Вести
04. 04. 2026.
Webinfo: Четири месеца, четири милиона - новац за медије мимо конкурса - али на ком порталу?
У општини Нови Бечеј, у периоду од септембра до децембра 2024. године, једном привредном друштву исплаћено је четири милиона динара из буџетских средстава за услугу која се у документацији описује — од „емитовања програмских садржаја“ до „праћења и извештавања о раду и активностима локалне самоуправе“. У истој години, укупан буџет намењен конкурсу за суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса износио је 600.000 динара — отприлике шест и по пута мање. Овај однос је полазна тачка за разумевање начина на који се јавни новац усмерава ка медијима у једној малој војвођанској варошици — и зашто то усмеравање све теже прати заинтересована јавност.
Документација на којој се ова анализа заснива прикупљана је током 2025. и у првим месецима 2026. године и обухвата финансијске картице позиција плана из општинске управе, копије уговора, понуде и решења о расподели средстава са конкурса. Део те документације добијен је путем захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Други део — онај који се тиче података за 2025. годину — није добијен. И управо та празнина говори скоро исто толико колико и сами документи.
Редакција ће, у случају достављања додатних одговора или нових података који могу утицати на разумевање изнетих чињеница, текст допунити и ажурирати у складу са пристиглим информацијама.
Зид ћутања: захтеви, жалбе и изостанак одговора
Од новембра 2025. године, редакција је општинској управи у Новом Бечеју упутила девет захтева за приступ информацијама од јавног значаја, који су се односили на трошкове јавног информисања, медијских услуга, манифестација и друга питања од интереса за грађане.
У међувремену, на дан објављивања текста (03. марта 2026), редакција је добила одговор по једном захтеву, који је уједно и последњи упућен Општини Нови Бечеј.
За преосталих осам захтева није поступљено у целости у законском року, због чега је поднето осам жалби Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Крајем марта 2026. године, Повереник је у четири предмета усвојио жалбе и наложио Општинској управи да достави тражене информације у року од осам дана од пријема решења, док су за преостале захтеве поступци и даље у току.
Због тога подаци за 2025. годину о набавкама мале вредности и другим облицима директног уговарања тренутно нису доступни нашој редакцији.
Није могуће са сигурношћу тврдити да су таква издвајања у 2025. престала, али једнако тако — на основу изостанка достављених одговора — није могуће ни закључити да их није било.
Оно што остаје јесте документација прибављена раније, која се односи на токове новца из 2024. године. Та документација не даје одговоре на сва питања, али пружа основ за уочавање одређених образаца.
Конкурс који постоји, али не одлучује
Да би се разумео образац који документација открива, потребно је најпре задржати се на самим конкурсним подацима. У 2024. години општина Нови Бечеј расписала је конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања у вредности од 600.000 динара. Комисија је разматрала шест пријава. Средства су одобрена двојици подносилаца: ВТВ ДОО Суботица из Суботице за пројекат „Новобечејске приче“, који је добио 350.000 динара, и ИНФО-НБ из Новог Бечеја (Wебинфо портал) за пројекат „Знаменитости и привредни развој Новог Бечеја“, који је добио 250.000 динара.
Наредне, 2025. године, конкурсни буџет остао је на истом номиналном нивоу од 600.000 динара, али је од тог износа расподељено само 400.000 динара — искључиво ВТВ ДОО Суботица за пројекат „Ту, око нас“. Преосталих 200.000 динара остало је нерасподељено.
Четири месеца, четири милиона: уговор који мења пропорције
У средишту финансијске слике 2024. године налази се уговор закључен 30. августа између општине Нови Бечеј и привредног друштва Магазин Дани ДОО из Суботице, у вредности од четири милиона динара. Општину заступа председник Саша Максимовић, док је у име тог привредног друштва уговор потписао директор Владан Стефановић.
Предмет уговора дефинисан је као набавка услуге емитовања програмских садржаја, у складу са спецификацијом набавке и прихваћеном понудом. Укупна уговорена цена износи 4.000.000 динара без ПДВ-а. Пружалац услуге није обвезник ПДВ-а, док цена за један месец пружене услуге износи 1.000.000 динара.
Уговор се односи на период од 1. септембра до 31. децембра 2024. године — четири месеца за укупно четири милиона динара. Према финансијској документацији општине, тај износ исплаћен је у четири једнаке рате од по милион динара, и то све током децембра 2024. године.
