Вести

04. 02. 2026.

Аутор: Нина Чолић Извор: ЦИНС

Новинари на удару код Ћациленда

У близини Народне скупштине и шаторског насеља, такозваног Ћациленда, од марта 2025. је забележено најмање 35 напада на новинаре, указују подаци Независног удружења новинара Србије. Од тога је 11 случајева завршило пред тужилаштвом. ЦИНС је анализирао ове случајеве и успео да идентификује неке од оних који су се сукобили са новинарима, а за које јавност до сада није знала.

Најмање 35 напада, претњи и ометања новинара у раду забележено је у околини Ћациленда, показују подаци новинарских удружења и база напада на новинаре Независног удружења новинара Србије (НУНС).

У 10 случајева покренути су поступци пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду. До сада нико није кажњен, већина поступака још је у току, док је један од 10 поступака решен тако што је пријава одбачена. Поред ових, у једном случају је Тужилаштво одлучило да не покреће поступак.

Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) је анализирао докле су стигле истраге инцидената код Ћациленда и на једном месту сумирао случајеве у којима је могао да се утврди идентитет учесника – међу којима су Милош Марин, раније осуђиван за држање дроге, отмицу и злостављање, Радмила Кочовић из Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца, Бранко Лаушевић, активиста Српске напредне странке (СНС) чији су родитељи запослени у Министарству унутрашњих послова (МУП), Владан Сретеновић, раније осуђиван за убиство и разбојништво, Јеленко Пијевац и Александар Шулц, учесници у инцидентима на протестима 2025.

Милош Марин, Инсајдер и одбачена пријава

Репортер Инсајдера Стефан Миљуш извештавао је са скупа у Београду првог маја 2025. Атмосфера је била напета. На Тргу Николе Пашића, Миљуш је приметио да га млађи мушкарац снима телефоном.

„Због чега ме снимаш док радим свој посао”, питао га је Миљуш.

„Боље бежи”, одговорио му је младић, а затим је два пута ударио новинара по руци и избио му телефон којим је снимао.

Миљуш је ипак успео да усправи камеру и сними другог, готово идентичног мушкарца који је стајао са стране. Повишеним тоном и он се обратио Миљушу: „Иди ради негде другде свој посао”.

Инсајдер је пријаву поднео Вишем јавном тужилаштву у Београду, које је исту проследило Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

ЦИНС открива да је особа која је ушла у сукоб са Миљушем Милош Марин.

Три и по месеца након инцидента, Марин је полицији рекао да је приметио „неког дечка“ који га прати и снима док разговара са братом. Тврдио је да он сам није снимао новинара, већ да је разговарао телефоном, те да у почетку није ни разумео шта му Миљуш одговара на питање зашто га снима.

Ипак, тај момак, за ког је касније чуо да је новинар, наставио је да иде за њим и да га снима. Марин је рекао да је желео да га избегне „јер не жели проблем“, па га је замолио да се склони. Највише га је изнервирало то што снимање није престајало, због чега се окренуо и замахнуо руком према телефону да би га зауставио, при чему му је, како мисли, испао телефон.

Исказ је дао и његов брат, који је навео да је то упорно снимање без објашњења испровоцирало Милоша Марина да „одмахне руком“ ка телефону, при чему је закачио Миљуша по руци и телефон му је пао.

Тужилаштво је одбацило пријаву против Милоша Марина јер је закључило да „боље бежи“ није претња јер нема конкретну опасност по новинара. Такође је проверило да ли је реч о спречавању емитовања програма, али је утврдило да то није случај јер снимак није емитован уживо.

Према информацијама до којих је дошао ЦИНС, Милош Марин раније је осуђиван због неовлашћеног држања дроге. Трећи основни суд у Београду осудио га је 2022. за поседовање мање количине дроге –1,05 грама хероина, на три месеца кућног затвора без сталног електронског надзора. Претходно га је 2018. Други основни суд осудио због неовлашћеног држања 4,33 грама канабиса, на условну казну од годину дана, а ако је прекрши на три месеца затвора.

Осим наркотика, Марин иза себе има и пресуду за отмицу и злостављање.

