Вести

11. 02. 2026.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: Радар

Џејми Вајзмен (ИПИ): После Украјине, Србија је најопасније место за новинаре

Напади на медијске посленике одражавају општу климу поларизације у Србији и високе тензије изазване антивладиним протестима. Чињеница да су само два напада прошле године резултирала пресудама шокантна је. Овако координисане нападе ботова нисмо раније виђали у Европи

У јануару забележених рекордних 47 претњи и напада на новинарке, новинаре и медије у Србији, указују да се талас насиља наставља. Физички напади чак и од припадника полиције, претње медијима да би могли проћи као Шарли ебдо, аудио-снимак телефонског разговора генералног директора Јунајтед групе Стена Милера и генералног директора конкурентске Телеком Србија Владимира Лучића који сугеришу директно мешање председника Србије Александра Вучића у кадровске промене и пословање Јунајтед медије – свеукупно више од 380 напада, претњи и притисака у 2025. години, наведени су и у резолуцији Европског парламента и недавном извештају специјалних известитељки Уједињених нација.

Нова година донела је и дигитално насиље, масовне ботовске нападе на критички оријентисане медије, а финансијски притисци не јењавају. Српско новинарство удише последње молекуле кисеоника, а међународне организације стање описују као фатално – стате цаптуре медиа (облик системске корупције у коме владе, корпорације или моћни појединци контролишу медије ради личних интереса).

„Осим Украјине, Србија је тренутно најопасније место за новинаре у Европи“, јасно сумира медијску ситуацију у разговору за Радар Џејми Вајзмен, правник Међународног института за штампу (ИПИ) из Беча, који у марту долази у Београд са Платформом Савета Европе за безбедност новинара, у покушају да и са властима разговара о овој теми.

Како оцењујете слободу медија и безбедност новинара и медија у Србији?

Јануар је био ужасан месец за слободу штампе. Новинари се суочавају са физичким претњама на улицама и претњама смрћу на мрежама. Некажњивост напада је шокантно висока. Заробљавање медија у Србији и даље је једно од „најтврђих“ у Европи.

Политички маневри против приватних емитера се настављају. Истраживачки медији се посебно суочавају са исцрпљујућим СЛАП тужбама које покрећу политичари из власти. Забрињавајуће је што притисак не јењава, а слобода и клима за безбедност новинара остају на најнижој тачки у последњих неколико деценија.

Ново је дигитално насиље, напади ботова на Инстаграм налоге независних медија. Неколико редакција је добило претње да ће им налози на друштвеним мрежама бити укинути ако наставе да негативно пишу о председнику Александру Вучићу.

Напади ботова документовани последњих недеља су нови елемент шире кампање притиска, усмерене на онлајн публику. Изгледају координисани и политички мотивисани. Сајбер напади на медијске организације долазе у различитим облицима, али овакву врсту координисаног напада ботова нисмо раније често виђали у Европи.

Када председник извештавање слободних медија назива тероризмом, то служи као путоказ за присталице владе да таргетирају и ове медије и њихове новинаре

Извештавање са протеста значајно је утицало на безбедност новинара на улици. Забележено је најмање 35 напада и ометања новинара од стране присталица власти код илегалног шаторског кампа у Пионирском парку у Београду, а пред очима полиције.

То одражава општу климу поларизације у Србији и високе тензије изазване антивладиним протестима. Строга полицијска политика је дубоко проблематична. Чињеница да су само два напада на новинаре прошле године резултирала кривичним осудама је шокантна и такође се мора решити.

Новинари Јунајтед медије су најнападанији. Новинар нашег магазина Вук Цвијић је више пута био мета насиља и претњи. Физички га је напао директор провладиног таблоида Српски телеграф, као и припадници полиције док је извештавао, затим га је полицајац попрскао непознатом хемикалијом. Недавно му је прећено због текста. Редакција Радара редовно добија претње и узнемирујуће поруке. Некажњивост је очигледна.

ИПИ осуђује нападе на Вука Цвијића и све колеге у Радару. Бити новинар у Србији тренутно је једна од најопаснијих професија. Један напад био би забрињавајући, а континуиране претње са свих страна, на улицама и онлајн, клевете са других медија, терају многе новинаре да се упитају да ли желе да наставе да раде овај посао. Јасно и једноставно, ово је координисано застрашивање.

Од почетка протеста Александар Вучић циља професионалне медије називајући извештавање Н1 и Нове С „чистим тероризмом“, покушавајући да подстакне Тужилаштво да покрене кривично гоњење. Како то што председник и њему блиске особе говоре утиче на безбедност новинара и слободу медија у Србији?

То што шеф државе у једној европској земљи оптужује главне медије за спровођење „тероризма“ показује колико је токсична постала клима за слободу медија у Србији. Када председник тако поступа, то служи као путоказ за присталице владе да таргетирају и ове медије и њихове новинаре.

Алармантно је колико је ова врста неодговорне реторике постала нормализована и раширена. Блаћење критичких новинара као „издајника“ или „државних непријатеља“ је такође дубоко алармантно и чини се да има за циљ да их учини јасном метом. Пречесто смо видели како говор мржње на друштвеним мрежама може да се прелије у право насиље на улицама. То видимо сада у Србији. Реторици коју користе председник Вучић и други министри нема места у земљи која се бори да постане чланица ЕУ.

Дневни лист Данас је објавио да компанија Телеком Србија тренутно поседује чак 35 различитих медија, од којих је 30 телевизијских канала. Након низа ранијих аквизиција, недавно је купила и телевизију Курир, дневне новине и портал са пратећим часописима и веб-сајтовима. Како коментаришете такву медијску концентрацију у тренутном политичком окружењу Србије?

