Вести
12. 09. 2013.
Порасло тржиште огласа на интернету
Светска мрежа је први пут постала други најважнији медиј за оглашиваче, па на дигитално рекламирање данас отпада 25,6 одсто маркетиншког тржишта у Европи.
Оглашавање на интернету порасло је прошле године за 11,5 одсто у Европи и за 17,29 одсто у Србији, резултати су недавно објављеног истраживања Бироа за интерактивно оглашавање (ИАБ).
Студија (AdEx Benchmark 2012.) удружења дигиталних оглашивача показала је да је упркос највећој економској кризи на пољу оглашавања од 2009 прошла година била успешна за агенције и компаније које се рекламирају на интернету.
На телевизији се и даље троши највише рекламног новца, али је први пут прошле године друго место заузео интернет. Дневне новине и магазини га следе као трећи и четврти најважнији медији за оглашиваче.
На дигиталне рекламе данасодлази 25,6 одсто укупне потрошње на оглашавање у Европи (24,3 милијарде евра), док је у 2006. на њих отпадало 10,3 одсто тржишта.
„Још је значајнији раст забележен на тржиштима централноисточне Европе, што указује на велики развојни потенцијал ове регије”, рекао је Кимон Зорбас, директор у европском огранку ИАБ-а, коментаришући раст тржишта у централној и источној Европи од 26,6 одсто.
Истраживачи су раст приписали све већем броју корисника интернета који на светској мрежи наручују производе и проналазе информације о различитим маркама. Резултати се, између осталог, односе на оглашавање на сајтовима, друштвеним мрежама („Фејсбук”) и претраживачима („Гугл”) и укључују рекламе на рачунарима и мобилним телефонима. Најуочљивији је управо раст тржишта реклама на екранима преносних рачунара и мобилних и паметних телефона (78,3 одсто).
Српски раст од 17,29 одсто знатно је већи од европског просека (11,5 одсто), али и мањи од резултата у земљама, као што су Русија, Словачка и Чешка. Извршна директорка српског огранка ИАБ Габријела Стјепановић каже да то што је тржиште дигиталног оглашавања у Србији остварило раст већи од европског просека значи да домаћи оглашивачи и даље откривају и користе дигиталне канале комуникације.
– Тржишта западне Европе су, такође, у значајном порасту, упркос последицама велике економске кризе, али у односу на остатак Европе, ипак, показују одређени ниво засићености. Србија у свом окружењу држи веомадобар тренд, тим пре што су Хрватска, Словенија и Грчка забележиле негативан раст – оцењује Габријела Стјепановић.
Француско или енглеско тржиште прилично је развијено, па се тамо више не очекује вртоглави раст. Сада су у експанзији места која су касније открила могућности интернетског оглашавања. Како објашњава Стјепановићева, процват дигиталног оглашавања видљив је у земљама као што су Русија или Словачка. Скок улагања у рекламе на светској мрежи у Словачкој је 36,3 одсто. У овој групи је и Русија (раст 34 одсто), Бугарска (23,2) и Чешка (22,8).
Вредност тржишта дигиталног оглашавања у Србији прошле године је била 14,32 милиона евра. Највише реклама односило се на робу широке потрошње (18 одсто), мобилну телефонију (16 одсто) и ИТ индустрију (11 одсто).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.