Вести

30. 08. 2013.

Аутор: Недим Сејдиновић Извор: Нови Магазин

Хоће ли преживети РТВ

У исчекивању новог министра културе и информисања вест да ће Радио телевизија Војводине 1. септембра престати да емитује програм схваћена је као крај покрајинског јавног сервиса и озбиљно урушавање медијске слике јавног сервиса. Зашто је тако и која су решења, истраживао је Недим Сејдиновић.

Прилична је политичка и медијска галама уследила по објављивању текста у листу „Данас" (23. август) под насловом „РТВ прекида програм?" у чијем се поднаслову наводи да ће војвођански јавни сервис престати са емитује програм 1. септембра.

Сам чланак, додуше, не кореспондира у потпуности са уредничком опремом: у њему се наводи да ће РТВ наставити да производи информативни програм а да ће сви остали пројекти бити стављени ад ацта, подразумевајући ваљда да ће на каналима да теку репризе, страни програм и „информатива".

Јавност, пре свега војвођанска, тај је текст доживела као крај ове медијске куће. Тим пре јер би овакав развој догађаја очекивали сви они који су иоле упућени у стање у овом медију и(ли) који су пратили саопштења, апеле, молбе, анализе које су се поводом тога појављивали у јавности. Ћутали су једино они који су најбитнији и у чијим се рукама налази судбина Јавног сервиса Војводине: представници Владе Србије.

Тог дана новинари су жељно очекивали саопштење из РТВ-а, у којем је требало да се демантује или потврди писање „Данаса".

Пре тога уследиле су реакције новинарских удружења, политичких странака, цивилног друштва, у којима се протестује због катастрофалног финансијског стања у РТВ, критикује републичка влада и апелује на њу да под хитно нешто предузме.

При крају дана огласило се и руководство РТВ-а са „балансираним саопштењем" у којем се истиче да јавни сервис „крајњим напорима и залагањем запослених одржава континуитет емитовања и радијског и телевизијског програма":

,,И поред тога што је РТВ у најтежој финансијској ситуацији од њеног настанка, програм се емитује по утврђеним плановима. Имајући у виду да је прилив прихода од претплате, током августа, готово прекинут, менаџмент РТВ-а изражава очекивање да ће Влада Републике Србије, у најкраћем року, обезбедити решење, којим ће се производња програма у том јавном сервису осигурати, под истим условима, као и у Радио- телевизији Србије".

Четири дана касније огласио се и Слободан Арежина; директор и главни одговорни уредник РТВа. Он је демантовао да ће доћи до прекида програма 1. септембра.

,,Не, дотле ћемо издржати, није то нешто што је везано за један дан. Сваког дана ми на програму подсећамо гледаоце у каквим се проблемима налазимо.

Пословање је све теже и теже, а не знам да ли ико може да каже да се то види на програму јер наша гледаност и слушаност расту", изјавио је Арежина.

НЕМА НИ ОБЕЋАЊА: Како било, ситуација јесте дефинитивно најтежа од настанка РТВа, раније дела РТСа, а још раније РТВ НС. Запосленима касни плата, не плаћају им се доприноси, огромни су дугови за струју, воду, закуп просторија...

Дошло се до тога да нема средстава ни за канцеларијски материјал и бензин па се путује само из преке потребе. Иако су међународне организације и институције ЕУ које се баве медијским слободама свесне значаја Јавног сервиса Војводине, између осталог и због тога што он емитује програм на десет језика (РТС практично нема мањински програм), представници републичке власти игноришу финансијски суноврат ове медијске куће.

Ребалансом републичког буџета за ову годину предвиђена је позајмица РТС-у од 2,4 милијарде динара, која ће највероватније бити бесповратна и која је почела да се даје много пре усвајања ребаланса, док је РТВ потпуно игнорисан. РТС-у је, иначе, помоћ додељена врло брзо након изјаве (скоро бившег) министра финансија: "Ако не умеју да воде телевизију, нека је угасе."

На дан усвајања ребаланса, Млађан Динкић је на питање зашто нема РТВ-а ноншалантно одговорио да би било у реду да Влада Војводине помогне овај јавни сервис, с обзиром на чињеницу да је војвођански буџет ,,у суфициту 2,8 милијарде динара".

Изгледа да је сметнуо с ума да покрајинска власт нема формалних ингеренција над РТВ-ом и да једино по закону РТВ-у може да помогне „кроз пројектно финансирање за архивирања ТВ грађе и предстојеће дигитализације".

