Вести
23. 04. 2026.
Штампа у Босанској Крајини у последњих 120 година
Поводом Дана Архива Републике Српске (20. април) и 120 година од покретања првих новина у Бањалуци, што представља једну од најзначајнијих, овогодишњих годишњица у култури града на Врбасу, Архив Републике Српске у сарадњи сарепубличким струковним Удружењем архивских радника, приредио је изложбу „Штампа у Босанској Крајини 1906-1941”, закоју влада велико интересовање јавности.
Од 1906. до 1941.годинепокренуто је 87 листова и часописа, различитог садржаја и усмерења. Највећи број штампан је у Бањалуци. За време аустроугарске власти штампано је девет, а Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 78 часописа. Највише је покренуто у Бањалуци (63), Дервенти (8), Босанском Новом (пет), Босанској Крупи (три), Приједору (два), Добоју (два), а по један у Теслићу, Бугојну и Загребу.
У наведеном периоду, излазило је 48 информативно-политичких, четири књижевно-културна, 14 шаљиво-сатиричних, три информативноверска, а по један или два позоришна, спортска, угоститељска, ђачка, пољопривредна, соколска часописа. У Бањалуци и Босанској Крајини, од завршетка Првог до почетка Другог светског рата, показују важност и циљеве штампе, а најважнији су „Држава”, Јединствена држава”, „Отаџбина” „Јединство”, Врбаске новине”, „Књижевна Крајина” и „Развитак”.
Сви листови у Босанској Крајини штампани су на српскохрватском, српском или хрватском језику, изузев „Тразере”, која је делимично штампана на шпанском сефардском, и „Гласника Бискупија бањалучке”, који је објављивао чланке на латинском језику.
- Из наведеног може се закључити да је штампа у Босанској Крајини, у првој половини 20. века, до 1941. године, била бројна по насловима и разноврсна по политичким садржајима. Она је представљала важан фонд писаног културног наслеђа - казао је за „Политику” др Бојан Вујић, аутор изложбе и научнопопуларне монографије „Штампа у Босанској Крајини 1906-1941” и директор Архива Републике Српске.
Први листови у Босни и Херцеговини појавили су се после сламања херцеговачког устанка 1882. године. Иза њихове појаве стајао је режим. Добијали су новац од власти, у чијој функцији је била њихова. уређивачка политика. Изузетак по томе био је „Српски вијесник” из Мостара који није добијао помоћ из државног буџета, наведено је у монографији.
Закон о штампи за Босну и Херцеговину донесење 1907. године, којим је, формално проглашена слобода штампе, а озакоњена цензура. Исте године, 28. јуна, на Видовдан, објављен је први број „Отаџбине”, часописа у којем је деловао интелектуално-политички круг предвођен Петром Кочићем, Костом Мајкићем и Владиславом Скарлићем.
- На почетку владавине Аустроугарске, штампа се слабо развијала, због друштвене заосталости, неписмености, неповољног наслеђа турског периода - рекао је Стојнић. Политика власти је такође била непремостив фактор за покретање српских часописа.
- У почетку су окупационе власти у Босни и Херцеговини спутавале писану реч, сматрајући да би то потпомогло бунтовништво и постало средство за исказивање незадовољства народних маса - казао је др Бојан Стојнић.
На развој штампе у Босанској Крајини позитивно су утицали технички услови, повољне друштвено-политичке прилике и напредна грађанска класа предвођена градском интелигенцијом. Бањалука и Босанска Крајина су у другој половини 19. века отворили прве штампарије.
- Ова годишњица је важна прекретница у културној и друштвеној историји Бањалуке. Изложба је резултат озбиљног научноистраживачког рада и посвећености очувању нашег културног наслеђа - казао је Боривоје Голубовић, министар просвете и културе Републике Српске, приликом отварања изложбе. Он је подсетио на разноврсност штампе, информативно-политичке, књижевне, културне, до сатиричне и стручне, у наведеном периоду.
- То говори о снажној интелектуалној и јавној сцени, нарочито у периоду између два светска рата. Истовремено, изложба и монографија представљају драгоцено сведочанство о друштвеним токовима, идејама и идентитетима који су обликовали овај простор - нагласио је министар Голубовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.