Други основни суд у Београду га је 2020. осудио на три године условне казне (ако је прекрши, на казну затвора од 10 месеци), јер је три године раније са двојицом малолетника отео једног младића. Уз оптужбе да их је „цинкарио у полицији“, како пише у пресуди, младића су мучили, тукли, возили градом колима и терали га да сам себи копа гроб. Напослетку су га одвезли у кућу у Великом Мокром Лугу, одакле је успео да побегне. Пресуда је постала правноснажна истог дана када је донета, јер су се и Марин и тужилаштво одмах одрекли права на жалбу.

Радмила Кочовић и Н1: Од полагања венаца за хероје до напада на новинаре  

Новинарка Н1 Жаклина Таталовић и сниматељ Игор Скенџић снимали су телевизијски прилог испред Пионирског парка средином јуна прошле године.

Укључена камера је тако снимила непознату жену која им је пришла и почела да се буни: „Ја вас молим да ме не снимате! … Не прилазите ми!…”, говорила је жена повишеним тоном док је гурала рукама камеру.

У више наврата жена се зауставила тик уз сниматеља и руком покушала да прекрије камеру. Сниматељ је тврдио да га је више пута ударила по руци.

„Госпођо ударили сте ме”, рекао је сниматељ више пута.

„Ма, пустите то”, одговорила му је тада непозната жена.

Камера се од удараца тресла, а звук ударања чуо се на снимку.

„Немојте ударати. Не снима Вас”, говорила је новинарка.

Непозната жена је, међутим, наставила да замахује према сниматељу и опреми.

Овај напад налази се у бази НУНС-а и није пријављен Тужилаштву.

ЦИНС је употребом алата вештачке интелигенције ПимЕyес успео да утврди идентитет жене која је ометала екипу Н1. Реч је о Радмили Кочовић, чланици главног одбора Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца.

На фотографијама које смо уз помоћ ПимЕyес пронашли, Кочовић је у друштву министара за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – најпре Николе Селаковића, па Немање Старовића, а потом и Милице Ђурђевић Стаменковски. На једној се налази и градоначелник Београда Александар Шапић. Фотографије су настале током различитих обележавања годишњица или полагања венаца народним херојима, борцима и страдалима у војним сукобима.

Радмила Кочовић у разговору за ЦИНС објашњава да се Удружење бави неговањем традиције ослободилачких ратова и да је врло активно, а она је ту јер јој је деда био носилац Албанске споменице.

Ипак, у Пионирском парку није била у име Удружења, већ приватно, објашњава за ЦИНС. Осећала се непријатно када је видела сниматеља и камеру усмерену ка њој, јер није знала ко је и зашто снима. Уз то није знала да је микрофон који је новинарка носила повезан за камеру.

„Не волим изненадне нападе. Ако имате нешто, кажите ми: ’Добар дан, изволите, можемо да разговарамо’. Мени није проблем да разговарам“, рекла је Кочовић.

Поводом снимка Н1 на коме се камера помера док сниматељ говори да га Кочовић удара по руци, Кочовић је у разговору за ЦИНС рекла да није ударила сниматеља и навела да је руком померила објектив како би могла да прође.

Бранко Лаушевић и КоССев: СНС омладина и породичне везе у МУП-у

Почетак је маја. Подручје такозваног Ћациленда већ се проширило са Пионирског парка на улицу испред Народне скупштине.

Уредница портала КоССев, Татјана Лазаревић, застала је да фотографише и сними новопостављене шаторе. У једном тренутку прилази јој младић: „Што ме сликате, госпођо?“

Тиме је између Лазаревић и непознатог младића 7. маја кренуо вербални сукоб, који је трајао краће од пет минута. Младић је уредници КоССева тражио да му покаже новинарску легитимацију, а назвао је и страном плаћеницом.

„Треба да вас буде срамота да овде покушавате да омаловажавате ваш народ и да блокирате и рушите државу“, рекао је.

Након више од четири минута дошли су полицајци и тражили свима да се удаље.

КоССев је касније објавио тај снимак.

НУНС је случај пријавио Првом основном јавном тужилаштву, а оно је одлучило да не покреће поступак.

Из Тужилаштва су нам одговорили да нема места покретању кривичног поступка, јер су, између осталог, оценили да се у радњама младића не стичу обележја кривичних дела попут угрожавања сигурности или насилничког понашања. „Непознати мушкарац“ новинарки „ниједног тренутка није упутио било какву претњу нападом на њен живот и тело“, због чега, сматрају, она није била спречена да снима.

