Вести
12. 10. 2013.
Поч’о рат!
Зове ме јуче ујутро високи функционер, један са звечећом визиткартом. Каже, грешим. Јако грешим што се замерам Мишковићу. Није ми паметно то што „држим страну“ Вучићу. Глуп сам што се „качим“ са СНС моћницима из сенке...
Добронамерно ме, малтене очински, саветује да „гледам своја посла“, да мислим на себе и своју децу. И још пита човек, нисам ваљда глуп, па да заиста верујем да све ово може да потраје дуже од још шест-седам, највише десет месеци?! Многи су се, објашњава, интереси сада склопили, немају Вучић и његови никакве шансе. А и странци, и они већ губе стрпљење, и они ће се ускоро укључити у „рушење Алека“.
Па још кад му из Хага припусте Воју Шешеља... Ма куку нама„вучићевцима“. Има да прођемо горе него „слобисти“ после Петог октобра!
Е сад није мени до мене. Ево већ сам, сињи кукавац, 40 година напунио све терајући по старој српској инаџијској: Бој се овна, бој се говна, да л’ си се имао рашта родити? Није мени, право да вам кажем, ни до ових који су сада на власти. Мени је, колико год то невероватно и излизано звучало, до Србије.
Мени је до свих нас и наше деце. Јер ових се дана, обавештени то знају, одређује наша колективна судбина. Ових дана започиње одсудна, историјска битка криминално-корупционашког Голијата против државе која први пут у модерној историји покушава да постане држава у правом и правном смислу те речи.
Можете ме, људи моји, сто пута оптужити да сам лош новинар и да се „увлачим“ Вучићу, али покушајте пре тога да демантујете факат да ће његова лична судбина директно одредити нашу националну. Ако, читајте ово полако, тајкуни удружени с корумпираним скотовима из свих партија, па и из врха СНС, однесу победу, ако медијски саучесници у досистичком злочину успеју да хипнотишу Србе и убеде их да се поново заљубе у своје џелате, е онда нам дефинитивно нема спаса.
Онда ће ово несрећно парче земље које смо све ове године претенциозно називали државом заувек остати јалова балканска каљуга у којој ничу и успевају само и једино ниткови. п. с. Онај високи функционер с почетка текста зове и после подне. Каже, ако хитно не престанем да пишем о „рату у СНС“, ако не престанем да нападам „поштене снаге“ које хоће да обуздају Вучићеву самовољу, нема ми спаса. Ни мени, ни Информеру. „Па, ниси, ваљда, толико глуп?“, пита човек.
Јеб’га, јесам!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.