Вести
16. 01. 2026.
Нема краја саги око избора нових чланова: Да ли је пропуштена прилика да добијемо функционалан РЕМ?
Сага у вези са избором Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) никако да се оконча. Након што је четворо независних кандидата поднело оставке покренут је процес за избор нових, у току је и процедура за избор кандидата националних мањина, око којег су се недељама ломила копља.
У новом поступку, међутим, невладин сектор и медијске организације су одлучили да не учествују након свега што се дешавало приликом првобитног избора. Власт се на то не обазире већ обећава да ће Савет РЕМ ускоро бити комплетан, тврдећи и да су због овог питања трпели велике притиске са стране, да је циљ био да „друга страна“ преузме већину у овом телу и да потом угаси једну провладину телевизију.
Избор Савета РЕМ-а, иначе, помно прати и Брисел, јер ово питање може утицати на одлуку о отварању преговарачког кластера 3. Имајући све ово у виду, поставља се питање – да ли је пропуштена прилика да Србија коначно добије функционалан и независан Савет РЕМ-а?
Скупштина Србије је средином новембра - годину дана након што је претходном сазиву истекао мандат - изабрала осам чланова Савета РЕМ-а уместо девет, колико их има у том телу.
Због тога је постојала реална опасност да у старту дође до блокаде рада овог регулатора, јер је однос снага између независних и кандидата блиских режиму био 4:4. Независни кандидати – Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић – најпре су најавили оставке уколико девети кандидат (из редова националних мањина) не буде изабран у већ започетој процедури, па како се то није догодило они су и поднели оставке.
Предложени кандидати савета националних мањина су били Бошњак и Албанка - Мухедин Фијуљанин и Љумтурије Амети, али су пре гласања посланици Савеза војвођанских Мађара (СВМ), који је део владајуће већине, апеловали на коалиционе партнере да не гласају за кандидате у овој групи, наводећи да је кандидат мађарске националне мањине неоправдано избачен из трке. Тај процес је потом поновљен и крајем децембра су као кандидати утврђени представници мађарске и ромске мањине - Иштван Боџони и Сретен Јовановић.
Шта каже власт?
Председница парламента Ана Брнабић сада тврди да ће комплетан Савет РЕМ-а бити изабран за мање од месец дана.
“Рок за кандидате, односно за организације да предају своје номинације је 19. јануар, тако да ја верујем да ћемо ми већ негде око 10. фебруара моћи на Скупштини да изаберемо и тих преосталих пет чланова Савета РЕМ-а и да комплетирамо РЕМ", рекла је Брнабић за РТС.
Управо је Брнабић била кључни актер приче у вези са избором Савета РЕМ-а коју је ових дана изнео председник Србије Александар Вучић. Он је испричао како је пропао последњи покушај избора за РЕМ.
"Сваки дан су нам узимали по једног члана РЕМ-а не би ли дошли до већине да укину Информер. Једини циљ је био укидање Информера и за то имамо доказе, биће архивирани у служби безбедности, то је била спољна иницијатива, уствари заједничка спољно-унутрашња иницијатива. Смисао да имају 5 према 4 и да укину Информер до 1. марта, то је био план", рекао је Вучић гостујући на ТВ Информер.
Навео је и како је на почетку избора Савета РЕМ-а било 7:2 за власт, па да онда Европа и опозиција нису били задовољни ни нерешеним резултатом, већ су инсистирали да однос чланова у Савету РЕМ-а не буде у корист власти, већ да буде 4 према 5. Онда је рекао да је Брнабић трпела притиске због свега.
"И дошла Ана код мене у канцеларију и каже - шефе, само још једна ситница, да дамо овом албанском савету мањина да не буде Мађар, биће та жена нормална, коректна, није блокадер... А ја јој кажем - ајде сад Ана лепо седи ту. Јеси ли се смирила? Ајде сад их обавести да нећемо ништа од тога да урадимо", рекао је Вучић.
“Невероватна тумачења”
Председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић каже за НИН да се та асоцијација јавно изјаснила да се неће одазвати Јавном позиву Одбора за културу и информисање и предложити кандидата за члана Савета РЕМ-а.
