Вести
02. 05. 2026.
„Нико није слеп“: Зашто је слобода медија у Србији у никад горој ситуацији?
Светски дан слободе медија који се обележава 3. маја Србија дочекује са никад лошијим резултатима. У најновијем извештају Репортера без границе (РСФ), који мери Светски индекс слободе штампе, наша земља се убраја у оне са “тешком ситуацијом”, рангирана је на 104. месту, осам места лошије него у предходном извештају.
У односу на земље у окружењу и ту смо на зачељу табеле. Медијски радници у Србији нису изненађени због тога, јер како кажу “нико није слеп” да види шта се у Србији дешава и колико власт ради на гушењу информисања.
Изузев Косова које је напредовало за 15. места, слобода медија на Западном Балкану је генерално у паду. Испред Србије се на листи налазе Словенија која је на 36. месту, Црна Гора на 41, Северна Македонија на 45, Хрватска 53, Албанија 83, Косово 84, а Босна и Херцеговина је на 90. позицији.
„Иако Албанија (83. место, пад од три места), Босна и Херцеговина (90. место, пад од четири места) и Србија (104. место, пад од осам места) теже да се придруже Европској унији (ЕУ), све три земље су непријатељски настројене према новинарству и рањиве на пропаганду“, указује РСФ.
Извештај показује и да се Србија, иако има и квалитетно новинарство које је награђивано за истраживања криминала и корупције, налази између распрострањених лажних вести и пропаганде. Упркос солидном правном оквиру, новинари су изложени политичком притиску, а злочини почињени над њима остају некажњени.
“Са више од 2.000 регистрованих медија у земљи, тржиште је веома фрагментисано. Најутицајнији медији укључују јавни сервис РТС, друге националне ТВ канале, независни кабловски канал Н1 и неколико таблоида. Истраживачко новинарство добија на видљивости и утицају. Руски пропагандни ТВ канал РТ (раније Russia Today), забрањен у Европској унији у оквиру санкција због руске инвазије на Украјину, сада има огранак у Београду под називом РТ Балкан. Пропаганда Кремља се емитује и путем националних медија,” наводи се у извештају Репортера без граница.
Такође запажају и да су, у политичкој клими која је додатно поларизована антивладиним протестима од 2023. до 2025, новинари били често мета напада чланова владајуће елите предвођене председником Александром Вучићем, који се сматра “предатором медијских слобода”, а ти напади се додатно појачавају на појединим националним ТВ каналима.
Слободан Ћирић, потпредседник Удружења новинара Србије, каже за Данас да није изненађен оценом „Репортера без граница“ по којој је индекс слободе медија у Србији у паду у односу на претходни период.
“Мислио сам, чак, да ће тај пад бити и већи”, каже он.
У земљи у којој представници власти, како каже, квалитет новинарства мере степеном служења истој тој власти и степеном пропагандног, а не критичког утицаја медија на јавност, логично је да индекс слободе медија буде низак.
“У земљи у којој добар део људи који се зову новинарима, из страха или из непосредне материјалне користи, свој посао – трагање за истином, замењује пропагандно-полтронским трагањем за жељама властодржаца, логично је да индекс слободе штампе буде на ниском нивоу. Коначно, у земљи у којој и добар део становника више воли да буде малограђанин – да завирује у туђи новчаник, тањир или кревет, него да буде грађанин – слободан човек који мисли својом главом, логично је да индекс слободе медија буде на ниском нивоу. И тешка је заблуда мислити да је све ово само питање медија и новинарске професије и да се ствари могу променити реформом само тих сфера. Не, све ово је питање дубоких системских промена, које, зна се како долазе….”, закључује он.
Истовремено, новинар Бранко Чечен, коментаришући то што је Србија по индексу слободе медија забележила до сада најлошији резултат и што смо најгори у региону, каже да нико није слеп, нарочито не Репортери без граница да виде шта се дешава.
“Право питање је шта је још преостало режиму да уради на гушењу информисања, а одговор је да још нису почели да нас убијају и нису увели државну цензуру. Све остало је ту. Бију нас, хапсе, прете, вређају, гуше доток информација до грађана, преплављују медијски простор својим вештачким вестима направљеним за украдене паре грађана, суде људима за постове на друштвеним мрежама… Искључили су сваки механизам казне за напад на новинарку или новинара. Па нико није слеп, нарочито не Репортери без граница. Нисмо ми њима прва диктатура коју гледају како расте”, наводи Чечен за Данас и додаје да је овај режим у самртном ропцу.
“Једном руком убија јадне остатке информисања, док другом фолира нови плуларизам на РТС-у, мало због својих залуђених бирача, а више због пара од Европске комисије и јадног покушаја да изборе који се ближе прикаже као иоле слободне. Грађани луде у тој шизофренији, а то је, чини се, и најважнији циљ свега овога – изморити нас како би се наставила ова комбинација узурпације власти и издаје сваког интереса ове земље, само да се настави отимачина наших пара”, истиче Чечен.
Репортери без граница у извештају указују да се слобода штампе постепено погоршава и да је ово први пут у историји Светског индекса слободе штампе да више од половине земаља света сада спада у „тешке“ или „веома озбиљне“ категорије слободе штампе.
За 25 година, просечан резултат свих 180 земаља и територија укључених у рангирање никада није био тако низак. Правни индикатор индекса је највише опао у последњој години, што је јасан знак да је новинарство све више криминализовано широм света.
Са друге стране, поред Норвешке, која ће десету годину за редом бележи прво место, још само у шест земаља се слобода медија оцењује као „добра“ – Холандија, Естонија, Данска, Шведска, Финска и Ирска.
Где је наопасније за новинаре?
Источна Европа и Блиски исток су два најопаснија региона за новинаре на свету, као што су то били и у претходних 25 година. То се огледа у рангирању Русије Владимира Путина (172. место), која је наставила своју агресију на Украјину, наводи се у извештају и додаје да остаје једна од најгорих земаља по питању слободе штампе. Иран (пад од једног места на 177. место) такође остаје при дну ранг листе, ограничен репресијом режима и америчко-израелским ратом на његовом тлу.
Информациони простор у неким земљама се смањио у последњих 25 година због политичких промена и све репресивнијих режима. Ово је посебно случај у Хонг Конгу (пад од 122 места) откако је Пекинг пооштрио контролу над територијом, у Ел Салвадору, који је пао за 105 места од 2014. године и почетка рата против „мараса“, или „банди“, и у Грузији, која је пала за 75 места, јер се обрачун са штампом интензивирао последњих година, стоји у извештају репортера без границе.
Највец́и пад забележен у Индексу за 2026. годину (37 места) забележио је Нигер (120. место), што истиче шири пад слободе штампе у региону Сахела који је виђен последњих година, јер су напади наоружаних група и владајуц́их хунти угрозили право на уравнотежене информације из различитих извора.
На Блиском истоку, Саудијска Арабија (пад за 14 места) плац́а цену за поновљене акте насиља власти над новинарима у 2025. години, укључујуц́и погубљење Туркија ел-Џасера.
Насупрот томе, пад диктатуре Башара ел-Асада у децембру 2024. и накнадна политичка транзиција подигли су Сирију са 177. на 141. место, након година када је била једна од десет земаља на зачељу листе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.