Вести
14. 01. 2026.
Застрашујућа порука за све нас: Пресуда Врховног суда у случају Ћурувија је мртво слово на папиру
Пресуда којом Врховни суд Србије (ВСС) утврђује да је Апелациони суд вишеструко повредио закон када је ослободио кривице челнике Државне безбедности за убиство новинара Славка Ћурувије, узбуркала је јавност али и даље остаје нејасно која је њена правна „тежина“.
Вишегодишњи процес прожет контроверзама ни данас није добио задовољавајући епилог, већ је завршен ослобађањем кривице главних окривљених, упркос две првостепене осуђујуће пресуде са укупно 100 година затворске казне за четворицу бивших функционера ДБ.
Тадашњи челни људи ДБ Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић 2024. су правоснажно ослобођени кривице за тешко убиство у подстрекивању и саизвршилаштво у истом, па пресуда ВСС за њих неће имати било какве последице.
Ипак, она повлачи питање одговорности свих у правосудном ланцу, а посебно петоро чланова већа Апелационог суда, који су преиначили одлуку о затворским казнама у ослобађајућу.
Врховни суд је утврдио да је пресуда апелације из фебруара 2024. донета „уз битне повреде одредаба кривичног поступка, а у корист окривљених“, али по свему судећи та пресуда неће имати битније правне консеквенце, осим што је „изазвала забринутост“ међународних новинарских удружења.
Фондација Славко Ћурувија поздравила је одлуку Врховног суда иако она неће утицати на правоснажну пресуду апелације, али и затражила одговорност за све у правосудном систему који су допринели „тако катастрофалном поразу правосуђа“.
Ивана Стевановић из Фондације каже за Данас да њихови правници разматрају све будуће опције које би могле да им стоје на располагању.
– На првом месту, Врховни савет судства би морао да се позабави тиме како је дошло до тога да три различита суда на потпуно различите начине интерпретирају исте чињенице и долазе до потпуно различитих закључака и то је оно што збуњује. И притом да покрене и неке дисциплинске поступке. Као грађанима ове земље неопходно нам је да сазнамо и ко је убио Славка Ћурувију али је исто толико важно да сазнамо чему смо то тачно присуствовали ових 11 година, колико је трајало суђење и ко је за то одговоран, да се овакве ствари не би понављале. Имали смо најпре две пресуде првостепеног суда који су осудили тада окривљене на затворске казне, а онда долази 180 степени другачија пресуда Апелационог суда, која их ослобађа. На крају, имамо пресуду која каже да је та ослобађајућа пресуда заправо занемарила врло битне чињенице, односно погрешно интерпретирала оно што је речено од стране сведока на суђењу и занемарила материјалне доказе који су тада окривљене сместили практично на лице места, у време непосредно пре и после убиства, наводи Стевановић.
Она подсећа да су подаци са базних станица мобилне телефоније, из којих се види да су окривљени непосредно пре и после убиства, у његовој непосредној близини, интензивно међусобно комуницирали, првостепено одбачени као незаконито прибављен доказ.
– Међутим, те доказе је тај исти Апелациони суд у два наврата враћао као валидне, да би их на крају ово веће апелације поново одбацио. То је тешко да било ко разуме, напомиње саговорница.
Како додаје, ова коначна пресуда нема правне последица, осим по будућу правну праксу, али и напомиње да то није нешто што може да задовољи ни породицу ни колеге, пријатеље, медијску заједницу и грађане ове земље.
– То што је пресуда Врховног суда без последица је застрашујућа порука за све нас. Јер убиство Славка Ћурувије је тешко политичко убиство, које је починила држава преко своје службе и то је заоставштина тих мрачних 90-их година. Зато је разрешење тог убиства од пресудне важности за коначни обрачун са тим злочиначким режимом. Осим тога, оно има велику политичку тежину за будућност свих новинара, медија и критичара власти, јер стоји као претња и упозорење како може да заврши свако ко се усудио да критикује. Де фацто, држава Србија је у овом случају подбацила да заштити право на живот, које је гарантовано међународним конвенцијама, каже Стевановић.
