Вести

14. 04. 2026.

Аутор: Сара Станојковић Извор: Слободна реч

Због плата мањих од 500 евра новинари на југу раде више послова

Готово 70 одсто медијских радника/ца у Пчињском округу ради додатне послове како би обезбедили месечни приход довољан за живот, показује истраживање о стандарду и положају колега и колегиница које је у фебруару ове године спровео портал Слободна реч.

Током истраживања, забележени су и покушаји да се новинари одврате од јавног говора о условима рада и стању у локалним медијима. Трећина тренутно ангажованих колегиница и колега има примања мања од поражавајућих 60.000 динара.

Подаци добијени у оквиру поменуте анкете показују да 30 одсто медијских радника/ца у Пчињском округу има примања мања од 60 хиљада динара, док је близу 70 одсто у таквим околностима да обавља додатни рад. Истовремено, близу 90 одсто испитаника отворено истиче да нису адекватно плаћени.

Економска зависност медија као један од најистакнутијих проблема, како наводе саговорници Слободне речи условљена је друштвено-политичком ситуацијом у локалној заједници у којој се „све врти око политике“, док су висок ниво медијских неслобода, укупан положај и безбедност медијских радника/ца пратећи фактори таквог стања због чега све већи број професионалаца одлази у „друге воде“.

То потврђују и резултати нашег истраживања — више од 60 одсто испитаника/ца размишља о напуштању професије од чега близу 40 одсто о томе размишља повремено, док четвртина то чини озбиљно.

Разлоге потврђују и ранија истраживања. „Извештај о медијима који извештавају на југу Србије“, који су у јуну 2025. објавиили Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Центар за развој локалних медија, указао је на финансијску нестабилност и довођење у питање опстанка локалних медија, уз све мање ресурса за обуку младих кадрова, док је истраживање „Друштвени положај запослених у медијима у Врању“ које је 2021. спровела Слободна реч већ тада бележило мале плате, несигурност и неизвесну будућност као кључне проблеме.

Плате дупло мање од републичких

Анонимно истраживање „Стандард и положај медијских радника/ца у Пчињском округу“ нашег портала, спроведено је у форми онлајн анкете, а добијени подаци сведоче о стандарду укупно 20 медијских радника/ца у Пчињском округу од чега је половина из Врања.

У оквиру анкете испитиван је ниво радно-правне сигурности, економске сигурности, родне и професионалне неједнакости као и предикције медијских радника/ца о одрживости професије.

Највећи проценат испитаних (56 одсто) ангажовано је на интернет порталима, једнак проценат (31 одсто) ангажовано је на телевизији и друштвеним мрежама, 19 одсто испитаних тренутно није запослено ни у једном медију, док је по 6,3 одсто ангажовано на радију и штампаним медијима.

Око 14 одсто новинарки и новинара новинара ради без икаквог уговора или су плаћени преко трећег лица.

Свега трећина испитаника (око 33 одсто) има такозване уговоре о раду „за стално“ (на неодређено време“, а нешто мање од 20 одсто има уговоре на одређено, што значи да уговоре о раду са свим плаћеним порезима и доприносима има половина запослених у медијима.

Проценат оних који имају своје предузетничке агенције преко којих наплаћују услуге медијима је близу 20 одсто, колико је и оних са уговорима о делу.

Трећина медијских радника/ца у Пчињском округу има нето примања мања од 60 хиљада динара, што је дупло мање у односу на републички просек који је у фебруару износио 118.429 динара. Друга трећина нема икаква примања, а плату већу од 75.000 динара има тек 12,5 одсто испитаника.

То значи да већина медијских радника/ца у Пчињском округу радом у медијима не може да покрије трошкове просечне потрошачке корпе која је за август претходне године (последњи званични јавно доступан податак о куповној моћи) износила 109.449,45 динара.

Трећина испитаника и даље ради на несигурним пословима — са уговором о делу или без икаквог уговора — што је благи пораст у односу на 2021. годину. Већина сматра да не би били кредитно способни у банци.

Резултати показују и да без обзира на ниво економске сигурности, чак 75 одсто редовно ради викендом, док 25 одсто то чини понекад, као и да од укупног броја, близу 70 одсто радника од послодавца не добија бонусе и награде за свој рад.
Преко 60 одсто испитаника/ца сматра да су њихове колегинице у професионалном окружењу изложене додатним притисцима или неадекватном третману, у односу на мушке колеге.

Исти проценат анонимно сведочи да су лично били изложени таквим притисцима. Близу 40 одсто то доживљава често (12,5%) или повремено (25%).

Новинари на локалу све угроженији

Оцењујући ниво радно-правне сигурности у локалним заједницама, па и Пчињском округу, Марија Бабић, правница Независног удружења новинара Србије (НУНС) уочава да је „велика исцрпљеност медијских радника/ца на локалу“ а да је то последица једне шире слике, односно „тешке финансијске ситуације“.