Оваква одлука донета је увидом у видео снимак, без позивања новинарке ради давања додатних информација, наводи се у одговору Тужилаштва за ЦИНС.

Исти младић и раније се појављивао у околини Ћациленда. Говорио је уживо у програму телевизије Инсајдер. Новинарку је тада замолио да не малтретирају људе у белим шаторима.

„То су људи који су подржали студенте који желе да уче, заједно са студентима који желе да уче, односно студентима који не желе да учествују у блокадама и рушењу државе“, рекао је.

Остало је непознато ко је овај младић. Док је за Инсајдер говорио анонимно, новинарки КоССева одбио је да се представи. Навео је само да је ђак једне средње школе у Београду.

ЦИНС открива да је реч о 19-годишњем Бранку Лаушевићу, активисти СНС-а.

Крајем фебруара 2025. године Лаушевић је усликан у плавој јакни са потписом председника Србије Александра Вучића на грудима, како стоји за штандом СНС-а на Вождовцу. Пре тога је присуствовао седници СНС-а у Месном одбору Горњи Вождовац, којом је председавао државни секретар Марко Кешељ.

Крајем децембра, док се испред Народне скупштине Вучић обраћао окупљеним присталицама СНС-а у Ћациленду, иза његових леђа био је и Лаушевић.

ЦИНС открива да су родитељи Бранка Лаушевића запослени у МУП-у. Док је мајка запослена као коњаник, МУП није желео да ЦИНС-у да информације о томе на којој позицији ради његов отац, Владимир Лаушевић, како не би угрозио његову безбедност.

Доступни снимци показују да је отац био присутан током протеста студената код Правног факултета у јулу 2025. када је повређен новинар Радара, Вук Цвијић. Том приликом Лаушевић није желео да покаже своју легитимацију.

Према доступним снимцима, након што је полицајац у униформи ударао шлемом Цвијића, Владимир Лаушевић га је руком померио да седне на клупу. Окупљени су више пута тражили Лаушевићу да покаже легитимацију, што је он одбијао. Због напада на Цвијића, НУНС је поднео кривичну пријаву против полицијских службеника.

ЦИНС је покушао да дође до Бранка Лаушевића путем Инстаграма и преко оца Владимира.

Владимир Лаушевић није желео да даје изјаве новинарки ЦИНС-а.

„Немам никаква овлашћења да дајем било какве изјаве (…) Значи, ја вас упозоравам, будете ли објавили било какав текст у вези мене и мог сина, онда ћемо вероватно завршити на суду“, навео је Владимир Лаушевић и додао да за објаву било каквих података новинари немају његову сагласност.

На питање новинарке да ли те речи треба да схвати као претњу, он је одговорио: „Није претња. Ја само кажем, упозоравам вас. Тужићу вас уколико објавите било какав текст“.

Владан Сретеновић и Н1: Истрага тужилаштва и (не)реаговање полиције  

Новинарка Н1 телевизије Маја Николић и сниматељ Иван Павловић снимали су крајем новембра Ћациленд.

Одатле је, како наводе, изашао и пришао им мушкарац. Затражио је да престану да снимају. Они су објаснили да су на јавној површини и да смеју да снимају и он се удаљио од њих.

Кроз неколико минута мушкарац се вратио, пришао сниматељу с леђа и истргао му камеру из руке. Затим је камеру више пута бацио на бетон, а сломио је и статив на коме је камера стајала.

Екипа Н1 проблематизовала је понашање полиције у овом случају.

Наиме, новинарка и сниматељ су навели да се полиција налазила у непосредној близини места где је камера поломљена, али да није реаговала, већ је пришла тек након што је нападач побегао.

Када је након догађаја друга полицијска екипа дошла на место инцидента најпре им је рекла да тужилац није одобрио увиђај, да би неколико минута касније саопштили супротно.

Николић је нападача видела из непосредне близине и описала га је полицији, а рекла је и да су јој сведоци показали фотографије особе која је разбила опрему.

У одговору ЦИНС-у, Прво основно јавно тужилаштво наводи да је одмах по нападу на екипу Н1 отворило предмет и да је полиција доставила више извештаја, међу којима и онај

који се односи на идентификацију осумњиченог В. С. и покушаје да се утврди његова локација.

