Вести
11. 02. 2026.
Како је Јуроњуз од европског CNN-а постао мегафон за Вучићев и друге ауторитарне режиме
Замишљен као европски одговор на CNN, Јуроњуз (Euronews), канал финансиран из фондова ЕУ постао је платформа за ауторитарне режиме, што се види и у Србији, пише портал „Euractiv“.
Основан у Лиону почетком деведесетих година, Јуроњуз је настао са амбицијом да се обрати гледаоцима у Паризу, Риму и Атини, нудећи континентални глас у медијском пејзажу којим су доминирали амерички емитери.
До 2011. године имао је више од 30 канцеларија широм света, са присуством које се простирало од Вашингтона и Пекинга до Блиског истока и Африке. Петнаест година касније, та глобална амбиција исклизнула му је из руку.
Истрага портала Euractiv показала је да је Јуроњуз, иако и даље прима милионе евра из фондова Европске уније, изменио свој пословни модел тако да постаје све зависнији од политички повезаних инвеститора, лобиста и комерцијалних партнерстава са субјектима повезаним са нелибералним државама.
Финансијски извештаји и разговори са 14 садашњих и бивших запослених приказују финансијски оптерећену организацију која продубљује везе са владама које предводе „чврсторукаши“, од Србије до Азербејџана.
Забринутост због уређивачке независности Јуроњуза дошла је у фокус на самиту о проширењу те компаније, током интервјуа на бини са председником Србије Александром Вучићем – лидером на кога Брисел већ дуго гледа са резервом због демократског назадовања и блиских веза са Москвом.
Модератор је разговор отворио питањем да ли Вучић и даље себе сматра „посвећеним европејцем“. Изостала су, међутим, питања о масовним протестима широм земље, његовом називању једног посланика Европског парламента „олошем“, као и о тензијама са европском десним центром.
Вучић је уместо тога искористио прилику да се шали на рачун бирократског жаргона ЕУ, док је истовремено помињао свог „пријатеља“ Марија Давида, оца власника Јуроњуза Педра Варгаса Давида.
Марио Давид, дугогодишњи заговорник Србије у ЕУ, познаје Вучића годинама кроз Европску народну партију, навео је портпарол председника Србије. Педро Варгас Давид, који је седео у првом реду, смејао се заједно са публиком.
Везе Јуроњуза са Србијом додатно су продубљене 2021. године оснивањем франшизе у Београду, у сарадњи са претежно државним Телекомом Србија, која је тада промовисана као мост између западних уређивачких стандарда и локалног новинарства. Критичари, међутим, тврде да се то обећање показало тешко одрживим.
Бивши запослени као преломни тренутак наводе средину 2023. године, када је телевизијска водитељка Миња Милетић постала регионална директорка. „Речено нам је да запамтимо ко нас плаћа“, присетио се један бивши продуцент.
Тензије су додатно ескалирале у априлу 2025. године, током таласа масовних протеста у Србији против власти. Готово 80 запослених у Јуроњузу потписало је отворено писмо у којем су осудили подршку менаџмента државном емитеру РТС, који су критичари оптуживали да подржава режим. Неколико потписника касније је добило отказе – потез који су организације за заштиту медијских слобода окарактерисале као одмазду.
Милетић, регионална уредница, изјавила је да су откази део шире реорганизације и негирала политички утицај Телекома Србија. Телеком Србија је саопштио да се не меша у унутрашње пословање Еуронеwс Србија и да ту редакцију сматра уређивачки независном.
Спор се одвија у тренутку када слобода медија остаје кључно питање у процесу приступања Србије Европској унији. Током недавне посете Београду, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен подсетила је Вучића да је напредак у тој области од суштинског значаја. Србија се тренутно налази на 96. месту Светског индекса слободе медија, што је пад у односу на 59. позицију пре десет година.
Портпарол председника Вучића одбацио је тврдње о мешању, наводећи да председник није укључен у „уређивачке моделе страних медија“ и да влада наставља сарадњу са партнерима из ЕУ како би унапредила услове.
Унутар београдске редакције, неки новинари су некада веровали да ће се централа Еуронеwса умешати уколико политички притисци постану прејаки.
„Очекивали смо да постоји неко коме можемо да се обратимо“, рекао је један старији репортер. „Ако то не би успело, мислили смо да ће повући лиценцу.“ До такве интервенције, међутим, никада није дошло.
„Европска унија не може да стоји иза онога што се дешава са Еуронеwс Србија“, рекла је Ирина Милутиновић из београдског Института за европске студије. „Ово је колапс бренда – и тест за Брисел.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.