Kаже да је за новинаре на локалу специфичан утисак да су стално у послу и да су у тим медијима 24 сата дневно, седам дана у недељи.

 „Ситуација је толико лоша да и они који раде у тим медијима о њиховим правима по питању прековременог рада, одмора, смена – ни не размишљају“ – каже Бабић.

На питање која права су најчешће угрожена на локалу Бабић спомиње учестало потписивање „несигурних уговора“ и рад ван радног односа, подсећајући и да постоје и многе злоупотребе од стране послодаваца.

 „Оно што је код нас проблем јесте то што се то врло често злоупотребљава и када потписујете ауторски уговор — ви сте добили одређени задатак и ви треба да извршите тај задатак у року који вам је одређен. Значи ви не треба да имате радно време. Ви не треба да долазите у канцеларију. Међутим, код нас долази до неке врсте — могу слободно да кажем злоупотреба и ви имате људе који раде у одређеним медијима, који долазе на посао, који имају радно време а немају права као остали запослени када је у питању Уговор о раду“, истиче наша саговорница.

Бабић закључује и да је претходна година била рекордна, како када је у питању угроженост радно-правног статуса новинара/ки, тако и број забележених пре свега физичких напада, а онда и претњи новинарима.

Забележен је велики број отказа Уговора о раду и непродужавања хонорарних уговора одређеним људима који су годинама радили под истим, само зато што су у неким случајевима побунили у својим медијима, када су у питању професионални стандарди и када су одбијали да раде испод њих, закључује Марија Бабић.

Себи и послодавац и радник

Говорећи из личне и професионалне перспективе, Љиљана Павловић, оснивачица и главна и одговорна уредница портала Весник017 осврће се на то да је до лоше ситуације на локалу дошло услед приватизације медија, економске несигурности те ниског нивоа медијске слободе истичући да се „све врти око политике“.

 „Ја тренутно не радим код другог послодавца. Ја сам себи послодавац и радник што значи да ако сам зарадила – добро је и ја сам заслужна, ако нисам – опет је моја кривица, али са друге стране подвлачим и стојим иза тога да у малим срединама ако се бавиш овим послом а ниси члан владајуће партије или коалиције – тешко опстајеш“ – истиче Павловић.

Kоментаришући стање у Општини Владичин Хан и медију чија је оснивачица, Павловић каже да је по добијању бесповратних средстава за покретање медија Националне службе за запошљавање (НСЗ) – порезе и доприносе неретко „плаћала из свог џепа“.

Павловић сведочи да „пролазак“ локалних медија на републичким конкурсима компликују тржишни услови, као и конкуренција истичући да је управо из тог разлога значајно да медији путем конкурсног суфинансирања буду подржани од локалних самоуправа. Међутим, подршка коју локални медији очекују, како додаје, зависи од личног избора власти која фаворизује подобне.

Kада је реч о комерцијалном финансирању, медијима у Владичином Хану, као и већини локалних медија – не преостаје много избора јер локалним произвођачима реклама или “није потребна” или простор за оглашавање траже изван средине у којој послују.

„Иста је ситуација била и док је привреда била у склопу друштвеног капитала, иста је и сада када је у рукама приватника. Значи рекламу ће вам платити можда неко ко тренутно улази у неки посао – то је кратког рока и евентуално људи који сматрају да су друштву потребни независни медији.“

Дотакнувши се искустава као медијске раднице каже да „у овој професији никада није било лако зарадити“ и да је са сталним послом у локалном радију, упоредо радила и хонорарно готово две деценије.

Ипак, „ово време“ оцењује као „најтеже“, макар за оне медије који се труде да објективно извештавају. Тако признаје да често не успева да обезбеди саговорнике како би објективно извештавала те да је комуникација са „одговорнима“ често сведена на писана обраћања и позивање на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

„Чак и када су у питању неке позитивне теме – људи се просто плаше да се нађу на страницама Весника. Сматрам да слободе извештавања нема. У односу на тај неки ранији период, иако је одувек било људи који су звали и питали шта си ти то писала, никада није било толико неслободе као сада“ – објашњава Павловић.

Иако на рубу опстанка – љубав према новинарском перу и истраживачки инстикт и даље опстају у Пчињском округу о чему најбоље сведочи пример Павловић која је о оснивању сопственог медијског бизниса почела да размишља након што је остала без посла.
„После неког времена вам досади да радите за смешне хонораре пар месеци у години за неког другог, а да преосталих шест месеци радите гратис да бисте добили оних 6 месеци да вас неко нешто плаћа. А друго, ја сам остала без посла у годинама када нисте радо виђени код послодавца, поготово приватног, и да се притом ничим сем писањем нисте бавили, више нисте у годинама када физички можете да издржите свакојаке послове” – сведочи Павловић.

Опстанак запослених у медијима у Пчињском округу није одређен њиховим стандардом и положајем већ искључиво личним ентузијазмом који покреће „подршка породице“ и „пар људи који су ту да пруже професионалну помоћ“, показује искуство наших колегиница и колега.