме емитована првог октобра – чувени Мет се из темеља заљуљао.

А у емисији… Један од шефова притворске јединице одлучио је да пусти притвореника на слободу, а када му је потчињена рекла да је притвореник силовао жену и ударио је ногом у стомак зато што је била трудна, одговорио јој је: „То она каже“ и није променио одлуку. 

Други полицајац је у пабу репортеру рекао да би притвореницима који су прекорачили визни боравак у Британији требало „или протерати метак кроз главу, или депортовати“, а онима који „ј..у, силују жене, одрадиш к…ц, и оставиш да искрвари“. 

Трећи је са одушевљењем причао како је колега газио притворенику ногу и како је био спреман да лажно сведочи да је притвореник покушао да шутне колегу. 

И тако даље, и даље, и даље, све уредно снимљено и приказано Британцима у ударном термину, заједно са видео-дневником инфилтрираног репортера који настоји да буде објективан и смирен, али му је током дугих седам месеци, очигледно, све лошије и лошије у души.

Јавни сервис и држава

Улога јавног сервиса у друштву, лако је то заборавити, јесте да обезбеди конструктиван, али потпуно независан и професионалан медиј, на који грађани могу да се ослоне да ће их информисати, едуковати и забавити на најбољи могући начин. То држава мора да гарантује законима, независним надзорним телима и гарантованим финансирањем којим извршна власт не може да уцењује новинаре. 

Дакле, јавни сервис мора да буде неутралан, тачан, комплетан и етичан. То је информативни сервис чији су приоритет грађани, а не држава која му даје новац. Држави мора да буде онемогућено да тај новац не да, ако се тренутној власти не допада како јавни сервис ради. 

Због тога у Великој Британији постоји више надзорних тела и читава библиотека правила и политика о начину извештавања и свих других аспеката рада јавног сервиса. Једноставно, Би-Би-Си је предвиђен да буде пример за све друге медије у свему.

Уз емисију и текстове на моћним онлајн платформама јавног сервиса, објављено је и детаљно професионално објашњење – зашто је Би-Би-Си то учинио, али и како. Наравно да ће Би-Би-Си да пошаље репортера тајно у полицијску станицу и наравно да нико једну реч критике неће упутити на њихов рачун када емитују емисију – ако за то постоје добри новинарски разлози. 

Додуше, било би вероватно нешто другачије да су на власти конзервативци, који су се поигравали идејом о одузимању лиценце Би-Би-Си-у због њиховог извештавања (и то доброг извештавања), а судећи по нивоу популизма нове велике политичке снаге, Уједињене Британије, и од њих се може очекивати притисак ако буду дошли на власт. 

Лабуристи су, међутим, једноставно захвалили Би-Би-Си-ју, препознали од раније постојећи проблем, предузели мере и – наставили да раде свој посао.

У тиму који је прегледао снимке били су и ранији високи официр полиције и бивши врховни јавни тужилац. Сам Рори је имао тежак и стресан посао – многи полицајци му нису веровали, неки су му и говорили да не прича ни о чему пред новим запосленима и људима који нису проверено на њиховој страни. 

Када је питао човека који одлучује о притвору приведених особа нешто о једном насилном инциденту, надређени га је одвукао у ходник где нема камера и подучио га да они о тим стварима не причају тамо где има камера и микрофона. Додао је и ово: 

„Упознао сам тако необично много полицајаца који раде свој посао најбоље што могу, и који су, бар мени, изгледали као да су полицајци из исправних разлога. Капа доле тим људима, тај посао је изазован.“

Мет је реаговао исте вечери, посипао се пепелом, одмах суспендовао све људе који су говорили нешто непримерено на снимцима, један полицајац је и ухапшен, у року од пар дана замењен је комплетан тим притворске јединице Черинг кроса, покренути су поступци против великог броја полицајаца (већина је до коначне одлуке суспендована), а политичари и друге јавне личности се и даље скандализују над снимцима на челу са премијером Киером Стармером и градоначелником Лондона Садиком Каном. 