Простом математиком, то значи да су грађани током четири месеца сваког дана издвајали око 33.000 динара за садржај за који из доступне документације није могуће јасно утврдити где је и на који начин био доступан јавности.
Тај износ, сам по себи, шест и по пута превазилази целокупан годишњи конкурсни буџет за медијске садржаје од јавног интереса. Није реч о годишњем уговору, већ о четворомесечном. Није реч о средствима која су прошла кроз комисијско оцењивање пројеката и бодовање, већ о набавци по поступку који не подразумева исти степен јавног поређења. Уговор је закључен крајем августа, док су све четири уплате реализоване у децембру — три од њих у размаку од свега два дана.
Портал, али који? Проблем видљивости садржаја
Један од најупадљивијих детаља у документацији није сама вредност уговора, већ начин на који је дефинисано место реализације услуге. У понуди Магазин Дани ДОО, од 27. августа 2024. и потписаној од стране Владана Стефановића као овлашћеног лица, услуга је описана на следећи начин: праћење и извештавање на Порталу, у виду текстова са аудио-видео прилозима, минимум 1500 карактера и једном фотографијом о значајним дешавањима на свим пољима од значаја за грађане општине Нови Бечеј — у комуникацији и по налогу представника ЈЛС (јединице локалне самоуправе).
У тој спецификацији стоји „на Порталу“ — без навођења назива медија, интернет адресе или било којег другог податка који би омогућио да се провери где је садржај за који се издваја јавни новац заиста објављен и доступан. Исти неодређени израз „Портал“ преноси се и у уговор. Тиме изостаје основна веза између исплате и њеног резултата — не постоји јавно доступан и проверљив траг који би показао који конкретни текстови, у ком медију и у ком периоду представљају испуњење уговорних обавеза.
Магазин Дани ДОО је оснивач портала „магазиндани.рс“,на којем се објављују садржаји из више локалних средина, укључујући Суботицу, Бечеј, Нови Бечеј, Врбас и Нови Кнежевац. Иако су присутни и садржаји који се односе на Нови Бечеј, портал не функционише као примарно локални медиј за информисање грађана те општине. Међутим, у самом уговору са општином Нови Бечеј не постоји прецизно навођење на ком медију се предметна услуга реализује.
Додатну димензију овом питању даје формулација да се садржаји реализују „у комуникацији и по налогу представника ЈЛС“. Та одредба указује на активну улогу наручиоца — дакле општине — у процесу настанка садржаја, али не даје одговор на питање где и у ком облику тај садржај постаје доступан јавности, нити постоји механизам којим би трећа страна могла да то провери.
Реакције грађана: портал који већина не препознаје
Редакција портала Wебинфо је током 2025. године путем друштвених мрежа поставила грађанима општине Нови Бечеј питање да ли знају за портал Магазин Дани и да ли су га користили као извор информисања о локалним темама у периоду од 1. септембра до 31. децембра 2024. године.
Одговори који су пристигли — иако не представљају истраживање јавног мњења нити методолошки контролисан узорак — били су готово једнозначни. Већина грађана навела је да никада није чула за тај портал или да није знала да постоји. Поједини су изразили сумњу у његову видљивост и домет, уз коментаре да „не знају ко га прати“ или да им се садржај евентуално појавио спорадично на друштвеним мрежама, без даљег интересовања или праћења.
Такве реакције не могу се тумачити као репрезентативан показатељ, али указују на могући раскорак између финансијских издвајања и стварне видљивости садржаја у јавности. Када је реч о информисању од јавног интереса, питање није само да ли је новац исплаћен, већ и да ли су грађани заиста били информисани.
Примаоци средстава из јавних набавки у 2024. години
Поред привредног друштва Магазин Дани ДОО из Суботице, са којим је закључен уговор у вредности од четири милиона динара, општина Нови Бечеј током 2024. године закључивала је уговоре и са другим медијским субјектима.
ВТВ ДОО Суботица — огранак Нови Бечеј закључио је са општином Нови Бечеј током 2024. године два уговора укупне вредности од најмање 1.188.000 динара (са урачунатим ПДВ-ом). Као законски заступник овог привредног друштва, као и у случају Магазин Дани ДОО, наводи се Владан Стефановић.
