Вести

25. 12. 2025.

Аутор: Марко Недељковић Извор: Данас

Вештачка интелигенција у медијима у Србији 2025: Користан асистент, а не замена за новинаре

Уредници и новинари домаћих медија свесни су огромног утицаја који вештачка интелигенција има на новинарство, али истовремено сматрају да она не може бити замена за новинаре, већ само користан асистент.

Огромна већина већ је користила алате вештачке интелигенције, пре свега за обављање рутинских новинарских послова, знатно ређе за продукцију медијског садржаја, а најмање за дистрибуцију садржаја до публике. Непоузданост препознају као највећи проблем употребе ове технологије, по правилу немају интерне смернице за њену употребу, а због транспарентности доминантно подржавају идеју о означавању садржаја који је настао уз помоћ вештачке интелигенције.

Овако би се у најкраћем могли сумирати резултати најновијег истраживања под називом „Вештачка интелигенција у медијима у Србији 2025.” које је Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ) спровео у периоду од 1. августа до 30. октобра 2025. године на узорку од 250 новинара и уредника националних, локалних и специјализованих медија.

Истраживање открива да више од половине новинара и уредника сматра да вештачка интелигенција (ВИ) има велики или изузетно велики утицај на новинарство (57,6%), док само мали број њих сматра да је тај утицај мали или да не постоји (4,8%). Прецизније речено, најбројнију групу чине они који сматрају да је наведени утицај велики (48%), следе испитаници који сматрају да постоји делимичан утицај (37,6%), док сваки десети тај утицај препознаје као изузетно велики (9,6%). Најмалобројнији су новинари и уредници који утицај ВИ оцењују као мали (4%) или сматрају да уопште нема утицај на новинарство (0,8%).

Када је реч о природи тог утицаја, односно да ли је он претежно позитиван или негативан, ставови су се значајно уједначили у поређењу са првим периодом примене ове технологије у редакцијама када је тај утицај доминантно перципиран као негативан. Тако данас позитиван утицај ВИ на професију новинари и уредници оцењују просечном оценом 5,1 на скали од 0 до 10, при чему 0 значи да „уопште нема позитиван утицај”, а 10 да „има изузетно позитиван утицај”

Негативан утицај истовремено оцењују са 5,7, при чему 0 значи да „уопште нема негативан утицај”, а 10 да „има изузетно негативан утицај”. Иако се негативан утицај и даље препознаје као нешто већи у односу на позитиван, та разлика константно се смањује из године у годину, што показује да се идеја о упливу ВИ у редакције све више прихвата као неминовност. У том контексту, централно питање које се данас поставља више није да ли ВИ користити у редакцијама, већ када је ВИ шанса, а када претња по професију.

Вештачка интелигенција: шанса или претња по новинарство

Налази спроведеног истраживања откривају да новинари и уредници медија у Србији јасно препознају када је ВИ претња, а када шанса за новинарство. То врло убедљиво илуструју два податка. Прво, чак 92,8% њих сматра да ВИ не може у потпуности и на професионалан начин да замени новинаре, што значи да је ова технологија претња уколико јој се додели улога новинара. Овај налаз истовремено јасно сугерише да медијски професионалци у нашој земљи сматрају да њихова централна улога у редакцијама није угрожена све већим бројем ВИ алата, без обзира на њихово константно унапређивање.

То, међутим, не значи да се новинари и уредници у Србији противе свакој употреби ВИ од стране професионалних новинара и медија. Штавише, истраживање открива да имају изразито позитиван став по питању употребе ВИ као помоћног средства у свакодневном новинарском раду, пре свега због тога што она може да им олакша обављање одређених рутинских операција, па чак 93,6% сматра да ВИ може бити њихов користан асистент у раду.

На основу ових налаза могло би се закључити да домаћи новинари и уредници нису ни песимисти ни оптимисти, већ да врло реално посматрају утицај ВИ на новинарство. Тај утицај може бити позитиван све док неприкосновено место у редакцијама и даље заузимају људи (новинари и уредници) и док је надгледање и финална контрола послова које обавља ВИ и даље у њиховим рукама.

Колико често и у које сврхе се ВИ користи у домаћим медијима

Да је отпор према коришћењу ВИ у медијима у Србији сведен на минимум сведочи и податак да је чак 84,8% новинара и уредника до сада користило ВИ у обављању свог посла. Међутим, то и даље није постала свакодневна рутина јер највећи удео испитаника то чини једном у два до три дана (32,8%), потом једном седмично (20,8%) и једном месечно (16%), док најмањи број оних који користе ову технологију то чини свакога дана (15,2%).