Расправа о оснивачким правима над РТВ Војводине водила се пре неколико година између републике и покрајине, а предлогом Статута покрајина је тражила оснивачка права над овом кућом. Није их добила. Са друге стране, војвођански премијер Бојан Пајтић је половином августа рекао да тренутно републичка влада „грађанима Војводине, према уставним одредбама, дугује 32 милијарде динара".

БЕЗДОМНИ СЕРВИС: Медијски експерти тврде да је ситуација таква да, ако републичка власт заиста има намеру да угаси РТВ (сетимо се да је раније било изјава да би ову радиотелевизију требало претворити у дописништво РТС-а), потребно је само да ништа не предузима и да пусти да финансијски исцрпљена кућа полако нестане из јавног простора.

РТВ и новинарска и медијска удружења већ годинама упозоравају да је овај медиј дискриминисан, да ради у изнајмљеним просторијама, да поседује застарелу опрему и неадекватну техничку инфраструктуру.

Протестовало се и због дистрибуције претплате, јер се она прелазећи са рачуна на рачун (Електровојводина ЕПС РТС РТВ) осипала, и до РТВ-а није стизало законских 70 одсто прикупљених на територији Војводине.

Подсећало се и на то да РТВ у последње две године показује значајан професионални напредак и повећава рејтинг. После текста у „Данасу" представници националних мањина окупљени у Покрајинском савету националних заједница захтевали од Владе Србије да под хитно обезбеди опстанак РТВ-а.

Председник Националног савета Мађара Тамаш Корхеца рекао је да је до лоше ситуације у РТВ-у довео низ погрешних политичких одлука од стране врха републичке власти: „Сматрам да они који су довели до ове ситуације треба да преузму одговорност, а то је председник републике, премијер и његов помоћник. И РТВ би требао да добија помоћ, док се не крене са финансирањем из буџета, а републичка Влада би требало да исплати и заостале дугове РТВ-а, јер није Покрајина довела до овог стања".

Савет националних заједница је још 12. јула послао на 50 адреса допис са којим се захтева да се среди финансијска ситуација у покрајинском јавном сервису, а да се нико до сада није одазвао на овај апел. Војвођански премијер је тих дана дао изјаву да ће се Влада Војводине ,,и даље борити за опстанак РТВ-а, за стечена права иза програме на језицима националних заједница" и да данас „није лако сачувати стечена права".

ПОРАЗ ДРЖАВЕ: Реаговала су и новинарска удружења. НУНС и НДНВ су оцениули да је катастрофалан положај РТВ-а удар на медијске слободе и права националних заједница и - пораз државе. Они су упозорили да су „изјаве појединих политичара о укидању претплате допринели су да се ниво наплативости претплате додатно смањи, чиме је опстанак јавних сервиса доведен у питање". УНС је захтевао од Владе Србије да „без одлагања финансијски помогну јавним сервисима у Србији".

Европски покрет у Новом Саду позвао је представнике Владе Србије да ,,не тестирају стрпљење грађана и грађанки Војводине" и да Радио-телевизију Војводине не раздвајају од Радиотелевизије Србије.

,,Да ли је остављање скоро 1.400 запослених на улици нова економска политика Владе Србије која треба да доведе до смањења незапослености? Хоће ли и може ли Влада да реши и један горући проблем, а питање РТВ то свакако јесте, или ћемо се и наредних годину дана реконструисати и бавити ко је и какво пролазно време имао" питао се Европски покрет у свом обраћању јавности. Коалиција војвођанских невладиних организација „Грађанска Војводина" је истакла да се „тихо гушење РТВ-а може посматрати и као део кампање која се спроводи противвојвођанске аутономности, а војвођански јавни сервис јесте један од темеља те аутономности, поготово ако узмемо у обзир чињеницу да емитује програм на десет језика".

У читавој тој експлозији саопштења огласио се и Синдикат новинара Новог Сада, недавно основана организација, коју предводи новинар Боро Лазукић, који је и „представник Савета за медије Окружног одбора СНС за јужну Бачку", или је то донедавно био. Овај синдикат, који се углавном бави радом РТВа, затражио је да „надлежни истражни органи утврде кривичну одговорност за низ штетних уговора, вредних више стотина хиљада евра, које је у протеклом периоду закључило руководство Радио-телевизије Војводине (РТВ)".