То драматично ограничава медијски плурализам и поткопава новинарство. Промена закона о медијима у последњем тренутку 2023. године омогућила је повратак делимичног или директног државног власништва над медијима преко Телекома Србија.

Та законска реформа је требало да усклади домаће законодавство са стандардима ЕУ, али је заправо створила рупу у закону која је омогућила све веће стицање и концентрацију медијске имовине под контролом ентитета који финансира држава и контролише влада. Оваква врста власништва директно крши Европски закон о слободи медија (ЕМФА).

Писали смо БЦ Партнерс, позивајући их да заштите уредничку независност Н1 и Нове С. Институт и наши партнери више пута су нудили састанак и разговор, али нисмо добили одговор

ОЦЦРП је објавио аудио-снимак разговора генералног директора Јунајтед групе и генералног директора конкурентске компаније Телеком Србија, који наводно показује директно мешање председника Републике Србије Александра Вучића у кадровске промене и пословање Јунајтед групе. Директори програма и главни уредници медијских кућа Јунајтед медије обратили су се европским институцијама и међународним новинарским удружењима.

Пажљиво смо испратили и недавно поглавље политичког притиска на Јунајтед медију, Н1 и Нову С. Прошле године, након открића ОЦЦРП-а, са другим међународним групама за слободу медија и новинара писали смо БЦ Партнерс, позивајући их да заштите уредничку независности ових медија. ИПИ и наши партнери више пута су нудили састанак и разговор, али нисмо добили одговор.

У извештајима, ИПИ и друге међународне организације, описују ситуацију у Србији као стате цаптуре медиа, у томе алудирајући и на ситуацију са телевизијама са националном фреквенцијом, али и РЕМ-ом.

Актуелни дебакл око избора за Савет РЕМ-а паралисао је сваку медијску регулативу и створио вакуум у којем је дозвољено да велики емитери и таблоидине новине интензивирају дезинформације и шокантне клевете против независних новинара, без икаквих санкција. Координисани напади које спроводе српски таблоидни медији нису нормални. Али без независног Савета РЕМ-а, Србија неће имати независне медије, нити ће бити могуће створити услове за именовање независног руководства јавног емитера РТС-а.

Поштен, транспарентан и на заслугама заснован избор професионалних кандидата који представљају спектар искуства у медијској индустрији је неопходан за напредак Савета РЕМ-а. Непрестани покушаји владајуће странке да се меша у процес или блокира избор Савета, који није препознат као Савет повезан са владом, фундаментални је пример тог заробљавања медија.

Како коментаришете чињеницу и да су се специјалне известитељке УН – Ирена Кан, за слободу мишљења и изражавања и Ђина Ромеро, за слободу мирног окупљања и удруживања – недавно изјасниле о теми слободе медија у Србији?

То што се известитељке Уједињених нација фокусирају на ситуацију у Србији је још један показатељ колико је ситуација постала лоша, и требало би да буде позив на буђење за српску владу. Да ли ће имати неки стварни утицај –након сличних критика од стране других тела попут ЕУ, ОЕБС-а и Савета Европе – упитно је.

У Србији је некажњивост за убиства новинара крајем 90-их и почетком 2000-их стопроцентна. Недавно је Врховни суд утврдио да је ослобађајућа пресуда за убиство Славка Ћурувије донета уз значајне повреде поступка.

Поништавање пресуде представљало је потпуни неуспех владавине права и нанело је разарајући ударац слободи медија и борби против некажњивости за убиства новинара у Србији. Неуспех правосудног система да обезбеди кривично гоњење Ћурувијиних убица је тамна мрља у новијој историји земље.

Неуспех правосудног система да обезбеди кривично гоњење Ћурувијиних убица је тамна мрља у новијој историји земље

ИПИ годинама прати овај случај и надамо се да ће, упркос свим очекивањима, правде једног дана бити. До тада, настављамо да будемо солидарни, пре свега са Фондацијом „Славко Ћурувија“.

Недавно је „документарним“ филмом таргетиран и Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара.

Веран Матић је један од светских хероја слободе штампе ИПИ-ја, нашег највишег признања које додељујемо за посвећеност борби за слободу медија. Последњих деценија, мало ко је учинио више од њега у залагању за јавни интерес, слободу медија и системе за заштиту безбедности новинара у Србији. У име свих колега у ИПИ-ју снажно осуђујем недавне клевете и личне нападе на њега. Неприхватљиво је приказивање господина Матића као непријатеља земље и не може бити даље од истине.

У Америци Доналд Трамп напада и притиска медије. Бела кућа је направила „Кућа срама“, веб-сајт на страници владе САД где коментаришу и критикују медијско извештавање о раду администрације. Да ли је понашање председника Америке „карт бланш“ за аутократске режиме, попут овог у Србији?

Покушаји Трампове администрације да „доведе у ред“ америчке медије, оцрни поједине новинаре, блокира приступ АП председничком прес-пулу и недавна рација у кући репортера Вашингтон поста, алармантни су примери притиска у земљи која себе види као чувара уставом загарантоване заштите слободе изражавања и рада штампе. Када ове тактике користе лидери у САД, видели смо да то „оправдава“ амбициозне аутократе широм света да копирају и нормализују такве врсте претњи по слободу медија. Иако не нуди „карт бланш“ владама попут оне у Србији, слаби могућност постављања високих стандарда у демократском свету за заштиту слободе медија.