Тужилаштво је премет даље послало Вишем јавном тужилаштву, које треба да провери да ли је у поступању полиције било пропуста који би могли указивати на кривичну одговорност службених лица.

У међувремену у јавности су се већ појавиле информације о нападачу на Н1.

Програмски директор Н1 Игор Божић препознао га је у КРИК-овој бази „Ћацији: чувари партије“ и изјавио да је реч о Владану Сретеновићу. Медији су писали да је реч о човеку који је раније осуђиван на затвор за убиство и разбојништво, што је Сретеновић потврдио 2021. гостујући на телевизији Хаппy.

Пре напада на Н1, новинари Радија слободне Европе објавили су фотографију на којој се види да Сретеновића контролише грађане при уласку у Ћациленд у улици Краља Милана.

Јеленко Пијевац и Инсајдер: Истрага у току

Новинарку Инсајдера Наташу Мијушковић напала је група мушкараца код Скупштине почетком новембра.

Мијушковић је направила неколико фотографија. Мушкарци су је затим окружили, стегли за руку и тражили да им покаже шта је сликала. На крају су је натерали да фотографије обрише „да јој не би све кости поломили“, објавио је Инсајдер.

Новинарка је инсистирала да мушкарци покажу легитимације, али су јој одговорили да „није битно ко су“ и питали је „како се осећа као издајник који ради за Инсајдер ТВ“.

Мушкарци су је потом пратили до полицијског кордона, где јој је један од полицајаца рекао да више не улази у камп, пренео је Инсајдер.

На њено питање „да ли је то окупирана територија“ и констатацију да јој је његов колега рекао да може да уђе, добила је одговор да догађај пријави на 192.

Неколико дана касније Мијушковић је међу фотографијама објављеним у КРИК-овој бази препознала једног од мушкараца који су је напали. Реч је о Јеленку Пијевцу из Прибоја, власнику више угоститељских објеката, који се већ појављивао у инцидентима на протестима.

Идентитет свог нападача Мијушковић је пријавила Првом основном тужилаштву, пренео је Инсајдер.

Неколико дана пре Нове године, Тужилаштво је саслушало Пијевца због кривичног дела принуде. Најпре му је одређено задржавање од 48 сати, а затим му је укинут притвор и одређен кућни притвор уз електронски надзор, наводе из Тужилаштва. Терете га да је новинарки Наташи Мијушковић претио тешком телесном повредом како би је приморао да „нешто учини“ док је извештавала са протеста испред Народне скупштине.

Александар Шулц, Н1 и Инсајдер: Контроверзни пратилац протеста који ретко одлази без напетости

На Видовдан, касно поподне, у Ћациленду се одржавало књижевно вече. Репортер Н1 Ненад Нешић био је уживо у програму када је испред њега стао непознати младић.

„Јесмо уживо, јесмо у емисији?“, прекидао је младић укључење.

Наредних 15-20 минута младић је наставио да омета рад Н1 – стајао је испред камере, снимао репортера телефоном и обраћао му се док је програм трајао.

„Зашто пласирате лажи?“ и „Зашто не питате блокадере шта студирају?“, младић је упорно понављао.

Према речима репортера Н1, непосредно пре тога исти младић ометао је и екипу Инсајдера док је правила анкету и оптужио их да „провоцирају“, баш као и Н1.

Оба случаја налазе се у НУНС-овој бази напада на новинаре, али се пред тужилаштвом не воде поступци.

У оба случаја новинаре је у раду ометао Александар Шулц из Новог Сада. Он је током 2025. постао препознатљиво лица на протестима, најчешће у Београду и Новом Саду.

Тако је у новембру Шулц дошао на место на ком је Миломир Јаћимовић штрајковао глађу због одузетих аутобуса. Тврдећи да жели да га „подржи“ донео је играчку аутобуса и кесу са намирницама, што су окупљени оценили као покушај провокације, након чега су га отерали са скупа.

Док га неки учесници протеста и део медија описују као „провокатора“ или „активисту блиског власти“, Информер га представља као „познатог новосадског Тиктокера, познатог по надимку Лепи и по духовитим снимцима којима раскринкава лажи и срамоту блокадера”.