Иначе, руководство РТВ-а је и раније, у националистичким медијима, прозивано због високих уговора са људима ,,са стране". Те прозивке су пратили протестни пасажи због ,,неодговарајуће националности" нових уредника. Руководство РТВ-а је више пута демантовало те написе, а медијске и међународне организације су оштро осудили „говор мржње", односно „пребројавање националних крвних зрнаца менаџмента РТВ-а".

ПОГЛЕДИ УПРТИ У ЕУ: Војвођански политичари и медијски експерти велику наду полажу у ЕУ и њене институције и међународне организације, верујући да ће они извршити притисак на Владу Србије да определи, и то хитно, средства потребна за опстанак ове медијске куће.

Следећи корак је проналажење начина који ће дугорочно обезбедити стабилно функционисање јавних сервиса, при чему РТВ неће бити дискриминисан. Можда најбоље решење јесте оно које је и најмање могуће у овом тренутку: да оснивачка права буду пребачена на Војводину.

То се међутим може десити једино после промене Устава, односно доношења новог највишег правног акта који ће, за разлику од важећег, омогућити децентрализацију земље и јасно дефинисати надлежности АП Војводине.

Вишак запослених

РТВ као и РТС пати од вишка запослених. Менаџмент ове куће дуже време је покушавао да са Владом Србије пронађе модел за социјални програм за оне који би остали без запослења, али да није, како се то каже, „наишао на њихово разумевање".

Уколико се преброди ова, на тренутке се чини, безизгледна ситуација, социјални програм би морао да буде један од приоритета, као и унутрашња консолидација куће, која би обезбедила већу ефикасност.

Позитивни помаци су дефинитивно направљени, али треба још много тога да се уради. Чини се да Јавни сервис Војводине није у довољној мери искористио ни своју компаративну предност, а то је сарадња са матичним земљама националних заједница на чијим језицима се емитује програм (у питању су већином земље ЕУ). ЕУ би, сигурноје, подржала пројекте прекограничне, регионалне сарадње, а ти програми би значајно учврстили позицију РТВ.

Шта ће бити са јавним сервисима?

Српска напредна странка из петних се жила труди да испуни своје предизборно обећање да ће ТВ претплата бити укинута.

О томе како то није довољно промишљено обећање, а поготово како нису биле промишљене изјаве појединих политичара који су најавили укидање претплате, најбоље говори драстично смањење нивоа наплативости претплате које је уследило после тога, а којеје додатно угрозило рад јавних сервиса у Србији.

Можда још боље о непромишљености сведочи немогућност проналажења решења за буџетско финансирање. Новца једноставно нема, па сада преостаје држави или да се опет задужује или да скреше издатке за социјална давања, правосуђе, школство, што апсолутно није реално. Нацрт закона о јавним сервисима, који је био објављен на сајту Министарства културе и информисања, полудовршен, без правне редактуре, повучен је после оштрог протеста стручне јавности.

Он је предвидео буџетско финансирањејавних сервиса, али није повучен из тог разлога, пошто ће и у новом Нацрт по свему судећи бити предвиђено, додуше орочено на две године, финансирање из бужета. Стручна јавност је против буџетског финансирања, јер сматра да то решење није добро због тога што ћејавни сервиси постати државни, повећати утицај извршне власти на уређивачку политику, а и просто зато штоје то решење које је противно пракси у европским земљама.

Правник Саша Гајин, који је био члан Стручне радне групе за израду медијских закона, која је распуштена у јуну ове године без образложења, оштро је, у разговору за „Данас", критиковао ово решење, сматрајући да оно ствара могућност да РТС и РТВ доживе „грчки сценарио".

„Грчки сценарио је могућјер новца у буџету за финансирањејавних сервиса једноставно нема. Ми смо као радна група предложили другачији, ефикаснији начин прикупљања ТВ претплате, који би обезбедио стабилност финансирања јавних сервиса, и нејасно је зашто се од тога одустало.

Није тачно да буџетско финансирање обезбеђује стабилност јавних сервиса, оно га напротив може још више угрозити", појаснио је своју изјаву Саша Гајин за „Нови Магазин".

Он сматра да би, ако је већ зацемехтирана, одлуку о буџетском финансирању требало орочити на максимално две године, а да се у међувремену мора направити широк консензус о томе на који начин јавне сервисе вратити на систем претплате. НУНС је иначе, по објављивању Нацрта закона о јавним сервисима, затражило по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, од Министарства културе и информисања информацију о томе ко је аутор спорног Нацрта, да ли је у питању појединац или група, колико дуго је трајала израда, итд.

До данас одговор од Министарства није пристигао.