Вести
21. 09. 2013.
Бизнис план
Нови министар културе Иван Тасовац и формално је разрешен дужности директора Београдске филхармоније, с којом се исте вечери опростио на свечаном отварању прве концертне сезоне без популарног менаџера после 12 година.
Са седнице владе у четвртак, међутим, није стигао очекиван одговор на још једно могуће питање сукоба интереса у овом свеже реконструисаном ресору.
Прошлог викенда је, тврде упућени, у министарству културе осванула идеја да помоћника министра Драгана Коларевића смени Саша Мирковић, један од директора и сувласника РТВ Б92 и председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ). Уколико добије и коначну административну оверу, испраћај првог српског културног устаника обрадоваће многе. Предложена замена, нажалост, забринуће тек понеког.
На страну сумње да је Тасовчева политичка бестелесност довољна за политичку одлуку каква је текућа рокада на једном од одлучујућих топоса за будућност медија у Србији; и технички профил Саше Мирковића засад је довољан.
Мирковић је директор за спољне комуникације РТВ Б92, у којој има и власничког удела као физичко лице; директор је и власник 30% „Предузећа за менаџмент и консалтинг Б92 Труст доо Београд“ – које поседује 11,35 одсто акција РТВ Б92, а уписано је и као оснивач Фондације Б92. Верује се да учествује у власништву још бар једне рекламне агенције.
Његовим доласком између осталог и на чело радне групе за израду медијских закона, у којој је до сада био члан делегиран из дела домаће медијске индустрије, овај интересни круг добио би значајну предност у односу на све ређе заступнике интереса јавности.
У овим пословима, Мирковић би се придружио новој државној секретарки у министарству, новинарки Гордани Предић, која је на ово место именована на седници владе 10. септембра и која је засад задужена за медијско законодавство – област чије је коначно уређење већ увелико пробило рокове из пре пар година усвојене стратегије.
Наиме, нацрт кровног закона о јавном информисању потписан је и налази се на експертизи у Бриселу, али је ток закомпликовао интересни сукоб око два посебна закона – о електронским медијима и јавним сервисима. Саша Мирковић би овај сукоб могао разрешити у корист „газда“, како их је назвао професор Владимир Водинелић када је летос дао оставку на чланство у стручној радној групи, због потајног прекрајања већ написаних одредби у министарству.
Незванично, битка се посебно водила око планова државних службеника за екскурзију изван граница аутономије јавних сервиса, али и одредби које се тичу односа државе и осталих играча на медијском тржишту. Осим законских решења понуђених у нацрту три закона који се односе на ограничавање интереса власника медија, попут доњег прага удела у власништву, који подлеже обавези објављивања или материјалне одговорности власника медија за објављене информације – као посебно спорне указале су се и одредбе које налажу јавно регистровање података о буџетским средствима уложеним за „унапређивање медија“.
Сливање новца из јавних буџета, од републичког до локалних, у приватне медије кроз разне прикривене или пројекте потпуно изузете из јавног обрачуна, указује се као основни механизам политичке контроле медија. Упућени тврде да ова средства коришћена за куповину послушности вишеструко превазилазе приходе од оглашавања у локалним и националним медијима.
О укупном капиталу који је, у новцу или некретнинама, на овај начин до сада уграђен у медије каква је РТВ Б92, трансформишући је постепено од деведесетдвојке у ријалити Б-продукцију на ползу власти, тешко је нагађати у магли нетранспарентности. Али донекле чини логичним очекивати на којој се страни у спору око медијске легислативе нашао Саша Мирковић као члан радне групе.
Као помоћник министра биће у прилици да непосредно утиче на законска решења током дугог путовања нацрта закона од кабинета у коме су писани до скупштине. Коначно, осим при избору законских одредби за усвајање, Мирковића ће конфликтни интереси раздирати и приликом њиховог спровођења, што у Србији није безначајан проблем.
Почетком ове седмице министру Ивану Тасовцу на читање је упућен потписан текст нацрта закона о јавним сервисима, уз пратеће писмо у коме чланови радне групе објашњавају компромис на који су били принуђени.
Писци закона су, наиме, предвидели да се јавни сервиси – РТС и РТВ – финансирају из буџета до краја 2015. налажући истовремено влади Србије да најкасније до јуна исте године скупштини предложи „нови облик финансирања јавних медијских сервиса из претплате“.
Биће то још једна политичка тема првог реда за деполитизовано министарство културе, када популистички завет о укидању претплате буде потребно заборавити као непромишљену глупост те још једну гарнитуру власти суочити са сталном дилемом хоће ли дозволити институционалну аутономију, или се ипак приволети угодном царству политичке узурпације јавних сервиса.
Нацртом закона дефинисан је и проценат буџета који би се наредне две године издвајао за јавне сервисе, да би се избегла политичка арбитража, и он би износио 1,50 одсто – од чега 80% или 75% за потребе РТС, а 20% или 25% за потребе РТВ. Одредба је орочена до краја 2015, док се чланом 45 влада Србије обавезује да најкасније до 30. јуна 2015. скупштини поднесе „предлог закона о изменама и допунама овог закона, које садрже одредбе које омогућавају свеобухватан и ефикасан начин финансирања јавног медијског сервиса из претплате, односно накнаде као и комерцијалних извора финансирања“.
Са осакаћеним текстом нацрта закона о електронским медијима није се далеко одмакло; незванично, интерес да се дигне цена Телекому далеко је јачи залогај од Савета РРА, са којим је битка вођена у претходној рунди, због покушаја да се овом инструменту извршне власти уруче огромна овлашћења над јавним сервисима. Из министарства још није стигао одговор на захтеве да се радној групи омогући миран завршетак рада на овом нацрту.
Коначно, један од најважнијих предуслова за улазак бизниса у сферу одлучивања о јавном интересу већ је испуњен – страх од политике свео је темељно питање слободе медија на технички проблем структуре и организације којим се баве сталешка и удружења власника.
Чека се још само одлука са врха.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.