Начелник Мета није поднео оставку из простог разлога што је ту и постављен да реформише лондонску полицију у светлу налаза ОППЦ од пре четири године (али и још једног из 2023. који је наручио сам Мет после убиства жене које је починио активни полицајац) и реформе које је започео су заиста опсежне и у току. 

У суштини, скандал му је таман лепо наишао како би наставио да ради са битно мање отпора из самих редова полиције која је управо изгубила „ма то су само неки појединци“ аргумент. До сада је уклонио више од 1.500 полицајаца (од око 33.500, плус око 11.000 цивила у служби), комплетан Мет је прошао тренинге о женама, расизму и осетљивим групама у друштву, а 74 посто Лондонаца верује својој полицији. Тај ће проценат бити нешто мањи у долазећим истраживањима, могло би се претпоставити.

РТС и полиција

Веома је тешко размишљати о Радио-телевизији Србије и овдашњој полицији у светлу Панораминог подухвата и свега што се још увек догађа као последица одличног новинарског рада у интересу грађана и полиције свесне да такође ради за – грађане. 

Болно је приметити да је за седам месеци, колико је репортер Би-Би-Си-ја радио у притвору, најгора ствар коју је пронашао била да је један полицајац ударао лактом у лице некога ко је био везан, а други шутирао у ногу човека који је био изузетно агресиван и којег су три полицајца покушавала да савладају док је у притвору пружао снажан отпор, а пре тога се разоденуо и уринирао свуда по ћелији. 

Сетимо се човека који је у рукама српске полиције буквално убијен батинама, за шта нико још није кажњен, а починиоци и даље несметано раде у полицији док се против њих води поступак. Скидања студенткиња голих у станици полиције. Осакаћеног старца којем је ампутиран део тела због насиља које је доживео када је већ био приведен. Или оног чике са штакама којег је велики, снажни, поносни припадник српске полиције просто прегазио у Новом Саду а да оком трепнуо није. 

Нико још није кажњен, колико знамо. 

Власт не види ништа лоше у томе, штавише, апсолутни владар Србије хвали такво поступање полиције, о његовим сарадницима да и не причамо. Са ТВ Информера главни уредник урла уживо у програму: „Удри полицијо!“

Све остале трансгресије које је снимио Рори Биб биле су – вербалне. Али сви нормални људи на свету знају да се агресивна, нетолерантна реторика на крају претвори у кривична дела и велике проблеме. То, међутим, нису и људи на власти у Србији.

Они говоре страшне ствари о политичким противницима, научницима, уметницима, спортистима и свима који се не слажу са њима и ништа није вредело да им се говори да ће то да изазове насиље. Зато што они немају ништа против насиља (над другима, када се њима деси веома су гласни), и то сада бар потпуно поуздано знамо. 

За то време, Управни одбор РТС-а тужи РЕМ-у сопствену уредницу дечијег програма због нечега што није рекло једно, него гомила деце која су учествовала у емисији, па су речи само једног детета пуштене као разумно репрезентативне. 

Полицајац којег је ударио други полицајац, за РТС је био жртва насиља студената, зато што је тако рекао човек чију моћ треба да надзиру и критикују када је злоупотребљена. 

Није примећено да је наш „јавни сервис“ на било који начин обратио пажњу на понашање полиције и њихово очигледно кршење гомиле закона, али и обичне људскости. Заблуде у којима тај „јавни сервис“ држи грађане већ тринаест година, мере се дубоком кризом у којој се земља нашла, за шта РТС не сматра да сноси било какву одговорност. Имали су право на своје заблуде неко време, али то већ годинама није случај.

То како се понашао РТС, а како српска полиција у погледу, рецимо, случаја „Јовањица“, у Великој Британији би вероватно било третирано као смак света. Ми у тако „смакнутом“ свету живимо, а РТС нас уверава да је све то потпуно нормално.

У исто време, бар знамо да може боље и, можда, кога да питамо како се то ради.