Према доступним уговорима, 27. децембра 2024. године закључен је уговор о изради промотивног филма о туристичком потенцијалу општине у вредности од 600.000 динара без ПДВ-а, односно 720.000 динара са ПДВ-ом, као и посебан уговор о изради промотивног филма о раду Општине Нови Бечеј у вредности од 390.000 динара без ПДВ-а, односно 468.000 динара са ПДВ-ом.
Финансијска документација општине за 2024. годину евидентира део исплата по тим основама, али из ње није могуће закључити да ли су сви уговорени износи реализовани у тој буџетској години, имајући у виду да се исплате по правилу могу преносити и у наредну годину.
Невена Суботић ПР „Реклама и пропаганда“ примила је 27. септембра 2024. износ од 499.000 динара за услугу описану скраћеницом „Услуге ПР ВГ“. У ширем контексту, та скраћеница односи се на ангажман у оквиру Великогоспојинских дана, годишње манифестације у Новом Бечеју. Та исплата део је укупне слике буџетског финансирања медијско-промотивних активности у тој години.
ИНФО-НБ, односно портал Wебинфо, примио је у 2024. години укупно 174.999 динара — у три месечне рате од по 58.333 динара — за услугу снимања скупштинских седница. Реч је о делу једногодишњег уговора укупне вредности од око 700.000 динара, чија је реализација настављена током 2025. године, када је исплаћен преостали износ у једнаким месечним ратама до августа.
Снимци седница Скупштине општине Нови Бечеј, реализовани у оквиру тог уговора, јавно су доступни на порталу Wебинфо и YоуТубе каналу редакције.
Истовремено, на конкурсу за суфинансирање медијских садржаја у 2025. години, портал Wебинфо није добио средства.
Када се све узме у обзир, разлика у структури и висини издвајања остаје изразита: вишеструко већи износ усмераван је ка праћењу и извештаванју о активностима општине кроз уговоре који нису прошли конкурсну процедуру, него ка преносу скупштинских седница — садржају који грађанима омогућава непосредан увид у рад локалног парламента.
Владан Стефановић и мрежа медија
Оба субјекта која су у 2024. години примила највеће износе — Магазин Дани ДОО и ВТВ ДОО Суботица — имају истог законског заступника. Према подацима из Агенције за привредне регистре (АПР), Владан Стефановић наводи се као овлашћено лице и у једној и у другој фирми. У документима које је редакција прикупила — уговорима, понудама и финансијским картицама — Стефановић потписује уговоре као заступник оба привредна друштва.
На основу доступне документације за 2024. годину, са општином Нови Бечеј, закључени су и реализовани уговори мимо конкурсне процедуре у укупној вредности од најмање 5.538.000 динара.
Мирковић: „Испод радара и нико их не примећује“
Доц. др Саша Мирковић, медијски стручњак, доцент и некадашњи државни секретар у Министарству културе и информисања, говори о овом моделу као о нечему што није настало случајно — већ као о логичној последици одсуства политичке воље да се систем спроведе онако како је замишљен. Његова перспектива има посебну тежину јер је био један од „архитеката“ система пројектног суфинансирања, који је уведен Законом о јавном информисању и медијима из 2014. године, и јер је изнутра видео како тај систем може бити преусмераван.
„Ово што сте ми навели је начин где они преко тог 'де минимиса' — то су набавке мале вредности, иду испод радара и нико их не примећује“.
Тај праг значи да се такве набавке не морају пријављивати као државна помоћ надлежним органима, што их чини невидљивим у једном важном слоју контроле.
„Нажалост, до дана данашњег нисмо створили релевантан механизам да се провери спровођење и санкционишу злоупотребе. Све је смишљено да буде 'на дугом штапу'. И чак и кад откријете неправилности, нема ефикасног механизма да неко осети санкцију у кратком року“, каже Мирковић.
На питање о јавним набавкама као инструменту усмеравања медијских средстава без конкурсне процедуре, одговара оштро: „Јавна набавка не сме да буде обликована са намером избегавања закона или са намером да одређене субјекте неоправдано доведе у повољнији положај. Међутим, у пракси видимо да се ове процедуре изигравају умањивањем конкуренције или њеним вештачким креирањем, где се медијске услуге планирају неадекватно потребама грађана, а искључиво у сврху политичког утицаја“.