Ипак, и сама наводи да у оваквим случајевима не постоји довољно јака правна заштита. Зато би, закључује, правосудни систем унутар себе морао сам да реагује.
Браниоци окривљених у случају Ћурувија, с друге стране, не придају много значаја актуелној пресуди ВСС.
Адвокатица одбране Зора Добричанин сматра да је то „мишљење већа Врховног суда“, на које оно свакако има право, али које не може ни на који начин променити „једино могућу и апсолутно неспорну“ правоснажну одлуку Апелационог суда.
– Нисам детаљно прочитала одлуку да бих могла да је анализирам, али читајући на брзину схватам да сматрају да у пресуди неки докази нису образложени на начин на који веће ВСС мисли да је требало. Што се мене тиче, ослобађајућа пресуда Апелационог суда је једини могућ резултат судског поступка по оптужници ТОК и она представља мерило људског и професионалног достојанства независног суда. Она је резултат темељног, брижљивог и свеобухватног разматрања свих доказа у списима предмета. Нису судили ни по чијим измишљеним сценаријима и замислима, нити су подлегли непрекидним притисцима, пре свега разних органа власти, политичара, невладиних организација, медија, разних појединаца. Пре свега је власт вршила притисак преко Владине Комисије за истраживање убистава новинара. Ја сам током суђења јавно и пред судом говорила да сам лично спремна да одробијам све „доказе“ против мојих клијената и других окривљених у том поступку – али доказа против њих нема, ама баш никаквих. Могу још 20 пута сви могући судови да прегледају, прочитају, изведу све доказе који су у списима предмета, како оне који су законито прибављени, тако и оне који су незаконито прибављени. И сад и увек могу да казем да је апсолутно неспорно да Мики Курак, Ратко Ромић, Милан Радоњић и Раде Марковић немају никакве везе са тим убиством, сматра Добричанин.
Правници нерадо коментаришу нове детаље у овом случају. Међутим, оно што познаваоци материје хипотетички објашњавају у оваквој ситуацији, није обећавајуће за било какве правне кораке који произилазе из ове одлуке Врховног суда.
По закону који то регулише, судија не може бити позван на одговорност зато што је учешћем у судском већу изразио мишљење, односно гласао за доношење одређене одлуке, ма каква она била.
Постоје тек теоријске шансе да би се, кроз кривични поступак против конкретног лица, могло утврдити и доказати да је тај судија, при доношењу одлуке имао намеру и водио се тиме да некоме нанесе штету или прибави неку корист или оствари интерес….
То се, међутим, осим што је веома тешко чак и у теорији, у нашој судској пракси никада није десило, а шансе су готово никакве да би могло да се догоди у будућности.
Јелена Ћурувија: Разматрамо конкретне правне кораке
Јелена Ћурувија, Славкова ћерка, кратко је прокоментарисала за Данас да са својим адвокатом разматра конкретне правне кораке које ће предузети, како би осигурали да ова одлука Врховног суда има стварну тежину. У детаље тих корака није желела да улази.
Пресуда Врховног суда
У поступку заштите законитости, а на захтев Врховног јавног тужилаштва који је делимично прихваћен, Врховни суд је у детаљној изнетој анализи утврдио да поједини докази нису правилно оцењени, те да су у образложењу пресуде Апелационог суда изнети контрадикторни или нејасни закључци, који нису у складу са изјавама неких од најважнијих сведока тужилаштва, нити са кључним материјалним доказима, као што је анализа података са базних станица мобилне телефоније о разговорима које су окривљени водили непосредно пре и после убиства Ћурувије. Додатно, нека од кључних сведочења избачена су из доказа, уз нејасна и противречна образложења Апелационог суда.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.