Вести
30. 08. 2013.
Јованка у болници, дијагноза у таблоидима
Зашто су челни људи Клиничког центра Србије прекршили закон када су јавности открили детаље лошег здравственогстања Титове удовице Јованке Броз и шта о томе мисли директорка Лекарске коморе Србије Татјана Радосављевић.
За сваку је похвалу потез лекара Ургентног центра Клиничког центра Србије који су тог поподнева, 23. августа, док су се борили за живот Јованке Броз, стигли да је питају да ли жели да се подаци о њеном здравственом стању поделе са српском јавношћу. Јер, да је нису питали, озбиљно би повредили њена права као пацијента и као грађанина.
Тврдњу о „усменој сагласности“ изнели су званичници Клиничког центра Србије као одговор на критику повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуба Шабића, што су изнели низ детаља о њеним здравственом стању и тиме медијима дали податке који се по закону никако не би смели објављивати без изричите сагласности. Шабић је убрзо покренуо надзор над применом Закона за заштиту података о личности у КЦС. Овлашћена лица повереника, после непосредног надзора у Клиничком центру, утврдили су да не постоји законом предвиђена писмена сагласност за обраду података.
Представници КЦС остали су при тврдњи да је сагласност узета усмено „јер су као лекари проценили да не треба тиме да је оптерећују у том тренутку, да она размишља шта је потписала јер није у добром здравственом стању“. Сагласност је, према наводима из КЦС, усмено добијена и „то још првог дана 23. 8. 2013. године, када је Јованка Броз примљенау Ургентни центар око 17.15, пре почетка конференције за штампу“.
Али, ако се погледају прве изјаве званичника КЦС, јасно је да Јованка Броз тог дана када је примљена у болницу није била у стању да даје било какву сагласност. Директор Ургентног центра Златибор Лончар је саопштио да је она у изузетно тешком здравственом стању и да се лекари боре за њен живот.
„Први резултати показују на почетак сепсе“, рекао је Лончар и навео да је Јованка Броз примљена у полусвесномстању са декубитним ранама и већом раном на грудном кошу. Он је додао и да је Титова удовица примљена у Ургентни центар у веома запуштеном стању и да је доведена у пратњи двоје рођака када више није могла да се противи лечењу.
Директор Клиничког центра Србије професор др Миљко Ристић изнео је још детаљније податке. Он је за један таблоид потврдио да је Јованка Броз примљена у болницу с јако ниским крвним притиском и у поспаном стању.
„Јованка Броз је примљена у стању дехидрираности и с једним видом помућене свести, у поспаном стању. По телу има ране, декубитусе од дуготрајног лежања, а и гојазна је. Има ране на дојци и на боковима.
Стигла је у запуштеном стању, и физички и хигијенски. У таквом стању налази се особа која се данима није уредно хранила нити узимала течност. Види се и да се дуже време није прала“, рекао је Ристић. Према његовим подацима, Јованка је „због општег стања, на граници животне опасности“.
И баш због оваквих изјава челних људи Клиничког центра јасно је да Јованка Броз није била у стању да даје „усмено или било какву другу сагласност и да је у праву Шабић што је оптужио КЦС да таквим саопштењем дезинформише јавност. „Разумљиво је појачано интересовање за здравствено стање Јованке Броз, али објављивање информација о помућеној свести, проблемима са мокрењем, о ранама на телу и грудима, поодмаклом стадијуму канцера је не само мучно и непотребно, него и недопустиво“, сматра Шабић.
По закону, пристанак за обраду нарочито осетљивих података даје се искључиво у писменом облику који садржи ознаку података који се обрађује, сврху обраде и начин њиховог коришћења. Директорка Лекарске коморе Србије Татјана Радосављевић објашњава за Нови магазин да Закон о здравственој заштити и Закон о заштити пацијената предвиђају обавезу чувања лекарске тајне.
„Обавезу чувања лекарске тајне препознаје и Кривични законик у случају слободних професија као што су лекариили адвокати. Лекарска тајна подразумева да о пацијенту могу бити јавно саопштени само основни подаци, односно да ли је болест тешка или лака, да ли је пацијент животно угрожен и када се може очекивати опоравак. Све више од тога је одавање тајне на коју пацијент има право, а лекар обавезу. То што је у конкретном случају особа јавна личност, ништа не мења“, каже Татјана Радосављевић. Она у потпуности подржава акцију поверени Шабића.
„Зашто би јавност чак и у случају јавних личности знала какве су нечије животне навике, од које тачно болести пацијент болује? Коначно, реакција Родољуба Шабића је била не само у складу са законом, већ и у складу са етичким кодексима који су прекршени вероватн ненамерно.
Напросто, лекарима је често тешко да направе разлику између тога шта јесте, а шта није приватност, односно тајност података. И не само то, измене Закона о здравственој заштити предвиђају сада да обавезу чувања лекарске тајне има не само лекар који лечи пацијента, већ сви здравствени радници и они који уопште не учествују у лечењу одређеног болесника“, објашњава директорка Лекарске коморе.
Ипак, случај удовице доживотног председника СФРЈ Јованке Броз није први, нити је изузетак. Често имамо прилику да читамо и да слушамо када је и у ком стању нека јавна личност примљена на лечење, а онда дијагнозе, процене и детаље из дана у дан. „Нажалост, такве ствари су честе. Лекар можда из најбоље намере да обавести јавност прелази границу, чак и када није реч о јавним личностима. Превише је чланака који се баве болешћу пацијената на крајње непримерен начин и ја не желим да поверујем да је реч о жељи за сензационализмом код мојих колега. Пре верујем да је у питању лоша процена“, закључује Татјана Радосављевић.
Шабић: Службена лица незаконито дају податке
„Изузетно велики број медија извештавао је о здравственом стању Јованке Броз објављујући податке који се по закону никако не би смели објављивати без њене сагласности. Апелујем на медије да са оваквим извештавањем престану и да начин извештавања преиспитају са становишта, пре свега, етичких принципа сопствене струке. Истовремено наглашавам да за непоштовање Закона о заштити података о личности нису одговорни медији већ, као и у свакој сличној ситуацији, службена лица која податке о личности којима располажу медијима стављају на располагање противно закону“, саопштио је повереник Родољуб Шабић.
Сведок епохе
Јованка Будисављевић Броз рођена је у децембру 1924. у Лици. Првоборац током Другог светског рата, истицала се у борби против окупатора. Рањена је 1943. у ногу и добила је два Ордена за храброст. Јосипа Броза Тита је упознала приликом немачког десанта на Дрвар 1944. године, а били су у браку од 1952. до његове смрти 1980. Средином седамдесетих њихов брак је ушао у кризу и од тада је живела у некој врсти кућног притвора. Одузета су јој документа и личне ствари, али је живела у вили на Дедињу са послугом и возачем.
Нико никада није имао приступ тој вили, а фотографије унутрашњости нису објављене. Према њеним тврдњама, у тој вили кров је прокишњавао и услови за живот нису били најбољи. Променом власти дошло је и до промене става званичника према Титовој удовици. Министар Расим Љајић ју је посетио 2006, а 2009. је добила личну карту и пасош.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.