Вести
12. 10. 2013.
Лов на Бранкицу
Живо ме интересује хоће ли – како то кажу новинџије – заживети Оверлордова најава ограничења употребе обесних аутомобила опремљених такозваним ротационим светлима. Јесте да је то популистички потез, али нису сви популистички потези обавезно лоши, нарочито не овај, јер су се, назовимо их тако, ротационаши прекомерно намножили, а њихови возачи начисто похасили.
Писао сам већ овде о техници њихове вожње, нарочито о пратећим колима која зајашу и леву и десну траку и – јурећи најмање 180 км/х – рашчишћавају све пред собом. Главешина, цењени публикуме, једноставно мора да прође, а ви – путници намерници – сналазите се како знате и умете. Сад ће неки дркаџија да каже – па тако је у свим државама овог света. Да би држава функционисала, функционери морају да буду безбедни, што је, факат, тачно, али је исто тако тачно да у већини држава овог света функционери брину и о безбедности грађана.
Што наши нерадо и некако преко Црвеног Бана чине. Имам на уму случај Бранкице Станковић. Овдашња јавност је начелно знала да се Бранкица Станковић гадно замерила и политичким и класичним криминалцима и да већ годинама живи такорећи под стражом, али тек када је Станковићева ту, недавно, објавила књигу „Инсајдер, моја прича“, сазнали смо и много непријатније детаље. Као прекаљени читалац који – да кажемо – скрозира и подтекст, ја сам из тог штива сазнао многе чудне ствари.
Може бити да у мојим читалачким сазнањима удела имају и параноја и имагинација, али сам стекао снажан утисак да држава Србија – а нарочито њен правосудни систем – помало зазиру од криминалаца. Није то био крај мојим утисцима.
Такође ми се јавило да су многи српски државници и део кадилука мање-више отворено на страни криминалаца. Из рецимо Бранкичиних описа состојанија у судницама, из описаног понашања кадија и кадиница, неутрални читалац са Марса би морао помислити да је у тим споровима окривљена Бранкица Станковић, а не чисто формално утужени непочинитељи. Шта да се ради?
Претпостављам, даме и господо, да кадије и кадинице, како и доликује државним људима, читају државотворну Политику и да су, следствено, потпали под утицај чувене Смајловићке, која сматра да је Станковићкина угроженост лажна. Уместо да се Вуку Јеремићу обезбеђење удвостручи, људски ресурси се траће на тамо неке новинаре који у својим емисијама ремете чаршијски ред и мир.
Лепо је и далековидо Јован Дучић говорио ( и писао) да су наше зле коби цинцарска чаршија и сељачка политика, али су приређивачи његових књига мудро изоставили те пасусе. Вероватно зато да се не би реметио чаршијски ред и мир. Наша чаршија воли о себи да мисли као о метрополи, а сељачка политика себе види као светску. Него, да не бих прекардашио предвиђени ми број карактера, имам таман толико простора да напишем ситно писмо Оверлорду и МУП-у. Молим, дакле, горње наслове да овдашњој јавности објасне по ком су то основу и на темељу које безбедносне процене Јеремићу додељени службени аутомобил и обезбеђење? Да ли по Смајловићкиним? Унапред захвалан.
Басара&коментари
Страдиваријус
Лик о којем је реч је добио надимак вероватно по бугарском спадалу, преваранту и хохштаплеру који се звао Баја Гање. Потом је након ослобођења тај занат усавршио код „Ерцова“ у Т. Ужицу, па ако је још и рођен у знаку Стрелца - ето довољно разлога да се поверује у писање поменуте „жутаре“...
Моћ немоћи
Обично то тако бива - бахато, безосјећајно, игнорантски, немилосрдно, брутално, радо се усуђујемо опходити само према оним који нам нису у стању или неће узвратити на исти начин. Разлози таквог понашања никада нису узроковани од те друге стране, никада!
Угљеша
Анализа догађаја на релацији партизани-домаћи издајници је само гребање по површини. Дубља анализа показаће да је то опредељење и фанатично загрижено деловање једних и других било само добра згода да до изражаја дођу чувене српске особине обрачуна по клановима. Још је Лазар (цар, кнез, wхатевер) вијао противнике широм тадашње Србије и обрачунавао се с њима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.