Када је реч о доменима употребе, ВИ најчешће се користи за обављање рутинских новинарских операција како би се уштедело време и аутоматизовало обављање техничких радњи или пратећих новинарских послова који су саставни део редакцијског рада, али не захтевају већи степен новинарских знања или захтевније новинарске компетенције. Тако ВИ алате за потребе превођења користи чак 68,8% испитаника, за обраду велике количине података 57,6%, тек нешто мање за транскрибовање (57,2%), док више од половине испитаника користи ВИ само још за прикупљање података (56%).

Значајан пад коришћења ВИ бележи се у домену медијске продукције, па су сви послови из овог домена остали испод 50% корисника који их практикују. На првом месту је коришћење ВИ за креирање графика и инфографика које је примењивало 43,6% испитаника, следи креирање фотографија са 38%, објава за друштвене мреже са 28,4%, док је тек нешто више од четвртине новинара и уредника користило ВИ за писање текстова.

Продукција садржаја уједно је најпроблематичнији домен употребе ВИ у новинарству јер отвара бројне етичке и професионалне проблеме. Стога не чуди што су бројна истраживања показала да се управо употреба ВИ за креирање медијског садржаја сматра најмање пожељном и од стране медијских професионалаца јер урушава кредибилитет медија, али и од стране публике која има неупоредиво мање поверења у такве садржаје због бројних грешака које у том процесу настају. Стога не чуди ни изразито скептична оцена домаћих новинара и уредника када је реч о способности ВИ да креира новинарске жанрове на новинарски релевантан и професионалан начин јер се оне на скали од 0 до 10 крећу од минималних 1,4 у случају коментара и колумни до максималних 3,6 у случају вести.

Иако се у свету коришћење ВИ за ефикаснију дистрибуцију медијског садржаја до публике сматра једним од најбитнијих домена примене, чија се експанзија посебно очекује у наредним годинама, у пракси домаћих медија то је убедљиво најмање коришћена област употребе. Најприсутнији посао из ове категорије је оптимизација садржаја за претраживаче са 29,6% новинара и уредника који су користили ВИ у ту сврху, док су сви остали послови из ове категорије остали испод 20% испитаника који их практикују.

Непоуздан садржај и одсуство одговорности највећи етички проблеми

Једно од најбитнијих питања у вези са употребом ВИ у медијима јесте новинарска етика, односно питање да ли поштујемо сва правила новинарске етике када користимо ВИ у медијима, укључујући поузданост, новинарску одговорност и транспарентност.

Управо поузданост чак 68,8% новинара и уредника медија у Србији препознаје као највећи проблем у вези са употребом ВИ у новинарству. На другом месту је одсуство етике и професионалне одговорности коју као највећу опасност препознаје петина испитаника, док додатних 11,2% као највећи проблем истичу недовољну оригиналност, креативност и аутентичност садржаја који креира ВИ.

Истраживање показује да испитаници подржавају и идеју о означавању садржаја који је настао уз помоћ вештачке интелигенције, што је иницијатива која се већ годинама разматра у кругу медијских удружења и организација. Скоро две трећине домаћих новинара и уредника подржава увођење универзалног симбола који би означавао садржај креиран или прилагођен уз помоћ ВИ алата, додатних 24% подржава уз додатна објашњења у које сврхе је коришћена ВИ, док је свега 8% против такве праксе.

Новинари и даље супериорнији од машина

Сви наведени налази јасно указују да је новинарство, из перспективе новинара и уредника у Србији, професија у којој вештачка интелигенција и даље не може да замени људску и у којој су новинари супериорнији од машина. Да ли ће, упркос томе, ВИ донети позитивне или негативне последице по новинарство зависиће пре свега од улоге коју јој доделе управо новинари и уредници.

Они који је буду користили као своје асистенте могли би да осете вишеструке бенефите. Они који покушају да је користе као замену за новинаре, по свему судећи, доживеће суноврат професионалног новинарства. У оба случаја, одлуке ће доносити људи који седе у редакцијама, тако да су новинарска одговорност и професионална етика, чак и за послове које обављају машине, дефинитивно незаменљиве категорије. Зато ће, бар у догледној будућности, ВИ сасвим извесно остати само користан асистент, а не и замена за новинаре.

Аутор текста је Марко Недељковић, вођа истраживања „Вештачка интелигенција у медијима у Србији 2025.”