„Тиме смо јасно исказали наш став у вези са свим догађањима у вези са досадашњим компромитованим процесом избора Савета РЕМ. Мислим да након изјава председнице скупштине Ане Бранбић и председника Александра Вучића апсолутно нико не би требао да има дилеме у вези са исправношћу одлуке четворо изабраних чланова да поднесу оставке, као и невладиног сектора да у том циркусу више не учествује.
Нарочито бих апострорфирао изјаве председника у вези са наводним планом изабраних независних чланова за укидање ТВ Информер која до данас није поткрепљена ниједним релевантним доказом”, наводи Матић.
Како каже, томе свакако треба додати „невероватна тумачења” од стране власти у вези са одбијањем скупштинске већине да се из редова националних савета националних мањина изаберу легално предложени кандидати, што је био кључни разлог за оставке независних кандидата.
„Овако недопустива реторика власти и некажњено дивљање у програму ТВ Информера речито говори како би изгледала свакодневница независних чланова Савета РЕМ да којим случајем нису поднели оставке. То ме тек уверава да никаква истинска прилика, нити жеља власти за функционалним Саветом РЕМ-а заправо никада није ни постојала и да је њихова идеја била да се све обесмисли и да се за то оптуже независних предлагачи и кандидати.
У томе власт очито није успела и отуда овакве бесмислене изјаве са највишег места и медијске кампање које откривају да је главни циљ власти био да све у електронским медијима остане исто, да Србија отвори кластер 3 и докопа се ЕУ новца из Фонда раста. А то чак ни са Бриселом више не бива тако”, закључује Матић.
“Правила игра морају да постоје”
Драгана Бјелица из Удружења новинара Србије (УНС) истиче за НИН да је Савет РЕМ-а предвиђен за људе који професионалним и личним ауторитетом гарантују независност институције.
“Тога у нашој стварности нема, не негује се, јер власт жели да има чврсто контролисано, а не независно регулаторно тело. Нисам присталица теорије да даљински управљач решава све проблеме, јер правила игре морају да постоје. Претходни Савет РЕМ-а избегавао је да ради свој посао и за добар део јавности постао је персонификација свега лошег у медијима.
То што је власт прибегла законодавном рестарту и раније окончала мандат претходном Савету РЕМ-а, не значи да је ‘научила лекцију’. Зато ми је жао што су се повукла четири изабрана члана Савета РЕМ-а, за које се зна да нису избор власти. Они су у скупштини прошли после бројних преговора, указивања на неправилности које властима нису сметале, учешћа представника земаља ЕУ и ОЕБС-а у рашчишћавању ситуације. Не кажем да је то добро, али то је оно што ми данас имамо”, каже Бјелица.
Подсећа да и из ЕУ стижу оцене да Србија не бележи напредак на пољу слободе изражавања.
“Ако пажљиво погледате извештаје Европске комисије за уназад десет година, редовно пише да власт у Србији истиче да јој је циљ чланство у ЕУ. Паралелно са тим иду констатације како нема напретка, а за 2025. годину за слободу изражавања установљено је назадовање због ‘озбиљног погоршања окружења за новинаре, медијске раднике и медије’. Уз озбиљну забринутост ЕК препоручује да хитно треба ‘ојачати независност РЕМ-а’ да би штитио медијски плурализам. То су само подаци за пропуштену деценију. Све што радимо, себи радимо”, закључује Драгана Бјелица.
Велика очекивања, велика и сумња
Савет РЕМ-а засад има четири изабрана члана, а то су Милан Петковић, Милош Гарић, Стевица Смедеревац и Снежана Миљковић. Они су изабрани као кандидати универзитета, електронских медија, заштитника грађана, повереника за заштиту равноправности, повереника за информацију јавног значаја и заштиту података о личности, те цркве и верске заједнице. Још увек су упражњена места за које кандидате предлажу филмски, сценски и драмски уметници, удружења која се баве заштитом слободе изражавања, затим новинарска удружења, те удружења за заштиту деце и савети националних мањина.
Након што буде комплетиран, Савет РЕМ-а чека велики посао – да колико-толико уреди прилично хаотичну медијску сцену. А колико ће у томе успети умногоме зависи од интегритета чланова Савета. Очекивања јавности, свакако, нису мала, али је исто тако - после свега што прати овај процес - велика и сумња да је тако нешто могуће.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.