Мирковић говори и о ширем финансијском контексту, упозоравајући да локални примери нису изоловани феномени. По његовој процени, на нивоу Републике, Покрајине и локалних самоуправа годишње се издваја око 14 милиона евра за пројектно суфинансирање, а уз то још око осам милиона евра путем јавног оглашавања — укупно отприлике 22 милиона евра.
Можда је најсажетија његова формулација о томе шта се дешава када формални систем опстаје, али мења сврху.
„Можете имати процедуру која изгледа у реду. Али ако не можете да проверите ефекат, ако немате јасне податке и ако не постоји одговорност, онда имате систем који постоји на папиру, али не и у пракси“.
Локал прес: локални случај, национални образац
Прелиминарно истраживање које је 2026. године спровео Локал прес, а које обухвата податке за 2024. годину, даје шири оквир за разумевање налаза из Новог Бечеја.
Истраживање је обухватило осам локалних самоуправа и констатовало да је током 2024. године за оглашавање потрошено најмање 95 милиона динара, уз значајне недостатке у погледу транспарентности, доступности и поузданости података.
Средства се додељују без јасних критеријума, уз заобилажење процедура јавних набавки. Локал прес бележи и да у том процесу постоје привилеговани медији који по правилу имају некритички однос према јавним ентитетима, те да се често не може утврдити ни сврха ни ефекат оглашавања јер извештаји о реализацији кампања углавном не постоје.
Извештај посебно упозорава да је током 2024. године државно оглашавање у бројним срединама превазишло средства додељена кроз конкурсно суфинансирање, иако би овај други механизам требало да буде доминантан када је реч о усмераванју јавних средстава у медијску сферу.
Систем који постоји, али мења своју функцију
Из свега што доступна документација показује, не може се рећи да формални оквир не постоји - конкурс постоји, уговори постоје и закон постоји. Међутим, њихов међусобни однос више није исти као што је био замишљен.
Доступни подаци за 2024. годину показују да конкурс није био доминантан канал расподеле средстава, док су уговори преузимали већи део новца. Садржај није био прецизно везан за конкретан медиј, а његови ефекти нису били јавно проверљиви.
Због изостанка података за 2025. годину, није могуће утврдити да ли је такав образац у међувремену промењен.
Подаци које је редакција Webinfo прикупила за период од 2015. до 2025. године показују да је кроз конкурсно суфинансирање медијских пројеката у општини Нови Бечеј издвојено укупно 49.630.000 динара. Од тог износа, према доступним подацима, више од 60 посто завршило је код два субјекта — ВТВ ДОО Суботица и Магазин Дани ДОО Суботица — који имају истог законског заступника. Тај податак сам по себи не доказује незаконитост. Али указује на континуитет у расподели који је тешко објаснити искључиво разликама у квалитету пројеката кроз десетогодишњи период.
У том контексту, за 2026. годину још нема јасне слике о томе како ће средства бити расподељена. Општина је расписала конкурс у вредности од 6.700.000 динара, али одлуке у тренутку писања овог текста још нису донете. Остаје отворено питање да ли ће конкурс, упркос већем износу, заиста имати доминантну улогу у расподели средстава или ће се наставити образац у којем значајан део новца одлази кроз уговоре ван конкурсне процедуре.
Портал Webinfo упутио је питања општини Нови Бечеј, као и привредном друштву Магазин Дани ДОО и његовом законском заступнику Владану Стефановићу, која се односе на критеријуме закључивања уговора, место објављивања садржаја и начин њихове реализације. До тренутка објављивања овог текста одговори нису достављени.
У таквом оквиру, питање јавног интереса не остаје теоријско, већ постаје практично - и мери се доступношћу информација грађанима.
Како се мери јавни интерес?
У овом тренутку, без одговора институција и без потпуне документације за 2025. годину, није могуће сагледати да ли је образац из 2024. настављен или промењен. Није познато ни да ли је, и у којим износима, општина у 2025. години закључивала сличне уговоре, нити је могуће поуздано утврдити какав је садржај настао на основу уговора из 2024. године.
У таквим околностима, кључно питање које се намеће јесте: како се уопште мери јавни интерес — ако није јасно где се садржај објављује, ако није могуће проверити његов ефекат и ако подаци о трошењу јавног новца нису доступни? И то је питање које се не односи само на Нови Бечеј, већ на модел у којем јавни новац улази у медије без јасног и проверљивог увида у његове ефекте.

Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.